Ukrajinski dronovi izazvali su ozbiljnu krizu u snabdevanju gorivom u Rusiji, gašenjem i oštećenjem gotovo polovine rafinerija. Cene benzina na berzi su dosegle rekordne nivoe, dok vlada veštački drži maloprodajne cene pod kontrolom
Ukrajinski napadi dronovima prouzrokovali su krizu u snabdevanju gorivom u Rusiji. Jedna za drugom, zbog remonta, zatvaraju se rafinerije nafte, a obim proizvodnje je značajno opao.
Kao posledica ukrajinskih napada na ruske rafinerije evidentan je nagli rast cena goriva na berzi, koje su dostigle rekordne nivoe. Cene goriva na benzinskim pumpama su takođe značajno porasle, ali ne tako dramatično, jer ih vlada veštački drži niskim. Ali, kao i u tokom sovjetske ere, regulacija cena dovodi do uskih grla u snabdevanju, piše Dojče vele.
Tokom poslednjih nekoliko meseci, prema javno dostupnim izvorima koje je istražio DW, ukrajinska vojska je izvršila napade dronovima na ruske rafinerije nafte Afipskij, Ilskij i Slavjansk u Krasnodarskoj oblasti, kao i rafinerije u Volgogradu, Novokujbuševsku , Novošahtinsku, Rjazanju, Samari, Saratovu, Sizranu i Ukhti, a verovatno i na još nekoliko drugih rafinerija. Taj broj rafinerija predstavlja nešto manje od polovine njihovog ukupnog broja na teritoriji Rusije.
No, podaci o proizvodnji nafte u Rusiji drže se u tajnosti. Obim štete može se proceniti samo na osnovu anonimnih izveštaja insajdera i stručnjaka. Prema Rojtersu i Ekonomistu trenutno bi moglo da bude neaktivno do 20 posto kapaciteta rafinerije.
Jedan od učesnika na tržištu goriva izneo je sličnu procenu u izjavi za ruski list Komersant. Prema njegovim rečima, u septembru je, u uobičajenoj mesečnoj količini zaliha od dva miliona tona, nedostajalo 400.000 tona benzina. A i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da je nestašica benzina u Rusiji dostigla 20 odsto.
Kriza s gorivom u Rusiji se već se intenzivirala sredinom leta ove godine, prije nego što je došlo do masovnih prekida rada rafinerija. Nekoliko faktora se spojilo: sezonsko povećanje potražnje, planirani radovi na održavanju u nekim rafinerijama i neplanirane popravke u drugim. Osim toga, naftne kompanije su značajno povećale svoj izvoz.
Kako je nestašica goriva dovela do rekordnih cena, vlasti su uvele privremenu zabranu izvoza. Ova mera je dovela do zahladnjenja na tržištu. No, stručnjaci su ranije upozoravali da će učinak embarga brzo nestati ako se postojećim destabilizujućim faktorima, poput masovnih napada dronovima, dodaju postojeći. I upravo se to dogodilo.
Jedan od važnih faktora je možda bila i promena taktike ukrajinskih oružanih snaga. One uvek iznova vrše napade na iste rafinerije nafte, sprečavajući ih da nastave sa radom. Na primer, rafinerija u Rjazanju, jedna od najvećih u Rusiji, pogođena je najmanje šest puta, dok su rafinerije u Volgogradu i Sizranu pogođene po četiri puta.
Ranije, na primer 2024., svaka od tih rafinerija je napadnuta samo jednom, pa je šteta mogla biti otklonjena u roku od nekoliko dana ili sedmica, objašnjava u intervjuu za DW Sergej Vakulenko, stručnjak iz berlinskog Karnegi centra.
