U poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Zašto je to tako i šta može da se promeni
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dvadesetog marta u 15 sati i 46 minuta zvanično počinje proleće. Proletnje vreme je, međutim, počelo već 22. februra. Otkud ovoliki poremećaj?
Kako su Kinezi sagradili Veliki zeleni zid koji ima kako lokalni, tako i globalni značaj za klimu
Ekstremni vremenski uslovi tokom 2025. godine doveli su do toga da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta zabeležilo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama
U Sesalačkoj pećini kod Sokobanje naučnici beogradskog Biološkog fakulteta otkrili su novu vrstu mikrogljive. Dobila je ime po Betmenu - Gamsia batmanii
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Na Zanzibaru, gde skoro polovina domaćinstava nema pristup struji, noći su obeležene dimom petrolejskih lampi. Program „Solarne mame” pokazuje da rešenje ne mora doći iz velikih sistema – već iz ruku lokalnih žena koje, uz znanje i solarnu energiju, menjaju svakodnevni život svojih zajednica
U svom dvanaestom izveštaju iz senke, pod simboličnim nazivom „Sistemska greška“, Koalicija 27 upozorava da Srbija već godinama stoji u mestu kada je reč o zaštiti životne sredine. Uprkos donetim propisima, ključne reforme kasne, a institucije ne uspevaju da obezbede ni osnovne standarde zdravog okruženja
Sve veći broj životinja širom sveta oboleva od istih hroničnih bolesti kao i ljudi. Nova analiza Poljoprivrednog univerziteta u Atini pokazuje da su ključni okidači identični – genetika, zagađenje, loša ishrana, stres i klimatske promene.
U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede
Pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Sada je Međunarodna unija za zaštitu prirode proglasila divlje medonosne pčele ugroženim na nivou Evropske unije
Hidrometeorolozi najavljaju blago otopljenje, posle iznenadnog hladnog oktobarskog talasa. Niske temperature u oktobru nekada nisu bile neuobičajene
Ovaj materijal zapravo nije nov izum. Ono što jeste novina je da se danas u njega može „upakovati” deset puta više energije. To ga dovodi korak bliže primeni u stvarnom svetu i masovnoj proizvodnji
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa. Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza iako su temperature i ovde probijale rekorde
Prva elektrana na osmozu puštena je u rad u priobalnom gradu Fukuoka na jugu Japana. Kako funkcioniše i koliko se čiste energije dobija ovim procesom
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Novi uređaj veličine prozora uz pomoć hidrogela obezbeđuje proizvodnju vode iz vazduha čak i u uslovima suve pustinjske klime, čime može da se reši problem nedostatka pijaće vode s kojim se suočava četvrtina svetske populacije
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
WindRunner bi trebalo da bude najveći avion ikada izgrađen. Zbog čega se projektuje i kada bi moglo da se počne sa njegovom izgradnjom
Svi podaci ukazuju na to da će 2024. godina biti najtoplija ikada zabeležena, kako u Srbiji, tako i u svetu. U Srbiji, ekstremno vreme nas je pratilo gotovo čitave godine, a posebno tokom leta
Zašto je prirodni raj bara Reva, nezaštićeno plavno područje na levoj obali Dunava, ključno za održivu budućnost Beograda i Pančeva
Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme
U narednim mesecima pored emodžija cvekle, ašova i drugih stiže i emodži drveta bez znakova života kao simbol ozbiljnosti klimatskih promena, a posebno jednog njihovog pojavnog oblika – suše
Kineski naučnici izumeli su novi način pravljenja plastičnih flaša koje se razgrađuju za samo mesec dana. Ključ ubrzanog raspadanja leži u tome što flaša zapravo sadrži „seme sopstvenog uništenja” – sporu bakterije koja se hrani plastičnim otpadom
Coldplay je na ovogodišnjoj svetskoj turneji smanjio direktnu emisija ugljen-dioksida za čak 59 odsto. Tome doprinose i fanovi koji koji sami proizvode električnu energiju potrebnu za koncerte
Gavrilo Andrić jedan je od najpopularnijih fotografa i aktivista na terenu i mrežama, sveprisutan na protestima, naročito studentskim.
No, poslednjih sedmica zapao je u nezavidnu situaciju o kojoj je rešio da progovori za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (2. jul).
Naime, lokalni izbori u deset sredina krajem marta obilovali su batinašima i napadima na studente, aktiviste i novinare. U Boru su batine dobili Zorica Popović, Aleksandar Kulić, Lazar Dinić i Ivan Bijelić, o čemu je „Vreme“ tada pisalo. Njima je oteta ili uništena i oprema poput fotoaparata.
Andrić se odmah dao u akciju da animira zajednicu i neke evropske fondove kako bi se kolegama nadoknadila šteta i mogli dalje da rade.
„Krajem aprila dobijam informacije da postoji problem sa spiskom koji mi je Bijelić dao. Pristupio sam tome obazrivo. Glasovi stižu da on nije imao tu kameru kod sebe, pa sam pokušao da nađem dokaz“, kaže Andrić.
