Nedim Sejdinović je novinar nedeljnika "Vreme" od 2018. godine, književnik i esejista. Autor je dve prozne, jedne poetske i jedne knjige političkih eseja. Novinarstvom se bavi od 1992. godine. Saradnik je brojnih medija u Srbiji i regionu, kao i osnivač i urednik izdavačkog preduzeća "Cenzura". Član je Nadzornog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Od 2004. do 2012. godine je generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a od 2012. godine do aprila 2016. nalazio se na mestu predsednika Izvršnog odbora ovog udruženja. Predsednik NDNV-a bio je 2016. do 2019. godine. Dobitnik je OEBS-ove nagrade za ličnost 2018. godine za lični doprinos borbi za medijske slobode u Srbiji.
Evo izbornog komentara jedne “obične žene”: “ Bio je to trenutak u kojem su mnogi prvi put stali uspravno. Bez galame, bez velikih reči, ali sa nečim što se ne može fingirati – dostojanstvom. Rezultati su objavljeni kako su objavljeni. Papir trpi svašta, brojevi još više. Ali ono što ne trpi jeste osećaj u stomaku kad znaš da si uradio kako treba. I to vam, deco, niko ne može oduzeti”
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Može se reći da su izbori koji se održavaju u deset lokalnih samouprava – najskuplji lokalni izbori u istoriji svetskog višestranačja. Upregli su naprednjaci sve svoje resurse da bi pobedili na tim izborima, ne bi li održali utisak nepobedivosti. Represija koju svakodnevno sprovode ima pre svega za cilj da stvori percepciju režimske moći i odlučnosti. Bitka se, kako stvari stoje, vodi pre svega na psihološkom planu. Ključno je pitanje da li će utiske koje produkuju naprednjaci uspeti da nametnu većini građana i da im oduzmu svaku nadu da su političke promene moguće
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
SNS je kampanju za netom raspisane izbore počeo već pre nekoliko meseci. Za naprednjake ovi izbori imaju ogroman značaj, popularnost im se strovalila, valja to nadoknaditi, prikazati da ih “narod još hoće”. Nema sumnje da će vreće novca, megavati energije i najširi slojevi batinaštva biti angažovani u ovu svrhu. Verovatno će biti i žešće nego prošle godine u Kosjeriću. A sa čim će opozicija – kako ova stranačka, tako i studentski pokret – protiv SNS i kako? U jednoj ili više kolona? Kakva ih situacija čeka? Gde će biti najgora borba? I, nije li zanimljiv pokazatelj da se sva mesta u kojima će izbori biti održani suočavaju sa zastrašujućom depopulacijom, a sve po pravilu – što je SNS jači, to je stanovnika manje
Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista
“Viktor Orban je počeo kao stipendista Soroša, nastavio kao istaknuti liberal, ali je prepoznao dominantni vrednosni sistem mađarskog društva i pomerio se ka desnom centru, gde je stekao trajnu vlast. Aleksandar Vučić je krenuo sa krajnje desnice, s vremenom je svoje mesto potražio na desnom centru, gde je takođe stekao trajnu vlast. Obojica su za glavne protivnike označili liberalizam i levicu”
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Aleksandru Vučiću je istekao rok trajanja. Njegov kleptokratsko-šalabajzerski režim puca po šavovima. Mogu da ga spasu samo trvenja u širokom antivučićevskom bloku, ukoliko njegovi akteri ne budu na visini svoje istorijske odgovornosti
Zbog trauma u našem društvu iz devedesetih jak je sentiment da je revizija svetskog poretka korisna za Srbiju, jer će za njenu politiku biti manje nadzora spoljnih aktera da je ograničavaju. Međutim, u toj kalkulaciji često se zaboravlja da bi krah takvog poretka izvesno bio poguban za manje razvijene države, kakva je i Srbija
Konsolidacija autoritarnog sistema unutar bezbednosnog aparata, zamena lojalista superlojalistima, njihovo finansijsko nagrađivanje – govori u prilog tome da režim priprema teren za nasilnu odbranu vlasti. Imali smo nekoliko proba za takvo šta, recimo upotrebu zvučnog topa, masovno batinanje građana bez ikakvog razloga, zasipanje demonstranata nelegalnim hemijskim sredstvima, i tako dalje. Režim je očigledno spreman za masovnu upotrebu represije nad građanima kako bi opstao
