„Temperaturno vođena suša“: Kako je Dunav došao do granice izdržljivosti

Dunav je oduvek bio simbol postojanosti, reka koja povezuje deset zemalja, snabdeva pola kontinenta vodom, energijom i saobraćajno povezuje. Ipak, leto 2026. pokazuje da čak i takva moćna reka ima granicu izdržljivosti.

Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, čime se približio istorijskom minimumu iz davne 1909. godine, piše dr Igor Leščešen sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka iz Bratislave na portalu „Klima 101„.

Slična slika ponavlja se duž celog toka reke. U Bratislavi 27. jula zabeležen je najniži vodostaj od 1876. kada su počela merenja. Kod Budimpešte je 28. jula izmeren novi istorijski minimum od svega 32 cm, dok je Hrvatskoj vodostaj čak 17 centimetara niži od prethodnog minimuma iz 2022. godine.

Drugim rečima, ono što je 2022. godine izgledalo kao izuzetak, danas više liči na novi obrazac.

Foto: Tanjug/Aleksandra Orlić

Da li su krive vremenske prilike ili nešto dublje?

Da bismo razumeli uzroke, treba razdvojiti dva pojma koja se često mešaju.

Meteorološka suša označava jednostavno nedostatak padavina u odnosu na prosek.

Hidrološka suša je nešto drugo, to je pad proticaja i vodostaja same reke, i ona se ne javlja odmah kada nestane kiše, već sa zakašnjenjem, ponekad i nedeljama kasnije.

Kod Dunava je to kašnjenje posebno izraženo, zbog velikog sliva koji obuhvata Nemačku, Austriju, Slovačku i Mađarsku pre ulaska u Srbiju.

To znači da vodostaj kod Beograda ili Novog Sada zavisi mnogo manje od toga koliko je kiše palo u Vojvodini, a mnogo više od kiše pale stotinama kilometara uzvodno, u alpskim slivovima. A i to je samo deo priče.

Naime, ako je zima u Alpima bila siromašna snegom, Dunav će biti nizak u julu, bez obzira na vremenske prilike u Srbiji tog leta. Niski vodostaji na Dunavu tradicionalno se javljaju krajem leta, u avgustu ili septembru.

Ove godine, međutim, kriza je počela već krajem aprila i početkom maja, mesecima ranije nego što je uobičajeno.

Šta pokazuju podaci o padavinama i snežnom pokrivaču?
Uzrok ovako ranog i dubokog pada vodostaja Dunava leži u kombinaciji velikog nedostatka padavina tokom cele godine u centralnoj Evropi i, što je možda još važnije, male količine snega na izvorištu Dunava u južnoj Nemačkoj.

Nažalost, to nije izolovan slučaj ove godine.

Nova istraživanja evropskog snežnog pokrivača, zasnovana na rekonstrukciji podataka za poslednjih šest vekova, pokazuju pad količine snega od 20% u periodu decembar-januar i čak 30% u periodu april-maj u odnosu na istorijski prosek.

Kontinent u proseku gubi oko 1,2% snežne površine po deceniji, sa znatno bržim padom na višim nadmorskim visinama, dok su Alpi, koji se smatraju najvažnijim „vodotornjem” Evrope, u poslednjih pola veka izgubili gotovo 6% snežnog pokrivača po deceniji.

To nije apstraktna klimatska statistika, već direktno gorivo koje Dunavu nedostaje svakog leta, jer se sneg iz Alpa u normalnim godinama topi postepeno i hrani reku upravo tokom najsušnijih meseci.

Foto: Tanjug

Da li su krive klimatske promene?

Odgovor stručnjaka je jasan, iako oprezan: klimatske promene nisu jedini, ali jesu ključni uzrok dugoročnog trenda.

Regionalni klimatski modeli predviđaju porast prosečne godišnje temperature od 1,5 do 2,5 °C do sredine veka, sa izraženijim zagrevanjem upravo leti, dok projekcije za letnje padavine u Vojvodini i severnoj Srbiji ukazuju na pad od 10 do 20 procenata.

Kombinacija manje padavina i sve toplijeg vazduha stvara mehanizam koji stručnjaci nazivaju „temperaturno vođena suša”, situaciju u kojoj isparavanje samo po sebi povećava deficit vode, čak i kada nedostatak kiše nije ekstreman.

Istraživanja pokazuju da nizvodne deonice Dunava beleže veće smanjenje minimalnih proticaja nego uzvodne, što znači da je upravo donji tok reke, onaj kroz Srbiju, posebno izložen.

