Renomirani svetski finansijski magazin „Euromoney“ dodelio je Raiffeisen banci prestižno priznanje za najbolju banku u segmentu privatnog bankarstva za 2026. godinu (Serbia's Best International Private Bank - Euromoney Private Banking Awards 2026).
April u Ateljeu 212 donosi raznovrstan repertoar na obe scene, uz spoj festivala, stalnih hitova i jubileja koji obeležavaju kontinuitet ovog teatra
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
Mesecima traju napadi vlasti na Verana Matića, a poslednja neskrivena pretnja po život stigla mu je od omiljenog čeda ražima - Centra za društvenu stabilnost i glasi: „Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže".
Druga tribina pod nazivom „Šta gradimo, a šta rušimo” biće posvećena urbanizmu u Beogradu i održaće se 23. marta u 18.00 u prostoru Miljenko Dereta.
Najvažnije događaje prethodne sedmice analiziraju Radmilo Marković, Sloba Georgiev i Filip Švarm i traže odgovore na određena pitanja iz srpske zone sumraka
Nedeljnik "Vreme" organizuje mini-seriju tribina o ključnim pitanjima života u Beogradu. Prva, posvećena bezbednosti, održaće se u četvrtak 12. marta u 18 časova, u Prostoru Miljenko Dereta na Dorćolu. Dođite da zajedno diskutujemo, ili pratite prenos uživo na našim platformama.
Sagovornica Glasova pobune Jelena Obućina ima redak dar da ono što društvo oseća artikuliše i pretoči u reči u svojim uvodnicima za Dnevnik Nove S. Kako izgleda otići sa "državnog posla" koji važi za siguran, ali ostati lojalan sebi, kako zaista izgleda kad novinar biva odstranjen iz redakcije jer je radio svoj posao, koliki su lični ulozi u igri, govori za Intervju Vremena
Beogradsko pozorište Atelje 212 i u martu 2026. nudi raznovrstan program koji kombinuje klasike, savremene tekstove i omiljene naslove publike
Prošle nedelje svedočili smo još jednom sukobu „partizana" i „četnika" na uglu beogradskih ulica Simine i Knjeginje Ljubice. Tu je kolaboracionistički premijer Srbije Milan Nedić izvršio samoubistvo 4. februara 1946. U ovoj epizodi donosimo tekst u kom smo preneli izlaganje naše čuvene istoričarke Olivere Milosavljević, sa skupa na kom je iznela dokaze o nedvosmisleno kolaboracionističkoj prirodi Nedićeve vlade.
Pre godinu dana napustio nas je Teofil Pančić. U znak sećanja na njega, Ivan Milenković čita svoj tekst objavljen na vest da je Teofil preminuo.
„Vreme" je raspisalo konkurs za mlade novinare do 30 godina za nagradu „Dragoljub Žarković". Takođe pozivamo studente i studentkinje novinarstva, komunikologije i društvenih nauka zainteresovane za bavljenje novinarstvom, kao i mlade novinare i novinarke sa najviše dve godine radnog iskustva, da se prijave za već tradicionalnu stipendiju koja takođe nosi ime jednog od osnivača i glavnog urednika našeg nedeljnika
Od danas, na sajtu „Vremena”, našem YouTube kanalu i drugim platformama za slušanje, donosimo novi audio format „Intervju Vremena - Glasovi pobune”.
Januar 1997. bio je mučan i hladan. Protesti zbog krađe lokalnih izbora bili su u punom jeku. Sedam dana, policija je sprečavala studente da prođu kroz Kolarčevu ulicu. A onda je patrijarh Pavle rešio da Beogradom prođe svetosavska litija, koja, inače, ne postoji. Pod pritiskom te odluke, u noći između 26. i 27. januara 1997. kordon se povukao, a “Vreme” je imalo reportera na licu mesta.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Premijera predstave „Oda radosti“, po tekstu Fedora Šilija u režiji Gordana Кičića biće održana Ateljeu 212, u subotu 31. januara u 20 časova na sceni „Mira Trailović“
Kako se režim sveti profesorima i mlati studente? Ko su sve Vučićević saučesnici? Zašto na njih vlast djeluje kao heroin? Dokle ide Vučićeva zaumna propaganda? Zašto naprednjaci ne smeju izići ni pred sud za prekršaje, a kamo li pred sud za organizovani kriminal? Zbog čega žele da preko Petrova zamene Ustv Srbije da Statutom SNS-a.
Raiffeisen banka počinje 2026. godinu sa novom specijalnom ponudom.
Kada je 15. januara 2000. godine došlo do pucnjave u holu hotela Interkontinental, svi su znali da je reč o kriminalnom obračunu. Malo ko je slutio da je te noći karijeru završio Željko Ražnatović Arkan, kriminalac, paravojni vođa, političar i poslastičar. O njegovoj dugoj i raznovrsnoj karijeri za “Vreme” je tog januara 2000. pisao Miloš Vasić.
Dan Republike Srpske, 9. januar, ustanovljen je još 1992. godine. Međutim, najintrigantnija proslava ovog dana dogodila se 20 godina kasnije. Božidar Stanisavljević star 60 godina, u dvorani Borik, sakrio je, uoči proslave ovog dana, eksploziv, puške i još drugog naoružanja. U januaru 2012. Miloš Vasić u Vremenu piše o tome.
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel (Mike Michel) izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine, kada će SBB kao pravno lice prestati da postoji, a poslovanje će se nastaviti kroz Yettel.
Novi broj „Vremena“ zbog praznika na kioske stiže u petak (9. januar). Još malo traje velika akcija popusta – 25 odsto jeftinija pretplata
Nova epizoda „Vremeplova", audio formata u kome vraćamo život tekstovima iz bogate arhive Vremena
Nova epizoda „Vremeplova", audio formata u kome vraćamo život tekstovima iz bogate arhive Vremena
Kroz umor, žuljeve i lična iskustva sukoba sa policijom, novinarka snima ne samo protest, već i maraton ljudskosti i upornog traganja za odgovorima koje vlast odbija da da. Ovo je duboko ličan narativ o građanskom angažmanu i ceni istine
Rekapitulacija jedne teške godine, uz izbor reči godine, događaja godine, tu je i osvrt na sva važna, a nedavna dešavanja u zemlji i svetu.
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Globalni ekonomski potres: Koga najviše pogađa rat protiv Irana', pubdate: '2026-04-03 15:46:37', authors: authors, sections: "Svet", tags: "Bliski istok,Ekonomija,Rat na Bliskom istoku", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Globalni ekonomski potres: Koga najviše pogađa rat protiv Irana', 'pageContent': 'Iako sukob podseća na borbu Davida protiv Golijata, Iran je za samo nekoliko nedelja uspeo da izbaci svetsku ekonomiju iz ravnoteže. Posledice se mogu grubo svesti na dve stvari: povećane cene i slabiji rast, piše DW. U blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da je u međuvremenu pogođena čitava svetska ekonomija. Međutim, posledice ne osećaju svi podjednako. Zemlje koje uvoze energiju pogođene su više nego izvoznici energije, siromašne države više nego bogate, a zemlje sa malim ili nikakvim rezervama osećaju posledice jače od onih koje raspolažu velikim rezervama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-04-03 15:46:37', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