“I dalje postoji onaj nekadašnji Mostar – on živi. Postoji i nekadašnje Sarajevo, i nekadašnji Beograd – ali kao manjinska energija. Koja neće nestati. Zbog toga je nemoguće da se prostor do kraja 'presiječe' i da se sve završi onako kako nacionalisti priželjkuju. Iz tog razloga i dolazi nacionalistički grč. Oni bi toliko željeli da te manjine, tog zajedničkog kulturnog i društvenog refleksa nema – da to ne postoji, da ne opstaje – ali ne mogu protiv toga da se izbore. I to je, paradoksalno, i naša snaga i naš najgori problem: mi jesmo medijski i javno uticajna manjina, brojna dovoljno da smeta, ali nedovoljno snažna da preokrene stvari”
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
Ukoliko u Visokom savetu tužilaštva većinu budu zadobili predstavnici režima, pravosuđe će biti pokoreno. Srbija će iz autoritarnog sistema skliznuti u diktaturu. Vučić i kompanija moći će nekažnjeno da rade šta hoće
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
Kada je obelodanjeno da sam bila na merama od maja 2024, setila sam se da je to period uoči lokalnih izbora u Novom Sadu. Izgleda da je njima bilo praktično da, prateći mene, prisluškuju i unutarstranačke razgovore u PSG, ali i celokupne predizborne opoziciono-koalicione dogovore i pregovore, kako bi znali šta opozicija planira za lokalne izbore. S obzirom na to da sam aktivno učestvovala u pregovorima, možda sam mogla da pomislim da sam ja ta koja je prisluškivana, ali ipak je sve to delovalo toliko suludo i besmisleno, pa o tome nisam ni razmišljala. Jedva sam u to poverovala i kada me je nazvao novinar “Danasa”, koji je došao u posed kompletne optužnice, i tražio da prokomentarišem ovo praćenje
Poslanica PSG-a Ana Oreg prvi put opširno govori za „Vreme“ o tome kako je saznala da je BIA prislukšuje, šta je sve doživela sa kolegama koji su optuženi za terorizam, koji su mesecima tavorili u pritvoru. Šestoro njih se i dalje nalaze u političkom egzilu
Veliki režimski poraz je i to što su građani, zajedno sa studentima, politički sazreli – bar ogromna većina njih. To se videlo se u Novom Sadu, čulo iz izjava građana i studenata. Sve je manje onih nestrpljivih koji očekuju da se nešto može tokom jedne noći ili jednog dana promeniti. Cilj je blizu, ali valja do njega još tabanati, sve sa ranjenim nogama. Oni studenti koji su sa od žuljeva krvavim čarapama umarširali u Novi Sad simbolički su pokazali da odlučnost postoji i da ih ništa ne može zaustaviti
BIA je prisluškivala novosadske prostorije Pokreta slobodnih građana, prateći navodno neku misterioznu osobu „na merama“. Tako sada glasi zvanično obrazloženje. Sve, međutim, upućuje na ozbiljno krivično delo Orlićevih podređenih za koje će neko morati da odgovara
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
O studentsko-građanskom buntu već sada bi se mogla napisati višetomna enciklopedija. Iz hronološkog pregleda koji smo priredili izostavljena su, zbog manjka prostora, mnoga važna zbitija i mnoge važne ličnosti koje su pretprele torturu. Izabrani su događaji koje smo smatrali najindikativnijim
“Jedino rešenje za energetsku stabilnost Srbije – u kontekstu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije – jeste nacionalizacija ove kompanije ili prinudno preuzimanje upravljanja nad njom. Vučićeva vlast to izbegava i na taj način podređuje interese građana Srbije – Rusiji. Inače, naša zemlja ima najskuplje naftne derivate u regionu zbog izrazito monopolskog položaja Nisa na tržištu, a posledice sankcija će najverovatnije biti dodatna poskupljenja “, akcenti su iz razgovora sa Vaskom Kelićem, istraživačem u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka i odbornikom Zeleno-levog fronta u beogradskoj opštini Stari Grad
Sagovornici “Vremena” – predstavnici proevropskih partija u Srbiji – slažu se da je u proteklih godinu dana došlo do značajne promene stava institucija i stranaka Evropske unije prema režimu u Srbiji. Ta promena je vidljiva čak i na mesečnom nivou
Naučili smo mnoge kvartove ovih mesta napamet, a bogami će nam u sećanju ostati i imena okolnih sela, pogotovo onih u kojima su zabeleženi incidenti, odnosno u kojima su napadani i prebijani oni koji su pokušavali da brane izbornu volju građana i štite zakone ove zemlje. Mnogo je puta citirano, ali hajde ponovimo citat Duška Trifunovića – “Ratovi se vode da bi se učila geografija.” Nije čudno što smo i na ovim izborima savladavali ovaj školski predmet, jer vladajuća kasta na čelu sa nenadležnom institucijom, politiku, pogotovo izbore od 2012. do danas, pretvara u rat u kojem protivnik mora biti “ubiven”. Ne vrede tu za njih ni zakoni, ni Ženevske konvencije.
