Kada sve skupimo na jedno mesto – skupe energente, uvozničke lobije, monopole, neefikasnu državu i tome dodamo međunarodne okolnosti, tehnološko zaostajanje, značajan udeo sive ekonomije i malo lokalno tržište – onda dobijamo porazan zaključak da je kvalitetan a jeftin proizvod u ovakvim privrednim okolnostima više izuzetak nego pravilo
Mi takođe živimo u neherojskom dobu i vrlo dobro znamo da je herojski čin stvar lične odluke i da će pojedinac platiti punu cenu svog nepristajanja. Zato je baš danas pravo vreme da se igra drama o Siranu de Beržeraku – drama o herojskoj individualnoj pobuni u neherojskom vremenu i ceni takve pobune koju plaća pojedinac. Osim toga, u ovo vreme kada uglavnom gledamo predstave sa nekoliko glumaca i skromnim dekorom, Sirano je veliki pozorišni izazov, veliki u svakom smislu te reči
Endru Hejg je ostao imun na tako jake izazove i već spremna zicer-rešenja, jer manipulacije ovde ima taman onoliko koliko to zakoni pripovedanja iziskuju. Tretman kvir identiteta je primer poštenog i odmerenog pristupa, dostojanstvenog i u pravcu procenitelja i u pravcu procenjenog
Nije sasvim jasno koja je funkcija umetnosti, samim tim i opere u zaraćenom, zagađenom i zavađenom svetu danas. Da li je umetnost zabava, ritual, aktivizam, obrazovna ustanova? Šta je dobijeno time što se o suđenju naftnoj kompaniji peva?
Prevodilac i pisac Nikola Bertolino napisao je ovaj tekst pre 22 godine. Bez te informacije, čitaocu će delovati kao opis današnjeg vremena. Tekst dosad nije objavljivan. U prvom delu feljtona razmatrano je pitanje odgovornosti intelektualca za ratove devedesetih, nacionalističke elite, fanatizovane gomile, Gazimestana, Miloševićevog kontramitinga, o počecima preobražaja čoveka-gomile u čoveka-pojedinca, i o opijenima koje valja trezniti
Ko će s kim biti u koaliciji na predstojećim lokalnim izborima u Nišu? Šta preduzimaju opozicione strane da ne bi došlo do “seobe birača”? Zašto se još uvek ne zna hoće li SNS i SPS na listi biti zajedno? Zašto su se neke koalicije raspale? Šta čeka Niš u narednim mesecima
Predizborno uzbuđenje značajno uvećava radikalizacija sukoba HDZ-a i opozicije, posebno njenog levo-liberalnog dela. Poređenja aktuelne vlasti u Zagrebu sa režimom Aleksandra Vučića, optužbe za zarobljavanje države, dubinska polarizacija i predstavljanje izbora kao sudbonosnog pitanja neodoljivo podsećaju na ovdašnju političku atmosferu. Naravno, to jeste deo izborne kampanje, ali politička logika ukazuje da će ovi izbori biti više od običnih
Pre nekoliko godina, jedan moj dobri kolega i još bolji prijatelj je čitavu tu “stvar” ovako opisao: “Ma koga mi zavaramo; propovedaš o slobodi, a ne smeš da se obriješ.” Iako mi ne pada na pamet da se brijem – bradu nosim praktično od vremena kada je počela da mi raste – moram da kažem da je u ovoj misli sadržana suština problema koji se tiču ne samo odnosa Crkve i mene, ne samo odnosa Crkve prema ozbiljnim društvenim problemima ili prema društvu načelno, već odnosa Crkve prema realnosti
“Pokrenuta je lavina poluinformacija i teorija zavere o prodaji dece, satanističkom žrtvovanju, drogiranju i seksualnom zlostavljanju dece i organizovanom uništavanju srpske porodice od strane institucija. Šalju se poruke da su deca vlasništvo roditelja i nacije, a ne bića koja imaju pravo na zaštitu”, kaže profesorka socijalne politike i socijalnog rada FPN-a dr Nevenke Žegarac
Bolje od novog puta napreduje kuća na “ujčevini” kuma Glišića, a dve žene za koje Vučić, direktno na RTS-u, reko da se vratile iz Austrije su spremačice, vraćaju se skoro svakog vikenda, minibusom na liniji Beč–Ub
Idući za što impresivnijim omasovljenjem članstva i fundirajući tako duge nizove izbornih pobeda, SNS je (p)okupio kuso i repato, šuto i rogato i tako prestao da bude stranka u striktnom smislu reči. Pretvorio se u interesnu grupu. Radna mesta, dohoci, povoljni poslovni aranžmani sa državom – šta sve nije bilo podsticaj da se uđe u tu stranku... Ona je tako prestala da bude organizacija za artikulisanje i promovisanje nekog konkretnog programa, neke specifične varijante razvojne putanje po kojoj bi trebalo da se kreće društvo u budućnosti. Uostalom, i sam vrh stranke toliko je puta menjao svoj politički narativ da se izgubila predstava o njenom akcionom profilu i formatu