Ruski proizvođači su obavezani da prodaju najmanje 15 posto benzina na berzi. Od početka godine su cene njihovih proizvoda porasle za više od 40 odsto. Pri tome, vlada reguliše tržište goriva u Rusiji i takozvana damper plaćanja su njen najvažniji instrument. Tako naftne kompanije prodaju benzin u zemlji po već regulisanim cenama, a država im delimično nadoknađuje eventualne gubitke. Osim toga, antimonopolska uprava prati rast cena. Ona je 30. septembra najavila inspekcije na benzinskim pumpama u nekoliko regija.
Posledica toga bio je rast maloprodajnih cena benzina od 8,36 odsto od početka godine, navedeno je iz Rosstata (24. septembra). To je pak duplo više od opšte stope inflacije, ali je i dalje podnošljivo. Problem je, međutim, što svi ne dobijaju podršku vlade. Benzinske pumpe koje nisu povezane s naftnim kompanijama i ne kupuju gorivo direktno od njih moraju da se snabdevaju na berzi, gde su nabavne cene približne onim u maloprodaji. A to takve firme dovodi u tešku poziciju.
„Ovo što se dešava nije ni kolaps ni noćna mora. Problemi nastaju jer je tržište naviklo na situaciju da benzina ima u izobilju“, objašnjava Sergej Vakulenko i dodaje: „Postoje logistički problemi, jer jedna za drugom rafinerije prestaju s radom. Pored toga, nezavisni lanci benzinskih pumpi su primorani da obustave kupovinu benzina na berzi, jer im je to preskupo.“
Neke nezavisne benzinske pumpe se zatvaraju iz razloga što bi morale prodavati benzin sa gubitkom. Razlika između veleprodajnih i maloprodajnih cena više ne pokriva njihove troškove. Prema procenama agencije OMT-Konsalt, u Rusiji se od 28. jula do 22. septembra broj benzinskih pumpi smanjio za 360 . Ta se ne čini preterano velikim brojem, ali značajan broj njih se nalazi u oblastima u kojima je trenutna situacija napeta.
Tako je, na primer, na jugu zemlje, uključujući Rostovsku oblast, ali i u Republiku Marij El i Jevrejsku autonomnu oblasti na Dalekom istoku, 12 do 14 odsto benzinskih pumpi prestalo sa radom. Na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala, zatvorena je polovina benzinskih pumpi. Prema OMT-Konsaltu, regije na Dalekom istoku su posebno pogođene. U ostalim regijama, gde benzinske pumpe još nisu zatvorene, snabdevanje benzinom je ograničena.
Embargo na izvoz goriva prvobitno je važio do 31. avgusta, ali je potom produžen do kraja 2025. Rusija je takođe povećala kupovinu benzina iz Belorusije. Ali ni ove mere nisu mogle da reše krizu.
Zamenik premijera Aleksandr Novak je predložio vladi da ukine carine na uvoz iz Kine, Južne Koreje i Singapura, te da se na taj način osigura snabdevanje, navodi list Komersant. Druga inicijativa bi omogućila proizvođačima da koriste monometilanilin, aditiv za povećanje oktana koji omogućava proizvodnju benzina od sirovina niskog kvaliteta. Rusija je zabranila njegovu upotrebu 2016. godine, usklađujući se s evropskim standardima o emisijama gasova.
Međutim, nejasno je hoće li ove mere imati željeni efekat, ukoliko se nastave ukrajinski napadi dronovima. U nekim rafinerijama, kako kaže Sergej Vakulenko, „više ništa ne funkcioniše“. Konačno, smatra on, rusko rukovodstvo bi moglo biti suočeno s teškom odlukom: pokušajem započinjanja pregovora s Ukrajinom o međusobnom obustavljanju napada na energetske objekte.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i preko Telegrama regrutuje kriminalce koji govore ruski kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala Evropsku uniju zbog podrške Ukrajini
Nakon otkrića da je u emisiji „Panorama“ spojen sadržaj dva nepovezana dela govora Donalda Trampa, rukovodstvo BBC-ja preuzelo je odgovornost i podnelo ostavke
Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