Šta bi bili benefiti režima i onoga čije ime treba što ređe spominjati radi očuvanja unutrašnjih organa, ne policije već želuca, jetre i pankreasa? Ostvarili su ono što su želeli, pobedili su u svim lokalnim samoupravama, a rezultat od 10:0 zvuči odista moćno. Ta desetka se već naveliko koristi u režimskoj propagandi, a prevashodan joj je cilj da vrati samopouzdanje u kartelsku piramidu koja je dobrano izljuljana, opterećena strahom i unutrašnjim zazorima i svađama.
Naprednjački unutrašnji ratovi i ranije su postojali oko raspodele “dobiti”. Ojačani su čim se na horizontu pojavila mogućnost gubitka vlasti i perspektiva bajbokane. Ogroman je to problem za ovakvu vlast, koju čine isključivo oni sa koca i konopca, a uz vlast ih drže isključivo interes i pohlepa. Problem je za vlast međutim to što posle ovih izbora i “desetke” sukobi i strah neće iščileti. Naprotiv. Za konsolidaciju redova bile su potrebne mnogo ubedljivije pobede od ovih ostvarenih na mišiće, nasilje i prevaru. I to u mestima koja su donedavno bila režimski zabrani, u kojima je opozicija postojala samo u tragovima. Pritom, naprednjaci najbolje znaju da bi izgubili bar osam do deset mesta da nije bilo izborne krađe, uprkos činjenici da su na svojoj listi okupili sve što hoda na režimskim nogama. Osvojili su mnogo, mnogo manje glasova nego na prethodnim izborima.
[caption id="attachment_4984397" align="aligncenter" width="1200"] POSLE IZBORA: Protesti u Aranđelovcu;...[/caption]
“SMATRAČI”
Tu je naravno i htenje da se još jednom dokaže nepobedivost režima, sa ciljem propuhivanja defetizma u redovima oporbe (koristimo ovu zapadnu reč, jer, kao što znamo, u Srbiji je “opozicija” termin koji je opasno koristiti). U “desetku” je uloženo mnogo naših novaca i nema sumnje da je reč – kako je već više puta rečeno – o najskupljim izborima u istoriji svetskog višestranačja. Naprednjaci su napravili, u ovoj kampanji, prilične rupe i u nacionalnom, i u pokrajinskom, i u lokalnim, ali i u budžetima javnih preduzeća i ustanova. Pobedu su platili, naravno, i privatnici nakačeni na režim. Možda su neki od naprednjaka morali da se posluže i nepopularnom merom, da zavuku ruke u svoje debele slamarice.
Sudeći po delovanju “smatrača” na društvenim mrežama, u širenju defetizma imali su i ponekog uspeha. Javljaju se i blebeću razni antirežimski “influenseri”, tvrdeći da je Vučića nemoguće pobediti na izborima i da se moraju tražiti druge metode. Da treba bojkotovati izbore. Ili se valjda naoružati!? Neki su predlagali da se studenti i građani u buntu, u toku izbornog dana, u kompletu sa neomiljenom opozicijom, protestno povuku sa birališta i iz izbornog procesa, te da tako pošalju “snažnu poruku Evropi”. Čoveka ponese emocija, pa bi ovakvo što rado lajkovao, ali onda uključi mozak.
