LGBTI+ zajednica
Zatvara se Prajd info centar: „Održivost više nije bila moguća”Na svom Instagram nalogu Prajd info centar saopštio je da u subotu, 28. septembra, prestaje sa radom „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne"
Na svom Instagram nalogu Prajd info centar saopštio je da u subotu, 28. septembra, prestaje sa radom „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne"
Na godišnjem nivou iz Srbije trajno odlazi više od 25.000 do 27.000 ljudi od 2011. do 2022. godine. Sa druge strane, priliv stranih radnika stalno raste uz dominaciju Kineza, Rusa i Turaka
Načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović poručio je da je suština obaveznog vojnog roka od 75 dana izgradnja odbrambenog kapaciteta Srbije
Nakon što je BBC otkrio da je pokojni Mohamed Al Fajed, bivši vlasnik luksuzne robne kuće Herods seksualno zlostavljao desetine radnica te kompanije, objavljena su i svedočenja žrtava koje ga opisuju kao „ljigavca“. Jedna od devojaka imala je samo 15 godina kada ju je Fajed napao
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora koji je opozicija predložila u Narodnoj skupštini „imbecilnim, nepismenim i glupim“. Dve godine ranije, parlamentu je predata narodna inicijativa sa 38.000 potpisa sa istim zahtevom. Ona je u međuvremenu nestala
Ana Brnabić tvrdi da vlast nikada nije menjala stav po pitanju iskopavanja litijuma – pod rečju „vlast“ misleći na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Međutim, upravo je Ana Brnabić 2022. godine govorila da je na projekat Jadar „apsolutno stavljena tačka“, da bi ove godine izjavila da je zapravo samo mislila na „pauzu“
Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji izazvalo je brojne nedoumice među vojnim analitičarima. Sagovornici Dojče velea tvrde da se radi o propagandnom potezu – jer se profesionalna razbežala zbog loših uslova, niskih plata i političkih igara
„Velikom Getsbi“ žurkom otvorena je palata Mitrović – ili, kako je sam Željko Mitrović naziva, „hram svetog Žeksa“. Odabranim zvanicama obezbeđena je spektakularna zabava, služio se specijalni rižoto koji je jela britanska kraljevska porodica, a ceo ovaj privatni događaj obezbeđivali su pripadnici MUP-a Srbije
Jedna osoba je nastradala, a druga je teško ranjena u napadu koji se desio u četvrtak uveče u Roterdamu. Očevici tvrde da je napadač nasumično napao ljude sa dva noža, uzvikujući „Alahu Akbar“
Slučaj Žizel Peliko, žene koja je optužila muža da ju je čitavu deceniju drogirao i pozivao muškarce na internetu da je siluju, potresao je Francusku. Njen muž Dominik je priznao krivicu
U utorak i sredu, dogodile su se eksplozije pejdžera i voki-tokija u Libanu. Na hiljade povređenih i više desetina stradalih, među kojima je bilo i dece. Kako će sve ovo dalje da se odvija, izraelski dnevni list Harec ne pokazuje previše optimizma: „Ta vrsta događaja na Bliskom istoku ne vodi mirnom kraju”
Eksplozija pejdžera u utorak u Libanu ranila je 4000 ljudi i ubila 12 osoba. Kada su mobilni telefoni postali glavna sredstva komunikacije u svetu, pejdžeri su uglavnom postali zastareli, a potražnja je opala od njihove popularnosti 1990-ih. Međutim, da li se i zašto koriste pejdžeri danas
Zahteve koje su poljoprivrednici dogovorili sa bivšom premijerkom Anom Brnabić nisu ispunjeni. Nezadovoljni zato najavljuju novi protest jer je u sredu, 18. septembra istekao rok Vladi Srbije za ispunjenje dogovorenih zahteva. Predsednik Uduženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković pita šta je Vlada radila sve ovo vreme
Od početka godine na putevima Srbije pohinulo je 49 motociklista. Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista Vladimir Jevtić apeluje na sve motocikliste da nose zaštitna odela, kao i da u moto-svetu nije opravdanje da se ona ne nose – „Put je mesto gde se odvija život”
U eksplozijama voki-toki uređaja u predgrađima Bejruta u sredu je ubijeno 14 osoba, a ranjeno više od 450. Vođa izvršnog saveta libanskog Hezbolaha Hašem Safidin zapretio je krvavom osvetom Izraelu. Šef izraelskih odbrambenih snaga (IDF), general potpukovnik Herzi Halevi, rekao je da je Izrael izradio planove za dodatne akcije protiv Hezbolaha
U Subotici određen je pritvor dvojici stranih državljana u čijim je vozilima prilikom kontrole pronađeno osmoro migranta. Krijumčarenje migranata događa se i u centralnoj Srbiji i na jugu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je 17. septembra da je od početka godine zabeležen pad od 61,8 odsto u broju nezakonitih prelazaka državne granice
Emisija sumpor-dioksida povećana je u celom regionu, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network). Ova materija je jedan od proizvoda paljenja uglja i štetno utiče na zdravlje ljudi. Izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM)
Rebalans budžeta glavnog grada je skup precenjenih prihoda i nerealno planiranih rashoda uz najave novih zaduživanja. Da li je izostanak odbornika Siniše Malog poruka Aleksandru Šapiću da Beograd neće moći da računa na transfere iz državnog budžeta
Sastanak delegacije Beograda predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom održan je u utorak, 17. septembra u Briselu. Petković je predstavio mere koje je izneo predsednik Vučić, dok je Bisljimi odbio trojni sastanak
Na graničnom prelazu Bajakovo uhapšen srpski glumac Sergej Trifunović, a potom je odvezen u Split gde je saslušan. Oduzet mu je pasoš što je mera opreza, budući da mu je novo saslušanje zakazano za sutra u 12:30
Švedski ministar obrazovanja traži da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na strašne posledice „života na internetu“ – zavisnost, bolesti, suicidalne misli. Njegov predlog podržavaju nastavnici širom zemlje
