Produženi vikend

Ponesene talasom optimizma i radosti posle prošlih demokratskih promena u zemlji, prijateljica i ja odlučimo da iskoristimo promotivnu ponudu jednog hotela za produženi vikend i krenemo prema Rogaškoj Slatini. Bilo je baš povoljno, plati jedan, koriste dvoje. Putovanje je trajalo tačno pet sati. Put je bio izvrstan, nismo se mnogo zadržavale na granici, išle smo “pežoom 307” koji ima klima uređaj, pa ni spoljna visoka temperatura nije pravila problem.

Stigle smo u veliki hotel koji nosi četiri zvezdice i ima sve što ta kategorija podrazumeva. Smešten je u tihu zonu, daleko od saobraćaja i vlada potpuni mir. Nalazi se u savršeno uređenom parku, okružen starim zdanjima italijanske i austrougarske arhitekture. Svako popodne orkestar svira laganu muziku u onom okruglom zdanju sa stubovima, okruženom zelenilom i klupama. U parku se nalazi i bronzani spomenik narodnom heroju Borisu Kidriču, kome neko redovno menja sveže crveno cveće u ruci. Tamo se nalazi i veliki beli, okrugli paviljon u kome se konzumira lekovita banjska voda, topla i hladna, čuveni Donat Mg.

U hotelu je postojao fitnes centar koji je za goste bio besplatan, ali to nismo koristile, kao i terasa za sunčanje (koristila moja prijateljica) i zatvoreni bazen iz kog ja nisam izlazila.

Na ulasku u taj deo hotela nalazi se crni mermerni pod prošaran ljuspicama sedefa (ne ulazim sad u materijale, verovatno su bile tek pločice, ali utisak je bio moćan). Presvučes se i istuširaš te prođes kroz dezinfekciju stopala, tušići koji reaguju na pokret. Potom ulaziš u bazen, mali i plitak koji ima oblutke na dnu i toplu vodu, ona je samo do gležnja i tu hodaš i tapkaš dva minuta i onda pređes u isti takav bazenčić sa oblucima, ali sa hladnom vodom da ti proradi cirkulacija. Sada si spreman za veliki bazen, nepravilnog oblika, oko 25 metara, voda prijatne temperature, stepenice za ulazak sa rukohvatima, na sredini skulptura, mislim da je bio konj koji se propinje, nemojte me držati za reč. Na pojedinim mestima u vodi nalaze se jaki mlazevi za masažu. Pored velikog bazena su i dve džakuzi kade, tu je temperatura vode bila 35 stepeni i tu se nisam zadržavala duže od 15 minuta, kažu da nije zdravo. Posle ponovo u bazen. Oko bazena nalaze se ležaljke za odmor i opuštanje. Tu smo ležale u hotelskim bademantilima, a najviše me oduševila mašina za sušenje kostima. Tada sam je videla prvi put. Kostim ti je suv za minut, posle možeš opušteno da leškariš, a ne da se nelagodno osećaš u mokrom. Tu još postoje i tri saune, turska, amam, sa parom, finska suva, rerna sa prozorčetom, ispred njih se nalaze drvene ležaljke i mnogo voća i sokova. Ima i nešto za šta do tada nisam čula – tepidarijum, topla soba u kojoj vlada mrak – za opuštanje.

U okviru hotela postojao je Lotus bjuti centar, mesto dizajnirano i osmišljeno za opuštanje i totalno uživanje. Tiha cin-cin istočnjačka muzika u salonu gde ti je, dok čekaš, iz predivnog pribora poslužen japanski čaj. Na stolu u staklenoj činijici mešavina sušene kamilice, seckani ruzmarin i cvetovi lavande, divno miriše, preporučujem, kasnije sam i sama pravila tu mešavinu kod kuće. U ovom centru sam koristila dve masaže lica, jednu indijsku sa cimetom i jednu sa nekom kozmetičkom maskom. Takođe, imala sam jednu masku za telo sa algama i još dve masaže celog tela. Prva masaža tela zove se tuina, to je kineska masaža, dosta je agresivna i posle nje sam imala blagu upalu mišića. Druga masaža je bila fenomenalno iskustvo, indijska je i zove se udvartana. Masirali su me od temena do nožnih prstića, trajala je čitav sat. Totalna uživancija: prvo te poliju, polako i sistematično, prijatno toplim uljem, a onda pospu prahom od cicike. To je blagi piling celog tela. Posle se osećaš super, a koža ti je kao svila. Nije loše iz današnjeg ugla znati i tadašnje cene – masaže lica su bile 13 i 22 evra, a udvartana je bila najskuplja i koštala je 45 evra.

Gosti su uglavnom bili stari i bilo je mnogo onih sa viškom kilograma koji su tu došli da reše svoj problem. Imali smo doručak i večeru, uvek je na meniju bila i dijetalna hrana, ujutru poseban švedski sto za dijabetičare. Pravi banjski ugođaj. I evo, još jedan podatak – pivo i sok u hotelu su bili tri evra. Uveče muzika za ples.

To je bio taj produženi vikend uživanja. Posle sam bila u još banja i spa centara, ali taj put bio je zaista neponovljiv zato što je sve bilo novo i dotad nikad doživljeno. Trenutno se uživanje svodi na sitne radosti uz “krv, znoj i suze”, ali slutim promene koje će opet zaslužiti da se proslave i nadam se produženom vremenu uživanja.