Šta se zaboravlja? Opozicija je već jednom pokušala sa bojkotom, nije to bilo pre sto godina. I da li se neko ono baš potresao? Vlast sigurno nije, a nešto baš nije ni Evropa. Da li iko iole realan može zamisliti da će evropski zvaničnici ujahati na belim konjima u Srbiju i obezbediti nam fer i slobodne izbore? Ne treba, dakako, potcenjivati podršku zemalja razvijenih demokratija, ali ćemo se za takvo što morati sami izboriti. A takvo što se ne ostvaruje preko noći, čudotvornim potezom posle kojeg ništa neće biti isto. Zapravo, ako je bojkot 2020. godine i imao nekog smisla – donekle je raščistio opozicioni teren i početno poljuljao blagonaklon odnos Zapada prema Vučićevom režimu – sada bi to bio pucanj u vlastito koleno. Kao, gubiš 10:0, tuku te protivnici, sudije, plaćena publika te gađa kamenjem i ti dođeš do rezultata 10:9, pa napustiš teren.
VELIKI ČAS POLITIČKE PISMENOSTI
Kada je već reč o čudotvornim potezima, ne treba zaboraviti da smo dovde došli upravo zbog pokušaja da se magijskim “belim listićima” reši problem demokratije u Srbiji. Nije to naravno jedini razlog, daleko od toga, ali je taj idiotizam, koji u različitim oblicima traje do danas – prilično omogućio režimu da dugotrajno zajaše i razjebe državu i društvo, a da od demokratije ne ostane ni pepelni otisak. Ono što je neko smislio u hladu svoje dnevne sobe – sada se mora ispravljati krvlju, znojem i suzama, dugo i strpljivo.
Setimo se da je nasleđe “belih listića”, koje traje do danas – i dramatičan otklon od opozicionih partija kao takvih, što deceniju i nešto nenadležnoj instituciji leže kao budali – šamarčina! Nose za tu neomiljenost krivicu i same partije, naravno, ali su svih ovih godina delovali između najmanje dve vatre. I ništa nije preostalo nego da se pojave studenti. Hvala bogu što se to desilo, ali bi oni možda, da je bilo političke pismenosti i racionalnosti, sada sedeli, uživali u mladosti, a ne bi im ološ razbijao glave po ulici.
No, ne može se reći da je u pogledu defetizma režim ostvario baš veliki uspeh. Naprotiv, reakcije ubedljive većine građana pokazuju da se sve ovo što se dešava od 2012. godine do danas, a pogotovo ono što nam je doneo studentski pokret – pretvorilo u veliki čas političke pismenosti!
Evo izbornog komentara jedne “obične žene” na netu: “Nisu to bili samo izbori. Bio je to trenutak u kojem su mnogi prvi put stali uspravno. Bez galame, bez velikih reči, ali sa nečim što se ne može fingirati – dostojanstvom. Rezultati su objavljeni kako su objavljeni. Papir trpi svašta, brojevi još više. Ali ono što ne trpi jeste osećaj u stomaku kad znaš da si uradio kako treba. I to vam, deco, niko ne može oduzeti.”
[caption id="attachment_4984398" align="aligncenter" width="1200"] ...čekanje na rezultate u Kuli;...[/caption]
LJUDSKO DOSTOJANSTVO JOŠ UVEK POSTOJI
Upravo je ovo što je napisala “obična žena” – i najveći izborni benefit studentsko-građanskog pokreta. Pokazala su deca kičmu, dokazala da ljudsko dostojanstvo još uvek postoji na ovim prostorima, stavljali su glavu tamo gde većina nas matoraca, fudbalskim žargonom, ne bi poturila ni svoju izuvenu kopačku. Kako god se sve ovo završilo, treba imati na umu da ova priča nije samo politička. Ovo je literatura, ovo je – bez preterivanja – mitska poema u kojoj se vodi bitka između protivnika koji ima sve u rukama: oružje, silu, novac, medije, policiju, privatnu državu, a sa druge strane su klinci, ne samo klinci, ali pre svega klinci koji su od roditelja morali pozajmljivati automobile i novac za benzin da bi kontrolisali biračka mesta. Ni batine, ni bitange, ni policija u službi organizovanog kriminala, ni oni sumanuti bajkeri koji su orcali ulicama gradova i turirali nasilje – nisu ih sprečili u tome. Pokazali su time da je pokret živ, itekako živ, da je samo promenio formu delovanja, što je zapravo mudra odluka, jer besmisleno bi bilo godinama samo džedžati po ulicama.
Poraz od 0:10 zapravo je velika pobeda. Nema nikakve sumnje da bi rezultati bili potpuno drugačiji da studenti i građani nisu bili hrabri i aktivni. I na dan izbora i u pređašnjem periodu. Bes koju je pokazao “obraćač javnosti” u izbornoj noći bes je zbog toga što je postojala procena da će se moći navući i maznuti mnogo više glasova nego što je u tome uspeo. Batine koje su studenti i građani dobili posledica su istog besa, sprečavali su levate da rade ono što su nesputano i mirno radili deceniju i kusur unazad, one koje su ubeđivali da je to uobičajen, normalan posao, a ne kriminal – prekrajanje volje građana. Svima sa malo soli u glavi je jasno da bi u bar osam od deset mesta studenti pobedili da nije bilo naprednjačkog “izbornog menadžmenta”.
Nije nezanemarljiva činjenica ni to što su u gradskim, urbanim jezgrima skoro svuda studenti odneli pobedu. Ne treba potcenjivati ljude sa sela – i tamo ima snažnog pokreta otpora – ali u njima ipak vlada teški medijski mrak i živi dosta ljudi koji su vrlo ranjivi, koje su ubedili da će promenom vlasti izgubiti i ono što nemaju. Radikali, pardon naprednjaci, znaju kako da manipulišu svetom koji živi ispod granice siromaštva. O tome uče na svojoj “akademiji dr Vojislav Šešelj”. Ali ni u tim malim selima stvar im baš nije išla skroz od ruke, mnogo su manje glasova dobili nego što su očekivali poklanjajući od naših para kupljene pegle, mikrovalne pećnice, frižidere, pa čak i traktore. Naravno, i novac kao takav.
SVETLA REFLEKTORA
Setimo se da je pre neki mesec “čuveni” IPSOS izašao sa podacima da je rejting studentskog pokreta negde na osam posto, na državnom nivou. Najmanje što bi se moglo očekivati je da ova agencija nakon nedeljnih izbora izađe u javnost i objasni kako su došli do te cifre, kako ne bi neko pomislio da je njihovo istraživanje bilo tek deo režimske propagande sa ciljem oduzimanja nade antirežimskom bloku. Ako je u pitanju pogrešna metodologija, gospodo, onda bi vaši metodolozi morali da se bave nekim drugim poslom!
Ne treba biti istraživač javnog mnjenja pa shvatiti da je rejting studentsko-građanskog pokreta na republičkom nivou mnogo, mnogo veći. I to je materijalizovani rezultat ovih izbora, koji studentskom pokretu može samo da dune vetar u leđa. Osećaj da je pobeda nadomak ruke čak i u ovakvim, neljudskim uslovima, mnogo je veći zamajac nego znak da ti rejting pada i da taj pad ne možeš zaustaviti ni svom silom ovog sveta. Ulični aktivizam i hrabrost građana i kukavičluk hordi zabrađenih kriminalaca, koje je čuvala policija, poslali su veoma jasnu poruku svakome ko je tu poruku bio iole spreman da zaprimi. A sada, ako režim odluči da ne prizna izbornu volju, u pitanju je sasvim druga priča. Da li treba još jednom ponoviti da se Peti oktobar nikada ne bi desio da nije bilo 24. septembra?
Ima tu još jedna stvar koju je polučio studentski pokret, a što se videlo na izborima. Politički lideri manjina do sada su svoju pastvu uspešno uterivali u naprednjački tor. Izbori u Kuli su pokazali da im to ne ide više baš ono skroz od ruke. Recimo, Rusini su bili pod velikim pritiskom, čak je formirana i nekakva famozna Rusinska lista, ali su većinom glasali za studente. Primetno je po nekim izbornim mestima u Kuli da i Mađari prave otklon od SNS, odnosno SVM. A toga će biti sve više, pogotovo ako “brat Orban” izgubi izbore u Mađarskoj, a kanda će tako biti. Balint Pastor će tada otići u ropotarnicu istorije, eventualno može dobaciti do toga da bude nekakav režimski privatni Mađar za slikanje.