Zapad se udvara albanskom premijeru Ediju Rami dok ga njegovi protivnici optužuju da je Albaniju pretvorio narko-državu, korumpiranu do srži, piše nemački nedeljnik "Špigel"
Dva meseca je prošlo od požara u fabrici „Bambi“ u Požarevcu, koji je izazvao nestašicu čuvenog Plazma keksa. Ipak, kako svedoče korisnici na društvenim mrežama, Plazma se polako vraća na rafove marketa
Danas je Svetski dan zaštite ozonskog omotača. Ozonski omotač, koji je decenijama bio u središtu ekoloških briga, sada pokazuje znake oporavka zahvaljujući globalnim sporazumima. Kolika je važnost ovog omotača, prosečne debljine od samo tri milimetra
Samo nekoliko dana nakon što je Tejlor Svift podržala Kamalu Haris na predsedničkim izborima, Donald Tramp je krenuo u napad i objavio da „mrzi“ popularnu pevačicu. Zbog čega se kandidat za Belu kuću svađa sa ženom duplo mlađom od njega i šta to govori o njegovom mentalnom stanju
Građani Srbije su za samo tri meseca potrošili preko 540 miliona evra na onlajn kupovinu, saopštila je Narodna banka Srbije. Srbi i dalje najviše kupuju u domaćim onlajn prodavnicama, ali nesumnjivo je uticaj na skok internet kupovine imao i kineski Temu
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio Goran Miletić iz Beograd Prajda, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u Instagram objavi Beograd Prajda navodi se da održivost Prajd info centra nije više bila moguća.
„Prajd info centar je igrao ključnu ulogu u pružanju informacija, resursa i prostora za okupljanje, omogućavajući članovima i članicama zajednice da razmenjuju iskustva i učestvuju u diskusijama, panelima, radionicama i obukama, sve na najraznovrsnije LGBTI+ teme", piše u objavi.
Navodi se da je Centar nastojao i da podigne svest o potrebama LGBTI+ osoba, te da je kroz besplatne programe podrške pružao i usluge psihološkog, pravnog i trans-specifičnog savetovanja, uz mogućnost anonimnog testiranja na HIV i sifilis.
„Samim tim, Prajd Info Centar bio je više od fizičkog prostora; predstavljao je simbol otpora i nade. Uprkos gotovo svakodnevnim pretnjama i dobacivanjima, zastava duginih boja se šest dana u nedelji vijorila jednom od najprominentnijih ulica u Beogradu još od 2018. godine", piše u objavi.
Česta meta napada
Početak 2024. godine, na Božić negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u je izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao.
Koordinator ovog Centra Nikola Brkljač je u razgovoru za RSE podsetio da je ovaj prostor često bio meta napada.
„Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran", rekao je Brkljač.
Nevladina organizacija „Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Kako je za „Vreme“ ranije rekao Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji se polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, svakako mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazao je Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik je rekao, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglasio je Stefanović.
I dodao da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
', title: 'Zatvara se Prajd info centar: „Održivost više nije bila moguća”', pubdate: '2024-09-25 09:47:03', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Ljudska prava,Prajd info centar,Prava LGBTI+ zajednice", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zatvara se Prajd info centar: „Održivost više nije bila moguća”', 'pageContent': 'Prajd info centar, prostor posvećen LGBTI+ zajednici u Beogradu, zatvara se u subotu, 28. septembra „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne", objavili su iz Beograd Prajda na Instagramu.
View this post on Instagram
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio Goran Miletić iz Beograd Prajda, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u Instagram objavi Beograd Prajda navodi se da održivost Prajd info centra nije više bila moguća.
„Prajd info centar je igrao ključnu ulogu u pružanju informacija, resursa i prostora za okupljanje, omogućavajući članovima i članicama zajednice da razmenjuju iskustva i učestvuju u diskusijama, panelima, radionicama i obukama, sve na najraznovrsnije LGBTI+ teme", piše u objavi.
Navodi se da je Centar nastojao i da podigne svest o potrebama LGBTI+ osoba, te da je kroz besplatne programe podrške pružao i usluge psihološkog, pravnog i trans-specifičnog savetovanja, uz mogućnost anonimnog testiranja na HIV i sifilis.
„Samim tim, Prajd Info Centar bio je više od fizičkog prostora; predstavljao je simbol otpora i nade. Uprkos gotovo svakodnevnim pretnjama i dobacivanjima, zastava duginih boja se šest dana u nedelji vijorila jednom od najprominentnijih ulica u Beogradu još od 2018. godine", piše u objavi.
Česta meta napada
Početak 2024. godine, na Božić negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u je izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao.
Koordinator ovog Centra Nikola Brkljač je u razgovoru za RSE podsetio da je ovaj prostor često bio meta napada.
„Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran", rekao je Brkljač.
Nevladina organizacija „Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Kako je za „Vreme“ ranije rekao Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji se polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, svakako mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazao je Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik je rekao, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglasio je Stefanović.
I dodao da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
', 'pageDate': '2024-09-25 09:47:03', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });