Moć erotske ljubavi

...

Neki se parovi, uprkos možda i ogromnoj zaljubljenosti, nikad ne dodirnu. Stroga religijska ili tradicionalistička pravila, bilo da su internalizovana ili ne, mogu da dovedu do objektivne nemogućnosti, odnosno straha, samoprezira ili stida. Ponegde se zahteva potpuno sakrivanje kože, a u srednjem veku su korišćene razne vrste pojaseva nevinosti. Bez obzira na konkretne tehnike za sprovođenje zabrana, velike monoteističke religije poručuju vam da je seksualnost nešto loše, u najmanju ruku opasno.

Neke zaljubljene osobe nikad ne postanu par. Ima i filozofa i pesnika koji smatraju da je srećna zaljubljenost oksimoron. Kao da sreća donosi inflaciju, a jedino istrajnost uprkos boli potvrđuje autentičnost zaljubljenosti. I, uistinu, ima ljubavi uzaludnih, neprepoznatih, neuzvraćenih… A neke su razlike među ljudima, uprkos mogućim osećanjima, razumevanju i privlačnosti, nekada nepremostive. Moj omiljeni primer je kada Violeta odbija Alfredovu (već pominjanu) “ljubav koja je puls svemira” i nudi mu prijateljstvo, objašnjavajući da ona nema hrabrosti za takvu “eroico amor”.

SEKS KAO RAZBIBRIGA

Nasuprot ovim za mnoge arhaičnim problemima i situacijama, danas je seks sve češće samo usputna razonoda ili rekreacija. Neki moji berlinski klijenti obilato koriste dejting aplikacije, te klubove i parkove namenjene cruisingu – gde ne važe nikakva pravila, ne pita se za ime i često, uprkos tome što svako ima odnose sa po nekoliko ljudi za par sati, ne koristi nikakva zaštita. U Japanu su venčanja s robotima postala rutinska stvar, više od polovine ispitanih Engleza kaže kako jedva čekaju da i oni dobiju istu priliku, a upotreba veštačke inteligencije za flertovanje, bliske razgovore i “veze” više uopšte nije samo tema naučno-fantastičnih filmova (tako da su i navodnici samo svedočanstvo moje starosti).

Ne treba zaboraviti ni to da kroz seksualnost lako progovaraju drugi motivi, pa ona, na primer, može biti izvor ponosa ili takmičenja, posebno za muškarce. Dok se verovalo da bi čednost mogla da pojača lični kontakt, sladostrašće može da nas navede da druge osobe vidimo kao predmet bez unutrašnjeg života. To verovatno najkreativnije opisuju Da Ponte i Mocart (uz navodne konsultacije s Đakomom Kazanovom) kada Don Đovaniju pripisuju preko dve hiljade žena, te nijedan kriterijum pri njihovom izboru osim što “zimi traži debeljuce, a leti mršavice”. Ali seks može biti i sredstvo za manipulativnost, poniženje ili osvetu.

VAŽNOST DODIRA

Ovde, međutim, želim da pokušam da opišem nešto potpuno drugačije. Zamislite jedan par, ili još bolje, prisetite ga se ako možete – tek što su se upoznali i učini im se da osećaju neko, ili čak sva ushićenja zaljubljenosti, pa se još usude i da se dodirnu, a taj dodir ih udari “kao munja, kao finski nož”. Šta se njima zapravo dešava, možemo li opisati psihološke procese u paru u kome ima dubokih osećanja i intenzivnih strasti?

Da počnem od najbazičnijeg. Naređenja da se pokrije i skriva koža, te da se zabrani dodir, potiču od prepoznavanja moći doživljaja koje ona prenosi. Koža je naš najveći organ, a na nekim mestima je prepuna nervnih završetaka i izrazito osetljiva. Osim toga, ona odlično provodi nervne impulse, pa i “običnu” struju, sa kojom se kreću i osećanja. Za nas je ovo od tolikog značaja da bebe, bez ikakvog učenja, osećaju zadovoljstvo kada ih neko dodiruje, a tako jak efekat imaju još samo voda, toplo i slatko. Pošto se vid i sluh izoštravaju i koordiniraju malo kasnije, dodir, ukus i miris su polje naših prvih susreta sa svetom, pa nose najranija i izuzetno moćna sećanja i osećanja. Takođe, kod najvećeg broja ljudi, genitalni organi su najosetljiviji delovi tela, nose najviše senzacija i najviše zadovoljstva.

To, međutim, nije sve. Kožom se, u trenucima povišenih emocionalnih reakcija, aktivacije simpatičkog nervnog sistema i rada srca, širi znoj, koji ubrzava kretanje nervnih impulsa i osećanja po koži. Tu su i prirodni mirisi, među kojima najvažniji mogu biti feromoni, za koje se pretpostavlja da igraju važnu ulogu u razvoju privlačnosti, a, logično, deluju jače što ste bliže tuđem telu. Ubrzani puls takođe šalje više krvi u sve delove tela, što je važno za postizanje i održavanje erekcije i opšte seksualno uzbuđenje.

KADA BARIJERE PADNU

Intimni dodiri, osim toga, znače da ćete u jednom trenutku pred drugom osobom biti goli po prvi put. Kako god da stojite sa samopouzdanjem, nagost znači da su mnoge granice nestale i uvodi vas na novi, potencijalno klizav teren. Dok u svakodnevnoj komunikaciji, posebno profesionalnoj, formalnoj, postavljate, a po potrebi i branite svoje granice – ne pozivate svakoga u kuću, ne govorite svakome “ti”, ne poveravate tajne mnogima, itd. – kad pevate zajedno s nekim, napijete se, spavate, slikate ili ste goli, granice postaju “mekše” (dakle, jeste more čarobna stvar, ali ako postane “opasno”, to je iz drugih razloga).