Ne treba sumnjati da izborno nasilje i ogoljeno prekrajanje volje građana utiču i na dalji pad rejtinga “mudrog vođe” u demokratskim zemljama. Video-snimci nasilja nad građanima, studentima, profesorima, novinarima bili su viral ne samo u regionu. Razmisliće dodatno svaki zapadni lider o ovome pre nego što se zagrli sa onim čije se ime ne spominje bez preke potrebe i u kojem je usahnulo sve osim besa, pakosti, sadizma i mržnje. Videli smo već nekoliko oštrih reakcija međunarodnih institucija na režimsko izborno nasilje. Biće toga još. Usmeravajući sve reflektore na izborne samouprave, režim ih je usmerio i na ono što bi hteo da sakrije, bar pred očima međunarodne zajednice.
[caption id="attachment_4984399" align="aligncenter" width="1200"] ...usiljeno slavlje u SNS-u[/caption]
PRIPREMATI SE ZA PARALMENTARNE I PREDSEDNIČKE IZBORE
Stvar je uglavnom jasna. Teško da će nadležna institucija, posle svega, uskoro raspisati parlamentarne izbore, možda će ih pokušati upariti sa predsedničkim, pa da onda nekako ona bude nosilac svih lista, uključujući i onu za šefa države. Nenadležna institucija je nosilac, a kandidat ima drugo ime. Svega smo se nagledali, pa ni ovo nije isključeno. Ali veliki problem ima sa predsedničkim kandidatom. Navodno, najveći rejting, prema naprednjačkim istraživanjima, sa režimske strane ima Ivica Dačić. A gde njega da stavi sada kada je uspeo da sahrani SPS. Drugi je navodno Siniša Mali, ali daleko iza. Teško je zamisliti da bi režimski kandidat za predsednika mogao biti Miloš Vučević ili neka slična pojavnost. Morali bi čak i njegovu bližu familiju da potplate da glasa za njega.
No, izbora će biti, moraće. Vreme teče, i ne radi za režim. Možda bi htela, ali nema nenadležna institucija toliko snage da ukine višestranački sistem ili eventualno promeni Ustav, pa da ponovo može da se kandiduje za predsednika.
A do izbora bi ova antirežimska strana trebalo da se ozbiljno pripremi i da nikako ne pada u defetizam, niti da dozvoli unutrašnje svađe. Znamo, lako je to reći, ali se to može i mora učiniti. Svu silu koju imaju naprednjaci izvukli su na ulice deset samouprava i to je otprilike sila na koju mogu računati na parlamentarnim izborima u celoj zemlji. Nije preterano veća. Uložiće se opet brdo para, ali ne mogu ni pare sve da učine. Sužen je prostor režimu i kada je reč o nekim drugim mehanizmima, kao što je podmetanje lažnih kandidata i lista, čiji je cilj da odvuku deo antirežimskih glasova. Rezultati ovih izbora pokazuje da to više ne prolazi. Džaba vam novci!
Na kraju, dolazimo do važnog pitanja, a to je odnos studentskog pokreta i opozicionih stranaka. Jako je dobro što je u nekim mestima napravljena zajednička lista pokreta i opozicije. To je dobar signal, a rezultat je obećavajući. Dobro je i to što je opozicija u drugim mestima odustala od izbora i podržala studente. Nije čak ni najgore da se na parlamentarnim izborima pojave dve liste, najgore bi bilo da izdominira prepucavanje između opozicionih partija i studenata. Od toga treba odustati, pod hitno. Izbori su pokazali ko je danas ubedljivo najveći i najznačajniji protivnik režima. To je studentski pokret! Oni su glavni, i tu nema spora! Opozicione stranke bi to morale da razumeju. U cilju rušenja anticivilizacijske vlasti, ako im je to cilj, moraće staviti na stranu sujete i plitke interese.
[caption id="attachment_4984396" align="aligncenter" width="1200"] DUGA I NAPETA NOĆ: Predaja zapisnika i glasačkih listića u Kuli[/caption]
Izborne “nepravilnosti”
Verovatno nikada nećemo saznati koliko hiljada ljudi u Srbiji živi samo od organizovanja izborne krađe koju deminutivno nazivamo – izbornim nepravilnostima. Ništa drugo ne rade nego se time bave. Neki od njih su fiktivno zaposleni u javnim preduzećima, neki dobijaju keš iz stranačkih ili kasa povezanih kriminalnih organizacija. Stiče se utisak da su izbori svako malo organizovani samo da bi se oni naučili poslu, odnosno bolje organizovali.
