O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet glavnog grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine “Šta se gradi, a šta ruši u Beogradu” u organizaciji nedeljnika “Vreme”
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
U skladu sa dinamikom isporuka, navodi se u saopštenju, NIS planira početak startnih aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo, a najavljene su i nove isporuke sirove nafte
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova Slobodan Georgijev i glavni urednik „Vremena“ i ove nedelje za sve prijatelje zdravog razuma tumače, analiziraju i komentrarišu najvažnije događaje, pojave i procese
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
U novoj epizodi podkasta „Vremena“ „Ova situacija" о tajnim dogovorima države i vlasnika UM, o smeni Aleksandre Subotić, nasilju na ulicama, „čudesnim“ ekonomskim merama, uznemirenom predsedniku i velikoj nervozi vlasti govore predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgijev i Filip Švarm
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Da li treba zaustaviti izložbu EXPO, kako se boriti protiv netransparentnosti i korupcije, kako primena lex specijalisa utiče na bezbednost i kvalitet izgrađenih objekata? O tome u novom podkastu „Vremena” „Šira slika” govore predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i lider Incijative Beograd ostaje Đorđe Miketić
Studentska lista danas ima ubedljivu podršku u odnosu na vlast, otkrivaju istraživanja javnog mnjenja koja objavljuje „Vreme“ u novom broju. Ali, uslov je da takva lista bude jedina opoziciona
Renomirani svetski ekonomski časopis „Euromoney“ proglasio je Raiffeisen najboljom bankom u Srbiji. Za nagradu za izvrsnost (Awards for Excellence) svake godine se prijavi više od 600 banaka iz preko 100 zemalja, navodi „Euromoney“
Ministarstvo finansija Republike Srbije oštro demantuje navode da se Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027 odnosi na sve projekte iz programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, kao što su to netačno objavili predstavnici pojedinih političkih stranaka i udruženja građana
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
pubdate: '2026-04-28 15:30:21',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Genocid,Masakr,Sudan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
'pageContent': 'Procenjuje se da je prošlog oktobra možda čak oko 70.000 ljudi masakrirano u darfurskom gradu El-Faširu. Istražitelj UN vidi jasne znake da je reč o genocidu.
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-28 15:30:21',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
