Sezona prehlada je stigla i svuda oko nas se čuje kijanje – neko to obavi jedva čujno, a neko iz sveg glasa. Ima li to ikakve veze s tim da li kija muškaraci ili žena? I zašto nije dobro potiskivati kijanje?
Šta je kijanje i šta sve može da ga izazove?
Kijanje (latinski: sternutio) je spontano, eksplozivno izbacivanje vazduha kroz nos i usta. Najčešće ga izazove nadražaj nosne sluzokože, recimo kada smo prehlađeni.
Ali kijanje ne mora uvek da znači prehladu. Može ga izazvati i prašina, polen, dim, mirisi jakih parfema, životinjska dlaka, pa čak i nagla promena temperature, piše Dojče vele.
Mnogo ređe, kijanje mogu da izazovu i iznenadna svetlost – a u nekim slučajevima čak i seksualno uzbuđenje: oba ova fenomena su delom nasledna.
Iznenadno kijanje pri izlaganju svetlosti naziva se fotični refleks kijanja ili ACHOO-sindrom. Kada iznenada pređemo iz tame na jako svetlo, očni nervi se aktiviraju. Budući da su očni i trigeminalni nerv koji pokreće kijanje vrlo blizu, mozak „pobrka“ signale i pokrene kijanje. Ono obično prestaje – kad se oči naviknu na svetlost i zenice ponovo suze.
Takozvani „honeymoon rinitis“ (upala nosne sluzokože tokom medenog meseca) je fenomen kada se kao sporedno dejstvo seksualnog uzbuđenja jave simptomi prehlade – zapušen nos koji curi i kijanje. Ali ne radi se o infekciji. Smatra se da nastaje zbog prisustva erektilnog tkiva u nosu, koje se tokom seksualnog uzbuđenja može napuniti krvlju, kao sporedni efekat delovanja autonomnog nervnog sistema koji istovremeno izaziva promene u polnim organima kod muškaraca i žena.
Postoji i srodno stanje, seksualno izazvano kijanje, kada ljudi počnu da kijaju – ponekad i nekontrolisano – tokom seksualne aktivnosti ili čak samo pri pomisli na nju. Smatra se da je sa ovim fenomenom povezano i zapušenje nosa koje se često javlja kao neželjeni efekat pri upotrebi sildenafila (Vijagre) i sličnih lekova.
Anatomija kijanja – muškarci i žene
U svakom slučaju – kako kad dođe do nadražaja – signali se šalju preko trigeminalnog nerva do moždanog stabla. Tamo se aktiviraju mišići lica, vrata i grudnog koša. Dijafragma se zategne, udahnemo duboko, glava krene unazad, glasne žice se nakratko zatvore, u plućima se stvori pritisak – i onda: apćiha!
Koliko će to biti glasno, zavisi od više faktora. Ključnu ulogu ima veličina rezonantnog prostora
„Uobičajeno je mišljenje da muškarci imaju veći rezonantni prostor, jer su im pluća, grlo i grkljan većeg obima“, objašnjava Kristijan Bec, direktor Klinike za bolesti uha, nosa i grla na Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf. „Zato muškarci često kijaju glasnije.“
Ali, pored fizioloških razlika, i ponašanje može igrati ulogu, kaže Bec. „Pretpostavljam – i to je više zapažanje nego naučno dokazano – da neki muškarci namerno kijaju što glasnije, kao da žele svima da stave do znanja da su prehlađeni. To im se, uostalom, često i pripisuje.“
Ipak, to nije potvrđeno istraživanjima. Ako se dovoljno koncentrišemo, možemo donekle da utičemo na jačinu i intenzitet kijanja – i muškarci i žene podjednako.
Kijajte – kako vam dođe
Kijati tiše možda deluje pristojnije, ali biološki to baš i nema smisla, objašnjava dr Bec.
„Evolutivno gledano, kijanje je prilično sebičan proces.“ Cilj nije da poštedimo druge, nego da zaštitimo sebe. Telo pokušava da pod velikim pritiskom i brzo iz disajnih puteva izbaci strane čestice, prašinu ili uzročnike bolesti.
Ako kijanje pokušavamo da potisnemo ili previše prigušimo, time zapravo sprečavamo prirodni mehanizam čišćenja.
„U suštini bi trebalo kijati onako kako vam dođe – da sve što treba da izađe, stvarno i izađe“, kaže Bec.
Zašto je štetno zadržavati kijanje
Iz obzira prema drugima neki ljudi pokušavaju da kijanje potpuno zadrže – recimo tako što pritisnu nos. Ali to može da ima loše posledice.
Vazduh koji izbacimo tokom kijanja dostiže brzinu od 160 do 180 kilometara na sat – dakle, kao uraganska oluja! Ako u tom trenutku zatvorimo nos, pritisak se oslobađa ka unutra.
Zbog toga može da dođe do pucanja sitnih krvnih sudova ili tkiva u nosu, a bakterije i čestice mogu biti potisnute u sinuse ili čak do srednjeg uha. Rezultat mogu biti upale, bolovi ili čak oštećenje bubne opne.
Dakle, kijanje nikako ne bi trebalo potpuno potiskivati.
Ako je moguće – sklonite se od drugih kad vam se kija
Dok kijamo, izbacujemo u vazduh kapljice koje mogu da sadrže viruse i bakterije. Istraživači sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) otkrili su da te kapljice lete mnogo dalje nego što se mislilo – ne samo dva, već i do 12 metara ili više!
Tako se uzročnici bolesti mogu širiti čitavom prostorijom, pa i dalje od nje.
Kristijan Bec zato savetuje da tokom prehlade ne pokušavamo da potisnemo kijanje, nego da se – ako možemo – malo sklonimo od drugih.
Ako se kijanje javlja retko, razlog može biti suv vazduh – tada pomaže da se poveća vlažnost u prostoriji ili da se nos ovlaži, na primer sprejom sa morskom vodom.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