Kako naprednjaci prekrajaju izbornu volju građana? Ucenama i pretnjama koje su upućuju zaposlenima u javnim službama, zajedno sa njihovom familijom. Ako ne donesu toliko i toliko glasova, dobiće otkaz. U tu svrhu, mnogi su uposleni po ugovorima o privremenim poslovima da bi lakše bili otpušteni. Ovo se odnosi i na firme u kojima država ima udela, kao i na privatna preduzeća koja dobijaju unosne poslove od države. Tu je i zloupotreba socijalnih davanja, gde se najniži socijalni slojevi ucenjuju ili kupuju onim što bi im inače pripalo ako bi institucije radile svoj posao. Zapravo, dobili bi mnogo više. Da bi ove procese kontrolisali, koriste se paralelni birački spiskovi i učestalo glasanje od kuće. Tu su i bugarski vozovi i slikanje biračkih listića.
Na proteklim izborima je po svemu sudeći bilo mnogo manje krađe na samom izbornom mestu, jer je studentsko-građansko-opozicioni blok svuda imao kontrolore. Ranije to nije bio slučaj, veliki procenat biračkih mesta bio je nepokriven, pa možemo samo da zamislimo šta se dešavalo kada je koza čuvala kupus. Od 2013. godine pojavljuju se nabildovani i naoružani bilmezi iz podzemlja koji na izborima seju strah. Koji je namenjen i političkim protivnicima, ali i građanima.
Tu su i nelegalni kol-centri. Nenadležna institucija kaže da su kol-centri jedno od važnih obeležja višestranačkog sistema. Tačno, ali samo ako funkcionišu po zakonu. Oni koji rade u naprednjačkim kol-centrima bili bi pohapšeni, zajedno sa organizatorima, u svakoj ozbiljnoj zemlji. Zašto? Pa zato što kol-centri ne smeju da budu ilegalni, njihov trošak mora da bude prijavljen nadležnim državnim institucijama, iz njih telefonskim putem građani ne smeju da se zastrašuju, ucenjuju, ne smeju se kupovati glasovi i zloupotrebljavati osetljivi podaci dobijeni od javnih preduzeća i ustanova, kao i od telekomunikacionih operatera.
Tu su i migracije glasača iz inostranstva, nagledali smo se toga, ali i unutar zemlje. Stoga bi bilo važno da se svi lokalni izbori održavaju odjedared, da ne bi neko, recimo, iz Kovina glasao u Kuli, pa onda ponovo u Kovinu. Iako postoje neka zakonska ograničenja za ovo, ne postoji efikasan metod kontrole, pa to naprednjaci veoma dobro koriste. Navodno se veliki broj naprednjačkih timova bavi samo migracijama birača.
O tome kako to izgleda na primeru jednog mesta u opštini Kula, priča nam profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić:: “Nivo panike od gubitka vlasti u redovima SNS postao je potpuno očigledan u trenutku kada je režim odlučio da u Ruski Krstur, selo u kome se dominantno govori rusinski jezik, preseli deo birača iz drugih delova zemlje koji taj jezik i ne znaju, pa odmah upadaju u oči. Kada su takve stvari činili u velikim gradovima, to je često moglo ostati neopaženo, ali u selima se ljudi poznaju. Dakle krađa se dogodila potpuno otvoreno, pred očima domaće i meðunarodne javnosti”, kaže Pajtić.
STOJKOVIĆ: OKUPLJANJE OKO STUDENTSKOG BLOKA
Biljana Stojković, članica Predsedništva Demokratske stranke, u razgovoru za “Vreme” kaže da su izbori pokazali ogromnu mobilizaciju građana i spremnost da na izborima brane izbornu volju. U svakom mestu je bilo okupljeno na stotine ljudi, i lokalaca i iz drugih delova Srbije.
