Nemačka 35 godina posle: Zašto je jaz između istoka i zapada i dalje dubok?

Na 35. godišnjicu ujedinjenja Nemačke prvi svoj izveštaj podnela je nova poverenica Vlade za istok, jedva malo starija od ujedinjenja. Ona se posebno zapitala – da li su mladi u dva dela zemlje odrasli ujedinjeni?

Elizabet Kajzer potiče iz Gere u nemačkoj saveznoj pokrajini Tiringiji. Poverenica Vlade za istočne pokrajine rođena je 1987. godine, kada je Nemačka još uvek bila podeljena. Dve godine kasnije pao je Berlinski zid, a 3. oktobra 1990. komunistička Istočna Nemačka (DDR) je postala istorija, prenosi Dojče vele.

„Nisam svesno doživela period ponovnog ujedinjenja, ali oblikovale su me priče koje su mi pričali roditelji i bake i deke“, piše Kajzer u svom godišnjem izveštaju, predstavljenom u Berlinu uoči Dana nemačkog jedinstva.

To je premijera za 38-godišnju socijaldemokratkinju, budući da je na dužnosti tek od maja, kada je formirana nova savezna vlada.

Da li su mladi odrasli ujedinjeno?

U izveštaju se politikološkinja i sociološkinja Kajzer fokusira na pitanje kako mlađi ljudi doživljavaju Nemačku, koja je ujedinjena već 35 godina. Sam naslov „Odrastanje u jedinstvu?“ sugeriše da razlike između zapada i istoka i dalje postoje.

Formalno, odgovor je „da“, jer postoji samo jedna nemačka država. „Mi, deca s kraja osamdesetih i devedesetih, prva smo generacija koja je socijalizovana u ujedinjenoj Nemačkoj“, navodi Kajzer u predgovoru izveštaja.

„Ipak, za mlade ljude koji tamo odrastaju, ‘Istok’ je još uvek mnogo više od geografskog pojma. To je prostor koji oblikuje identitete i utiče na biografije“, naglašava ona.

Istočnonemački identitet izraženiji

Kajzer, koja je studirala na Univerzitetu u Potsdamu u istočnoj pokrajini Brandenburg, primećuje razlike u poređenju sa mlađim ljudima sa zapada.

„Mnogi mladi koji dolaze sa teritorije stare Savezne Republike ne mogu se poistovetiti sa oznakom zapadnog Nemca – naročito ako žive na obali ili u blizini Alpa. Nasuprot tome, mladi istočni Nemci se mnogo češće identifikuju kao istočni Osiji“, navodi ona, koristeći popularni sleng za istočne Nemce.

Iz ugla poverenice za istočne pokrajine, za to postoje opravdani razlozi. Iako mladi Nemci već tri i po decenije odrastaju u istoj zemlji, uslovi tog odrastanja i dalje se znatno razlikuju. „To se posebno odnosi na područja izvan istočnonemačkih metropola.“

Niži prihodi, više socijalne pomoći

Kajzer ukazuje na takozvani Izveštaj savezne vlade o jednakosti. On pokazuje da u manjim gradovima i ruralnim oblastima na istoku javni prevoz i zdravstvene ustanove više nisu potpuno obezbeđeni. Osim toga, ljudi tamo zarađuju ispodprosečne plate i više zavise od socijalnih davanja nego što je slučaj na nivou cele zemlje.

„Blagostanje je takođe niže na istoku nego na zapadu“, dodaje Kajzer. Pored toga, starenje stanovništva u ruralnim delovima istočne Nemačke znatno je izraženije. Udeo mladih daleko je ispod nacionalnog proseka. „To oblikuje životni put mnogih istočnih Nemaca do odraslog doba.“

Oni, prema njenim rečima, mnogo ređe mogu da računaju na finansijsku podršku roditelja nego njihovi vršnjaci na zapadu Nemačke.

Bogat zapad, siromašan istok

Prilikom predstavljanja izveštaja, Kajzer je detaljnije objasnila ovaj aspekt: „Do danas su mladi ljudi na istoku u nepovoljnijem položaju jer se bogatstvo pre svega prenosi nasledstvom.“

Podaci Saveznog zavoda za statistiku za 2024. godinu to jasno pokazuju: u zapadnim pokrajinama oporezovano je više od 106 milijardi evra nasledstva ili poklona, dok je na istoku, uključujući Berlin, ta cifra iznosila manje od 7 milijardi evra.

Po glavi stanovnika, to je skoro četiri puta više na zapadu – nešto manje od 1600 evra, naspram svega 400 evra na istoku. Poverenica za istočne pokrajine smatra ove razlike problematičnim i dodaje da rasprava o reformi poreza na nasledstvo nije loša ideja.

Državni „poklon“ od 20.000 evra za sve?

Na ovu temu Kajzer se nadovezuje na ranije predloge stručnjaka Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW): država bi trebalo svim mladim odraslim osobama da isplati svojevrsno „nasleđe“ od 20.000 evra.

To bi moglo da se iskoristi, na primer, za finansiranje obrazovanja, pokretanje posla ili ulaganje u nekretninu.

Fondacija „Nasleđe za sve“ smatra tu ideju ostvarivom i finansijski održivom: „Isplaćivalo bi se iz fonda koji se puni malim nametom na velika nasledstva“, navodi se na njihovom sajtu. Prema njihovim proračunima, pet odsto godišnjeg poreza na nasledstvo bilo bi dovoljno za realizaciju te ideje.

Cementiranje imovinske nejednakosti

Kajzer je, međutim, svesna da je rasprava o reformi poreza na nasledstvo osetljivo pitanje unutar vladajuće koalicije. U njenoj stranci SPD postoji određena podrška, ali kod Demohrišćana kancelara Fridriha Merca gotovo niko nije spreman da „dodirne taj vruć krompir“.

Zbog toga se, čak i 35 godina nakon ponovnog ujedinjenja, značajne finansijske razlike između istoka i zapada verovatno uskoro neće promeniti.

Ukupna ocena Elizabet Kajzer stoga je pomešana: istočna Nemačka se dobro razvila u mnogim oblastima, privreda je porasla, postoji živa startap scena i istok je pionir u razvoju obnovljivih izvora energije.

Ali ništa od toga dugoročno neće biti dovoljno da nadoknadi jaz sa zapadom. To će postati još teže zbog ubrzanog starenja stanovništva na istoku i iseljavanja mnogih mladih iz tih krajeva.

Dva miliona ljudi napustilo istok

Ako se izuzme Berlin, istok je od ponovnog ujedinjenja 1990. izgubio oko dva miliona stanovnika – što je pad od 16 odsto. Danas pet istočnih saveznih pokrajina zajedno ima oko 12,5 miliona stanovnika.

U istom periodu, populacija zapadne Nemačke porasla je za deset odsto – na skoro 68 miliona ljudi.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!