Krađa municije tokom noćnog zaustavljanja kamiona kod Burga pokrenula je mnoga pitanja o bezbednosti vojnih transporta u Nemačkoj. Iz prikolice je nestalo gotovo 20.000 metaka, a vlast sumnja u ozbiljno kršenje procedura
Mozak je najsloženiji organ ljudskog tela i menja se tokom celog života. Studija Univerziteta Kembridž pokazuje da ključne promene kod većine ljudi počinju u isto vreme: sa oko devet, 32, 66, i 83 godine
Šef ruskog državnog investicionog fonda Kiril Dmitrijev navodno je blizak i sa Trampovim zetom i sa Putinovom ćerkom i smatra se ključnom osobom u odnosima Rusije i SAD
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
Objavljivanje kompromitujućeg snimka na kojem direktor UKC-a RS Vlado Đajić razgovara o kupoprodaji narkotika izazvalo je politički šok u Banjaluci i najbržu reakciju pravosuđa u novijoj istoriji. Za samo nekoliko sati srušen je jedan od ključnih ljudi SNSD-a, dok se predizborna scena preokrenula u spektakl obračuna i međusobnih optužbi
Rastuća upotreba juana u prekograničnoj trgovini, energetskim aranžmanima i zaduživanju zemalja u razvoju pojačava utisak da Kina tiho potkopava globalnu dominaciju dolara. Ipak, bez pune konvertibilnosti, juan teško može da zauzme mesto globalne rezervne valute
Najnoviji napadi na Srbe i njihova kulturna okupljanja deo su šire kampanje repozicioniranja hrvatske desnice, u kojoj manjine postaju kolateralne žrtve političkog nadmetanja
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i preko Telegrama regrutuje kriminalce koji govore ruski kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala Evropsku uniju zbog podrške Ukrajini
Nemačka zapošljava medicinske sestre iz inostranstva, dolazi ih na stotine hiljada. Ali ostaće u Nemačkoj samo ako se tu osećaju ugodno. A za to je potrebno mnogo više od ugovora o radu
Bivši levičarski premijer Grčke Aleksis Cipras najavio je povratak na političku scenu i osnivanje nove partije. Nužno je „preuređenje progresivne opozicije, koja danas ne ispunjava svoju društvenu ulogu“, govori nekadašnji bauk evropskog kapitalizma
Kijanje je spontano izbacivanje vazduha kroz nos i usta koje telo koristi da se zaštiti od prašine, virusa i alergena. Dok neki ljudi potiskuju kijanje, lekari upozoravaju da to može dovesti do zdravstvenih problema.
Žene u Srbiji suočavaju se s rutinskim i invazivnim procedurama tokom porođaja, od brijanja i klistiranja do oksitocina i vakuumskog izvlačenja, dok ginekolozi priznaju da rade „kao na traci“.
Ukrajinski dronovi izazvali su ozbiljnu krizu u snabdevanju gorivom u Rusiji, gašenjem i oštećenjem gotovo polovine rafinerija. Cene benzina na berzi su dosegle rekordne nivoe, dok vlada veštački drži maloprodajne cene pod kontrolom
U prvoj polovini 2025. Mercedes-Benc je zabeležio pad dobiti od 56 odsto, Folksvagenov profit pao je za trećinu, dok je BMW-ova dobit pre oporezivanja manja za 29 procenata
Dve godine nakon napada Hamasa koji je potresao Izrael do temelja, Bliski istok izgleda potpuno drugačije. Hamas je vojno oslabio, ali ne i nestao. Izrael je vojno dominantan, ali politički izolovan i duboko podeljen iznutra. Dok region i dalje gori, rane iz Gaze i Izraela ne zarastaju
U Berlinu je predstavljen godišnji izveštaj o stanju u istočnim pokrajinama. Poverenica Elizabet Kajzer naglasila je da mladi na istoku osećaju „drugačiji identitet“, dok razlike u bogatstvu i demografiji produbljuju podelu.
Prvog oktobra uveče izraelska ratna mornarica zaustavila je više brodova na kojima su bili propalestinski aktivisti sa humanotarnom pomoći za Pojas Gaze. Sve dosadašnje pokušaje od 2010. godine sprečila je izraelska vojska
I vlasti u Srbiji, ali i dobar deo opozicione javnosti hoće da čuju imena sa studentske liste za naredne izbore. A ta lista je „skoro gotova“. Da li joj onda valja da što pre krene u kampanju?
Premijer Albanije najavio je da će zemlja postati prva u svetu bez gotovine, ali stručnjaci upozoravaju na sivu ekonomiju, sajber rizike i slabu digitalnu pismenost
U Donbasu se čuju različiti glasovi: neki bi žrtvovali region da sačuvaju živote, drugi kažu da bi to značilo izdaju i ponavljanje istorije. Ali svi se slažu da Putinu ne veruju
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
Neki psi laju na televizor, drugi traže predmete iza ekrana – i sve to zavisi od njihove ličnosti, a ne od rase ili starosti, pokazuje novo istraživanje
Čak i nakon najnovije eskalacije nasilja, EU je nastavila po istom principu sa Srbijom i nije eksplicitno pozvala vladu na odgovornost. Da li bi uskoro mogao da poraste pritisak na vlasti Aleksandra Vučića?
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
pubdate: '2026-03-20 13:02:45',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Klima 101,Klimatske promene,Proleće",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
'pageContent': 'Danas (20. mart) i zvanično je počelo proleće, ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već je otvorena sezona lepog vremena.
Dr Vladimir Đurđević i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu pojašnjavaju kada je, i zašto toliko rano, počelo proleće u Beogradu.
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-20 13:02:45',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