Važno je naglasiti da ovo nije trend koji se odnosi samo na Srbiju, već i Evropu u celini, i da ne mora svaka godina izgledati ovako, ali da će problem, u nekom obliku, postojati svake godine, bilo u rečnim tokovima, bilo u podzemnim vodama.

Koje su posledice ovako niskog vodostaja?

Lako je pomisliti da je nizak vodostaj problem samo ribolovaca, brodara i hidrologa.

U stvarnosti, posledice sežu mnogo dublje u svakodnevni život. O posledicama po proizvodnju električne energije već se uveliko govori u našim medijima, a EPS priznaje da bi 2026. mogla biti jedna od najlošijih godina u istoriji elektrane.

Snabdevanje sirovom naftom i drugom robom rečnim putem je takođe otežano, dakle manje dizela i benzina stiže na pumpe, transport poskupljuje, a rečni turizam trpi jer veliki broj kompanija koje organizuju krstarenja Dunavom otkazuju polaske.

„Poljoprivreda oseća možda najduže i najteže posledice”
dr Igor Leščešen, Institut za hidrologiju Slovačke akademije nauka (Bratislava)

Poljoprivreda oseća možda najduže i najteže posledice.

U jugoistočnoj Rumuniji, jednom od najvećih izvoznika žitarica u EU, vlasti su ograničile pristup rečnoj vodi za navodnjavanje. Čak je i Minhen, na izvorištu Dunava, uveo zabrane korišćenja vode, znak da se kriza oseća od izvora reke do njenog ušća u Crno more.

I na kraju, tu je i pitanje same reke kao živog sistema. Manja količina vode se brže zagreva i sadrži manje kiseonika, što ugrožava ribu i ostali živi svet, dok smanjen proticaj slabi sposobnost reke da razblaži ono što se u nju ispušta.

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Da li možemo da ublažimo ove posledice?

Pošto je ponavljanje ovakvih uslova realno očekivati, pitanje koje se prirodno nameće jeste šta je u našoj moći da se prilagodimo.

Deo problema, naime, nije isključivo klimatski. Stručna javnost upozorava i na neracionalno korišćenje vodnih resursa, od nepotrebnog trošenja pijaće vode u domaćinstvima do vađenja peska i šljunka iz rečnog korita, koje dodatno produbljuje korito i ubrzava dreniranje podzemnih voda upravo u periodima kada je to najmanje poželjno.

To su faktori na koje se, za razliku od same klime, može uticati relativno brzo, kroz strože regulisanje eksploatacije rečnog materijala i racionalniju potrošnju vode na lokalnom nivou.

„Na širem, državnom i evropskom nivou, stručnjaci već duže vreme ukazuju na potrebu za takozvanim adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, pristupom koji se oslanja na kontinuirano praćenje stanja, umesto na reagovanje tek kada kriza već nastupi”
dr Igor Leščešen, Institut za hidrologiju Slovačke akademije nauka (Bratislava)

Na širem, državnom i evropskom nivou, stručnjaci već duže vreme ukazuju na potrebu za takozvanim adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, pristupom koji se oslanja na kontinuirano praćenje stanja, umesto na reagovanje tek kada kriza već nastupi.

Budući da je Dunav deljena reka, čiji tok zavisi od odluka i vremenskih prilika u nizu različitih zemalja, izazov nije samo tehnički već i institucionalni, i potrebna je koordinacija između država kroz čije teritorije reka prolazi, kako bi se, na primer, upravljanje akumulacijama i ispuštanjem vode usklađivalo u periodima krize, a ne prepuštalo svakoj zemlji pojedinačno.

Nijedna od ovih mera neće vratiti sneg u Alpe niti povećati godišnju količinu padavina, ali mogu ublažiti koliko duboko i koliko brzo meteorološka suša prelazi u hidrološku, a to je, realno, jedini deo jednačine na koji trenutno možemo da utičemo.

Sve ovo pokazuje da niska voda nije problem koji ostaje na obali reke. On se preliva u struju u utičnici, u cenu goriva, u useve na njivi i u kvalitet vazduha i vode kojom se ljudi svakodnevno služe.

Dunav nam šalje jasnu poruku: kroz tihi, uporni pad vodostaja iz godine u godinu, da ovo nije priča o jednom lošem letu, već o reci koja nam pokazuje granice sopstvene izdržljivosti, i pita nas koliko smo spremni da tu granicu poštujemo.

Izvor: Klima 101

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.