Ekstremni vremenski uslovi tokom 2025. godine doveli su do toga da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta zabeležilo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama
Prošla, 2025. godina nije bila laka za voćnjake širom Srbije.
Početkom godine, toplo vreme tokom februara i marta ubrzalo je kretanje ranih voćaka, pa su kajsije, breskve, nektarine i druge vrste ranije počele cvetanje nego što je to nekada bio slučaj, piše Klima 101.
A onda ih je pogodio mraz, prvo u martu, zatim u aprilu, u ključnim, ranjivim fazama njihovog razvoja.
Posle mrazeva, Srbiju je zahvatio rekordno sušan jun, kada u velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše. Iako su jul i avgust bili nešto kišovitiji, nedostatak iz juna nikada nije bio nadoknađen – a leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Istovremeno, tokom leta bilo je više toplotnih talasa i perioda ekstremne vrućine, koji su zajedno sa nedostatkom padavina drastično uticali na razvoj kasnih voćki kao što su kruške i jabuke.
Konačni rezultat bio je – katastrofa. Tokom 2025, čak 10 od ukupno 16 vrsta voćki čije godišnje prinose beleži RZS imali su rekordno loše berbe.
Rekordno niski prinosi se ovde odnose na prinose u tonama po hektaru, od 2005. do 2025. godine.
Primera radi, prosečni prinosi nektarina tokom 2025. bili su 4,5 tona po hektaru voćnjaka.
U pitanju je gotovo polovina naših prosečnih prinosa, jer je desetogodišnja „normala” 8,3 tone po hektaru. Rekordno visoki prinosi nektarina zabeleženi su 2015. godine, kada su poljoprivrednici širom zemlje u proseku ubrali čak 14,2 tone nektarina po hektaru.
Naravno, nije sve u prosecima, nešto je i u apsolutnim količinama. Kada je u pitanju voćarstvo, u Srbiji vlada šljiva, a posle nje jabuka, višnja i malina; ove voćke se uzgajaju na gotovo 65% od ukupno preko 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
I sve ove ključne kulture su podbacile prošle godine. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina; jabuke i šljive najgore prinose od 2012. godine, inače najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Godine kao što je 2025. nam pokazuju koliko nam vremenski uslovi – u kombinaciji sa nedovoljnim planiranjem, pre svega u pomoći poljoprivrednicima – uništavaju poljoprivrednu proizvodnju.
Ono što znamo jeste da će se ovakvi rizici, od mraza do toplotnog stresa i suše, povećavati u budućnosti usled klimatskih promena.
Ukoliko ne želimo da nam se ponavljaju ovakve godine, država Srbija mora aktivnije da se suoči sa rastućim problemima sa kojima se suočavaju ne samo voćnjaci, već celokupna naša poljoprivreda.
Izvor: Klima 101
Novi Sad će ove godine za program ishrane socijalno ugroženih građana izdvojiti 39 miliona dinara, dok je za nabavku hrane u Okružnom zatvoru opredeljeno 57 miliona. Razlika otvara pitanje zbog čega se ova dva sistema, namenjena potpuno različitim kategorijama ljudi, finansiraju na tako različite načine
Aleksandar Vučić odrešio je kesu iz budžeta za penzionere. Kako je onda moguće da oni sve manje primaju u odnosu na plate i da su na rubu siromaštva?
Za jedan oglas za stručnije poslove u Srbiji sada u proseku konkurišu 82 kandidata, što je gotovo 30 odsto više nego pre dve godine, pokazuju podaci iz istraživanja sajta Poslovi Infostud
Da li je plan za američki gas ono što su od početka kovale Srbija i SAD Memorandumom o energetskoj bezbednosti
Elektrodistribucija Srbije je izabrala novu firmu da joj uradi procenu vrednosti sopstvenih nekretnina, postrojenja i opreme. Prethodni put kada mu je procenjivana vrednost EPS je postao akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