Bajden želi da pobedi Trampa i očuva demokratiju. Tramp namerava da pobedom na izborima anulira negativni legat koji žarko pokušava da predstavi kao svojevrsni “lov na veštice”. Vrhovni sud, možda i zahvaljujući iskustvu iz izbornog procesa 2000. godine, nastoji da zadrži nizak stepen uticaja u izbornom procesu. Građani pokazuju visok nivo nezadovoljstva
Od kada je pre nekoliko nedelja Emanuel Makron pomenuo mogućnost slanja (zapadnih) trupa u Ukrajinu, strasti se nikako ne smiruju, kako u EU tako i među njenim zapadnim partnerima i saveznicima. Još manje u Rusiji, a ponajmanje u samoj Francuskoj u kojoj je na delu kristalizacija podela, a u kontekstu kampanje za predstojeće junske izbore za Evropski parlament
Pitanja da li dramski pisci pripovedaju istinite priče i gde je u pozorištu granica između fikcije i realnosti stara su koliko i sama drama/pozorište. Matišić ova temeljna pitanja aktuelizuje ukazujući da ona nikad ne zastarevaju i upozorava nas da kada skrenemo pažnju sa njih, ona nam “skaču za vrat” i traže da umetnost ocenjujemo neumetničkim kriterijumima
Ovaj film Filipa Pošivača ima niz upadljivih kvaliteta, ali je u isti mah vidno opterećen i problemima sa ritmom i progresijom priče
Umetnost Sanje Iveković nije kataloška numerička odrednica, već antropološka zbirka jedne iščezle jugoslovenske civilizacije. Kao takav događaj, izložba je imperativ za beogradsku postavku
Prevodilac i pisac Nikola Bertolino napisao je ovaj tekst pre 22 godine. Bez te informacije, čitaocu će delovati kao opis današnjeg vremena. Ovo je njegovo prvo objavljivanje, i prvi nastavak
“BIA je ustanova sa kojom predsednik suda ne bi smeo da ima nikakve veze, a ne da joj ide na noge, objašnjava da neki sudija nije korumpiran i da ih uči pravnim lekovima. Šta će sudija u BIA? A evo i odgovora: sudije idu tamo jer kada bi odbili, više ne bi bili predsednici suda – oni bi ga sklonili”
Aktuelna politika unapređenja železnice fokusirana je isključivo na domaći saobraćaj. Dok se nekada iz Beograda vozom putovalo u desetine inostranih gradova, danas je jedina opcija Bar. Za neke linije je jako teško na internetu pronaći kada su ukinute, za pojedine na sajtu Srbijavoza stoji da “privremeno ne idu”, dok su za prestanak saobraćanja pojedinih kao razlog navedeni “radovi na pruzi”, koji traju već godinama
Nekoliko godina ili čak meseci, nakon što se, kroz državne subvencije, ulože milioni iz džepova građana, a predsednik teatralno otvori hiljade novih radnih mesta i proglasi najveći ekonomski napredak u srpskoj istoriji, investitor zakatanči vrata fabrike, pokupi mašine i ode. Desi se čak da dojučerašnje zaposlene o svojoj odluci obavesti SMS (porukom). Koje je sve fabrike zatekla ova sudbina i kako tome stati na put
“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
Ako bi se takav stav ozakonio – da su mediji krivi kada u realnom vremenu emituju izjave zvaničnika – to bi značilo da je svaki mediji koji prenese izjavu nekog predstavnika državnog organa u realnom vremenu, o nečijem poreklu, zdravstvenom stanju njega ili članove porodice, odgovoran umesto tog lica
Kako do pravde zbog nesavesnog lečenja, Vreme br. 1726
“Krvna zrnca se broje na ovim prostorima neprekidno. U Zagrebu mi je Darko Glavan zamerao da sam previše pisao o Bori Đorđeviću i Ribljoj čorbi, u Beogradu da sam uvrstio u knjigu beznačajne seoske grupe iz Hrvatske i Slovenije. Sve je to uobičajeno, kad god se radi neki izbor, uvek svako ima svoj stav. Kada sam radio drugo dopunjeno izdanje 2001. godine – tad sam bio na književnom festival FAK u Novom Sadu na kome su bili hrvatski književnici. Zoranu Feriću, zagrebačkom književniku, pričao sam o tome kako me napadaju u Srbiji i Hrvatskoj. On je zaključio da sam ja velikosrpski kroatofil”