[caption id="attachment_5002810" align="aligncenter" width="2560"]
Andrić tvrdi da je Bijelić, uz prećutnu podršku Dinića, na spisak za zamenu dodao opremu u vrednosti od osam hiljada evra koju nije imao. Bijelić i Dinić su, inače, neka vrsta novinara-aktivista pri portalu „Revolt“.
Obojica su ranije više puta privođeni i optuživani tokom studentskih protesta.
„Saznao sam da postoji i online kampanja koju je radila naša dijaspora. Bili su prepoznati kao mala ekipa koja izveštava sa terena, dijaspora je i ranije htela da ih podrži. I dijaspora je imala spisak opreme različit od onoga koji su oni meni dali. Razlikuju se i objektivi i tela, jako skupe kamere i neki mikrofoni“, priča sada Andrić.
Kako prenosi Andrić, Bijelić i Dinić nisu konkretno odgovarali na pitanja, već su na kraju tražili da se novac „preusmeri“. „Uhvaćeni su u laži i sada više ne mogu da se predstavljaju kao heroji“, ocenjuje Andrić.
On još kaže da je novac koji je prikupila dijaspora delom otišao sada udruženju „Krokodil“ jer je na meti režimskih tužbi, ali da će druga polovima možda ipak otići redakciji „Revolta“ uprkos ovim dešavanjima.
Andrić, sa kojim je razgovarala fotoreporterka „Vremena“ Marija Janković, u intervjuu priča i o fotografskom radu na terenu, protestima i slikama.
_Više o tome čitajte u novom „Vremenu“ koje je od četvrtka (2. jul) na kioscima ili se odmah _pretplatite na digitalno izdanje ovde
', title: 'Kako su aktivisti navodno hteli da naplate nepostojeće kamere', pubdate: '2026-07-02 20:50:10', authors: authors, sections: "Razno", tags: "Aktivisti,Gavrilo Andić,Ivan Bjelić,Lazar Dinić", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Kako su aktivisti navodno hteli da naplate nepostojeće kamere', 'pageContent': 'Gavrilo Andrić jedan je od najpopularnijih fotografa i aktivista na terenu i mrežama, sveprisutan na protestima, naročito studentskim.
No, poslednjih sedmica zapao je u nezavidnu situaciju o kojoj je rešio da progovori za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (2. jul).
Naime, lokalni izbori u deset sredina krajem marta obilovali su batinašima i napadima na studente, aktiviste i novinare. U Boru su batine dobili Zorica Popović, Aleksandar Kulić, Lazar Dinić i Ivan Bijelić, o čemu je „Vreme“ tada pisalo. Njima je oteta ili uništena i oprema poput fotoaparata.
Andrić se odmah dao u akciju da animira zajednicu i neke evropske fondove kako bi se kolegama nadoknadila šteta i mogli dalje da rade.
„Krajem aprila dobijam informacije da postoji problem sa spiskom koji mi je Bijelić dao. Pristupio sam tome obazrivo. Glasovi stižu da on nije imao tu kameru kod sebe, pa sam pokušao da nađem dokaz“, kaže Andrić.
[caption id="attachment_5002810" align="aligncenter" width="2560"]Andrić tvrdi da je Bijelić, uz prećutnu podršku Dinića, na spisak za zamenu dodao opremu u vrednosti od osam hiljada evra koju nije imao. Bijelić i Dinić su, inače, neka vrsta novinara-aktivista pri portalu „Revolt“.
Obojica su ranije više puta privođeni i optuživani tokom studentskih protesta.
„Saznao sam da postoji i online kampanja koju je radila naša dijaspora. Bili su prepoznati kao mala ekipa koja izveštava sa terena, dijaspora je i ranije htela da ih podrži. I dijaspora je imala spisak opreme različit od onoga koji su oni meni dali. Razlikuju se i objektivi i tela, jako skupe kamere i neki mikrofoni“, priča sada Andrić.
Kako prenosi Andrić, Bijelić i Dinić nisu konkretno odgovarali na pitanja, već su na kraju tražili da se novac „preusmeri“. „Uhvaćeni su u laži i sada više ne mogu da se predstavljaju kao heroji“, ocenjuje Andrić.
On još kaže da je novac koji je prikupila dijaspora delom otišao sada udruženju „Krokodil“ jer je na meti režimskih tužbi, ali da će druga polovima možda ipak otići redakciji „Revolta“ uprkos ovim dešavanjima.
Andrić, sa kojim je razgovarala fotoreporterka „Vremena“ Marija Janković, u intervjuu priča i o fotografskom radu na terenu, protestima i slikama.
_Više o tome čitajte u novom „Vremenu“ koje je od četvrtka (2. jul) na kioscima ili se odmah _pretplatite na digitalno izdanje ovde
', 'pageDate': '2026-07-02 20:50:10', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
