Novi uređaj veličine prozora uz pomoć hidrogela obezbeđuje proizvodnju vode iz vazduha čak i u uslovima suve pustinjske klime, čime može da se reši problem nedostatka pijaće vode s kojim se suočava četvrtina svetske populacije
Istraživači sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) uz pomoć saradnika izumeli su uređaj veličine prozora koji vodu proizvodi iz vazduha, prenosi Jelena Kozbašić na portalu Klima 101.
Više od jedne četvrtine svetske populacije, odnosno 2,2 milijarde ljudi, svakodnevno se suočava sa problemom nedostatka bezbedne pijaće vode. A ovaj izazov usled iscrpljivanja tradicionalnih resursa poput reka i jezera, kao i klimatskih promena, postaje sve ozbiljniji.
Zemljina atmosfera sadrži na milijarde i milijarde litara vode, pre svega u obliku vodene pare. Ukoliko bi se ta para mogla efikasno „uhvatiti” i pretočiti u tečno agregatno stanje, to bi obezbedilo vodu za stanovništvo kojima uobičajeni izvori nisu dostupni.
Kako funkcioniše
S tom idejom na umu, i uz dodatnu inspiraciju iz Japana, američki naučnici razvili su novi uređaj za prikupljanje atmosferske vode koji izgleda kao crni, uspravno postavljen panel. Unutar staklene komore nalazi se poseban hidrogel koji upija vlagu iz vazduha.
Istraživači MIT-a u saopštenju navode da sam hidrogel podseća na pucketavi najlon sa malim kupolastim strukturama koje nabubre kada upiju vodu. Kada para ispari, ove kupole ponovo se smanjuju, a njihova transformacija podseća na origami – japansku veštinu savijanja papira. Zatim dolazi do kondenzacije pare na staklu uređaja, a dobijena čista voda se spušta kroz cev i sakuplja.
Za razliku od drugih sličnih rešenja, ovaj inovativni uređaj radi potpuno autonomno, bez potrebe za baterijama, elektromrežom ili solarnim panelima, a njegova efikasnost u proizvodnji vode nadmašuje dosadašnje alternative.
Ali i dalje od toga…
Radi i u pustinjskim uslovima
U trajanju od nedelju dana, tim je uređaj testirao u najsušnijem podneblju Severne Amerike – surovoj i užarenoj Dolini smrti u Kaliforniji. Čak i u uslovima veoma niske vlažnosti vazduha, uspevao je da proizvede oko 160 mililitara vode dnevno, što je otprilike dve trećine šolje.
Autori eksperimenta ocenjuju da bi uz više ovakvih uspravnih panela, postavljenih u manjem nizu, domaćinstvo moglo da obezbedi dovoljne količine vode, čak i u pustinjskim uslovima. Naravno, uz porast vlažnosti vazduha, proizvodnja vode bi se povećavala.
„Napravili smo uređaj veličine jednog metra za koji se nadamo da ćemo moći da ga postavimo u sredinama sa ograničenim resursima, gde čak ni solarne ćelije nisu lako dostupne”, ističe Šuanhe Džao, profesor mašinstva i građevinskog i ekološkog inženjerstva na MIT-u. „Ovo je test održivosti u povećavanju razmere ove tehnologije za prikupljanje vode. Sada ljudi mogu da ga izgrade i u većim dimenzijama, ili da postave više panela u nizu, kako bi obezbedili pijaću vodu i ostvarili stvarni uticaj.”
Džao i njegove kolege predstavili su detalje novog dizajna uređaja za prikupljanje vode u radu koji je nedavno objavljen u časopisu Nature Water.
Prototip koji pruža nadu
Ali kako naglašavaju autori, ovo je samo konceptualni prototip i postoji još dosta prostora za unapređenje. Između ostalog, rade i na sledećoj generaciji materijala kako bi dodatno poboljšali osnovna svojstva uređaja.
U doba globalnog zagrevanja, izazovi sa dostupnošću vode sve su veći: poremećaji padavina, topljenje lednika i sve češće suše dodatno iscrpljuju i onako ograničene vodne resurse. Ove promene ugrožavaju živote milijardi ljudi – i zahtevaju hrabra, inovativna rešenja. Tehnologije koje izvlače vodu iz vazduha otvaraju nove mogućnosti, pružajući nadu da će čista voda biti dostupna i u najsušnijim krajevima sveta.
Ipak, nijedno rešenje ne može nadomestiti potrebu za smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Bez ublažavanja klimatskih promena, problemi će postajati sve teži – a prilagođavanje sve skuplje.
Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Najbolji srpski teniser Novak Đoković poražen je u polufinalu Vimbldona od Janika Sinera. Italijanski teniser će se u nedelju protiv Karlosa Alkaraza boriti za titulu na najprestižnijem svetskom grend slemu
Na Adi Ciganliji je došlo do pomora ribe. Smatra se da je glavni uzrok nizak vodostaj. Ipak, detaljne analize i izjave nadležnih tek se čekaju
Sa medija i pogotovo društvenih mreža čeka nas baražna paljba loših vesti. Kako ne potonuti u njih, a ipak znati šta se dešava oko nas
Nepune dve godine pošto je svečano otvorena, železnička stanica „Beograd Centar“ – poznatija kao Prokop – suočava se sa problemima. Pukotine u peronskim gredama i nedovoljna armatura zahtevaju rekonstrukciju, a nadležni su već pokrenuli postupke za odobrenje radova, piše „Forbes Srbija". Oglasila se je i „Infrastruktura železnice Srbije“, koja tvrdi da je železnička stanica u Prokopu bezbedna za korišćenje, kao i da se planirani radovi na ojačanju peronskih greda odnose se na one koje su izgrađene 1997. godine
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