Nagost time označava prećutni dogovor o gubitku kontrole pred drugom osobom i zajedno sa tom osobom. Tako se vrlo brzo može desiti da pomalo izgubite kontrolu nad svojim glasom, pokretima, disanjem, mirisima. I, ko zna kako i zašto, verujete da nije opasno (na primer, da nećete biti ismejani) ako to uradite pred ovom osobom, a možda ni pred kim drugim ne biste; ili čak osećate da i može biti opasno, ali da je vredno rizika. Ovo se, naravno, posebno odnosi na trenutke orgastičke ekstaze, kada se pulzije mogu širiti tako da neko u potpunosti izgubi kontrolu nad telom i svešću (možda nije loše da napomenem da su svi dokumentarni snimci iz filma “WR: Misterije organizma” Dušana Makavejeva autentični i realistični).

Gubitak (potpune) kontrole znači to da erotski čin pored sve moguće ljubavi i nežnosti nužno uključuje i odricanje kontrole nad nesvesnim agresivnim stremljenjima. Možda zvuči paradoksalno, ali mnogi ljudi ne mogu sebi da dozvole seksualno zadovoljstvo zato što se boje da bi u tim trenucima ispoljili i neko agresivno ponašanje, kojeg možda i nema nigde osim u njihovom strahu. Mi smo svi jako ponosni na svoj razum i kontrolu, pa njihovo, makar privremeno odbacivanje može probuditi strah od “animalnih elemenata” u našim ličnostima. Mada tu ne mora biti ničeg postiđujućeg ili opasnog, poenta nije samo u našoj potrebi da se distanciramo od svojih bioloških korena već, barem podjednako, u nedostatku iskustva. Gotovo da niko u zapadnom svetu tokom odrastanja ne dobija nikakvu reakciju na osećanja ove vrste – seksualno uzbuđenje, bes, nekontrolisanost – osim zabrane i osude. I kad počne pubertet, a sa njim i nove telesne reakcije i osećanja, lako je osetiti se zbunjeno i usamljeno, a ako podrške i saveta ima, oni su najčešće usmereni na ponašanje a ne na osećanja.

Kako se strasti intenziviraju, ne samo da vam se s drugom osobom mešaju delovi tela, posebno oni najosetljiviji delovi sluzokože, i različiti telesni sokovi, već od nekog trenutka kao da u potpunosti znamenite mesta i psihički. Nakon tako intimnog i intenzivnog zajedničkog iskustva steknete utisak da ste nekoga upoznali na izrazito dubok a istovremeno ne baš jasno opisiv način. Zapravo ste se, kako su barijere padale, otvorili za kontakt sa svim unutrašnjim sadržajima druge osobe, dozvoljavajući i njoj da stekne duboke uvide u ono što sami krijete od svih drugih. Mnoge inhibicije potiču iz toga, ne iz “kako li će mi telo izgledati kad budem skinula haljinu” koliko iz “kako li će mi duša izgledati kad neko bude zašao u svaki njen kutak”. Pri čemu, ako gledate objektivno, najviše strepe oni koji za to imaju najmanje razloga, samo ih progoni duboki stid i nesposobnost da prihvate sebe.

LEKOVITI SAMOZABORAV

I konačno, na vrhuncu erotskog uzbuđenja svako nakratko izgubi svest o sebi, toliko zaroni u užitak da od Ja i kapaciteta za samoposmatranje ne ostane ništa, takoreći psihološki umre i vaskrsava. A svemu bi se moglo prići i iz drugog smera: uživanje u orgazmu tako je intenzivno samo kada/ako možete sebi da dozvolite da izgubite sebe i verujete da ćete znati kako da se vratite, odnosno to uživanje je inhibirano kada/ako postoji strah da sam toliko osetljiv da bi me tako intenzivno iskustvo samozaborava potpuno skrhalo.

U ovome leži i značaj redovnih seksualnih odnosa za svaki par. Kao i u slučaju pojedinaca, zajednički orgazam “restartuje” život jednog para, daje mu svežinu, čisti ga od naslaga, rutine ili zaglavljenosti. Ne može ovo, naravno, da reši probleme samo po sebi, ali može da inicira rad na rešavanju. Dok god ima bliskosti, privlačnosti, poverenja i spremnosti da se rizikuje, zajednički erotski samozaborav može imati i preventivno i lekovito dejstvo.

Kada istraživači pitaju parove za njihova iskustva, ispostavlja se da u erotskom aspektu veze najviše uživaju oni koji najviše razmenjuju i u drugim domenima, pre svega emotivnom i taktilnom. Ali ovde bi i osećanja i zadovoljstvo mogli biti viđeni i kao uzrok i kao posledica, odnosno kao da su jedno za drugo “uzajamno potkrepljenje”: zbog stalne emocionalne razmene, erotska stopljenost je poželjnija, spontanija i prirodnija, da bi ona zauzvrat dovela do nove radosne emocionalne igre.

Kad se sve ovde opisano ispuni, to može biti izuzetno uzbudljivo i obogaćujuće iskustvo. Nažalost, to još ne predstavlja ništa više od temelja ili možda ulaznih vrata. Da bi iz početnog entuzijazma i strasti izrasla dugoročno ispunjavajuća veza neophodno je još beskrajno mnogo toga. Jer: ono što je najhitnije neophodno mora biti najtemeljnije pripremljeno.

Autor je psiholog