Beograd ovog avgusta beleži temperature koje bi pre samo nekoliko decenija bile gotovo nezamislive kao svakodnevica
Da li ste se tokom ovog uzavrelog avgusta zapitali koliko je ranijim generacijama Beograđana život bio prijatniji?
Evo jednog indikativnog podatka koji oslikava upravo to – prosečna maksimalna temperatura u Beogradu za avgust između 1961. i 1990. iznosila je svega 27,3 stepena. Odnosno, to je bila najviša temperatura jednog tada sasvim uobičajenog avgustovskog dana, piše Jelena Kozbašić na portalu Nova ekonomija.
Ove godine, svaki dan od početka meseca do sada bio je topliji od vrednosti koja je, pre svega nekoliko decenija, važila za avgustovski prosek maksimalne temperature. I sudeći prema prognozama, tako će ostati sve do kraja meseca.
Drugim rečima, ovaj avgust vrlo verovatno nam neće doneti niti jedan jedini dan sa maksimalnom dnevnom od 27,3 i manje stepeni.
Najbliže nekadašnjoj normali stigli smo u utorak, 18. avgusta, kada je u Beogradu izmerena maksimalna dnevna od 28,5 °C. Bio je to dan koji je prekinuo rekordni niz od 23 uzastopna tropska dana sa temperaturama od 30 i više stepeni.
Ali ovaj pad temperature bio je vrlo kratkog daha: već sutradan, 19. avgusta, merilo se i do 33,7 °C, da bi 20. avgusta živa u termometru stigla čak do 39,2 °C. Taj četvrtak bio je najtopliji dan ovog leta, kao i najtopliji 20. avgust u Beogradu od 1920. godine. Od proseka avgustovskih maksimalnih temperatura 1961-1990. bilo je toplije za neverovatnih 11,9 stepeni.
Razlike između ostalih pojedinačnih dana i normale 1961-1990. možete pogledati na grafiku gore. Od 23. avgusta do kraja meseca korišćene su prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za pet i 30 dana.
Pod uslovom da se prognoze obistine, 18. avgust ostaće jedini ne-tropski dan u Beogradu tokom avgusta 2026. Dakle, da se tog dana temperatura nije spustila ispod 30 stepeni, Beograđani bi vrlo verovatno čitav avgust živeli u tropskom režimu.
Foto: FoNet / Aleksandar BardaNajviša dnevna temperatura od 36 do 40 stepeni
Prosečna maksimalna temperatura u Beogradu od 1. do 23. avgusta 2026. iznosi čak 35 stepeni
Gledajući prosek do sada izmerenih avgustovskih maksimalnih temperatura, od nekadašnje normale nismo odstupili za tek koji stepen.
Štaviše, od 1. do 23. avgusta, prosečna maksimalna temperatura dostigla je čak 35 stepeni, što je za skoro osam stepeni toplije od proseka 1961-1990.
Iako je u narednom referentnom periodu (1991-2020) zabeležen porast prosečne maksimalne temperature za avgust, na 29,7 stepeni, odstupanje je i dalje prilično dramatično – oko 5,3 stepena.
Zajedno sa julom, avgust je najtopliji mesec u Beogradu. Tako je bilo i pre nego što su klimatske promene uzele maha, a tako ostaje i danas: iako se Srbija zagreva čitave godine, taj trend je posebno izražen upravo leti.
Poređenje sa nekadašnjim normalama govori nam koliko je današnje vreme u prošlosti bilo nezamislivo. U periodu od 1961. do 1990. godine sigurno je bilo ekstrema i avgustovske maksimalne dnevne temperature nesumnjivo su prelazile „tipičnih” 27,3 stepena. Jer da nisu, rezultat bi bio još manji.
Ipak, u konačnom bilansu, kada se sve temperature saberu i podele, dobija se upravo ta brojka – brojka kakvu u avgustu ove godine Beograđani nisu iskusili niti jedan jedini put.
Dok čekamo da se mesec završi, a onda i izveštaj RHMZ-a o avgustu 2026, ono što sa sigurnošću možemo reći je da je za prethodne generacije u Beogradu ovakav avgust bio gotovo nepojmljiv – da maksimalna temperatura ne padne ispod 28 stepeni tokom čitavog meseca, a kamoli gotovo neprekinut niz tropskih dana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kultna serija „Mućke“ proslavila je ovih dana 45 godina od prve epizode. Kako danas izgleda londonska četvrt Pekam gde su smeštene trgovačke čarolije Del Boja i ekipe?
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