“Studenti i mladi ljudi su preplavili mesta u kojima su bili izbori. Sretala sam mnoštvo profesora univerziteta, ljudi iz zborova, bajkera i veterana. Svi smo se povezali i podelili uloge tokom dana. A najjači utisak je zajedništvo i jedinstveno delovanje studentskog pokreta. Svako ko u javnosti nameće priče o podelama unutar pokreta taj ili nema prave informacije ili to radi sa nekim namerama. Uvek kada se odigravaju ključni događaji, studenti zbijaju redove i efikasno upravljaju procesima. Zbog toga su jaki i predstavljaju tačku okupljanja”, dodaje ona.
Stojković smatra da su rezultati pokazali da studentska lista ima veliku šansu da savlada naprednjački režim. Svako cepanje pula opozicionih birača na više lista nije dobro. Opozicionim strankama bi to moralo biti jasno.
“Koliko god se neki pokušavali nametnuti kao alternativa studentsko-građanskom frontu, ljudi osećaju referendumsku atmosferu i potpuno razumeju ko je stvara i osnažuje. Ovo je bila još jedna prilika za opozicione političare da to shvate i nadam se da su primili poruku. Sva priča o nedostatku organizovanosti studenata pokazala se kao netačna. Bilo bi dobro da opozicioni lideri prestanu da plasiraju takve poruke. Ja vidim samo jedan pravac dalje borbe – okupljanje oko studentske liste, pružanje svake pomoći u jačanju ove snage i aktivno učešće u predizbornim i izbornim radnjama, u ime ove liste. Akademska zajednica je potpuno stavljena u takav pogon. Profesori su bili akreditovani posmatrači i članovi mobilnih timova, zajedno sa zborovima. Mnogo je urađeno u nedelju zahvaljujući tome što smo bili obučeni za delovanje po zakonu i procedurama, što nije slučaj sa naprednjačkim delegatima”, kaže ona, dodajući da naprednjaci veoma slabo poznaju šta se sme ili ne sme raditi, a to je posledica decenijske dominacije na biračkim mestima, gde niko nije mogao da im se suprotstavi. Ona je optimistična kada je reč o budućim parlamentarnim izborima.
“Pokazana je dobra organizacija, potreba građana da se aktiviraju i rezultati su očigledni. SNS je definitivno masovno krao na izborima, ali tvrdim da nisu ukrali ni blizu onoliko koliko su nameravali. Za sledeće izbore treba dodatno omasoviti organizaciju”, tvrdi Stojković.
PAJTIĆ: “VUČIĆEVA POBEDA”
Bojan Pajtić nam kaže da su Vučiću studenti izbili iz ruku nekoliko kombinovanih metoda zahvaljujući kojim “pljačka Srbiju već 14 godina”. Probijaju medijsku blokadu tako što rade akcije od vrata do vrata širom cele zemlje, sprečavaju krađu na biračkim mestima tako što su aktivirali armije kontrolora i članova zborova koji čuvaju svaki glas.
“Sve je više ljudi koji rade u javnom sektoru i ne pristaju da glasaju po komandi jer je strah nakon studentske pobune – promenio stranu. Na parlamentarnim izborima migriranje birača neće moći da se organizuje, jer na tim izborima pravo glasa imaju ne samo građani Srbije, nego i srpski državljani iz okolnih zemalja. Na ovim izborima su svi shvatili da SNS sa svim satelitima ne uživa većinsku podršku, ‘pobede’ su u do juče najtvrđim uporištima režima jedva nategnute kupovinom glasova, golim nasiljem i seljakanjem birača koji glasaju u naseljima u kojima su se prvi put obreli. Nakon ovih izbora, niko pristojan u međunarodnoj zajednici neće davati podršku vladajućoj stranci u Srbiji. Izgleda da bismo sintagmu ‘Pirova pobeda’ trebali zameniti sintagmom ‘Vučićeva pobeda’, kaže Pajtić.
JOVOVIĆ: PRAVI RECEPT ZA RUŠENJE AUTOKRATIJE
Novosadski aktivista i profesor politikologije Radivoje Jovović nam kaže da su izbori pokazali da je želja građana za oslobođenjem od autokratskog režima nesmanjena. Smatra da su izbori samo dodatno podstakli tu želju, jer je jasno da je naprednjacima dramatično smanjena podrška i da su jedva pobedili uprkos svim izbornim nepravilnostima, uključujući i dovoženje “fantomskih birača” i zastrašivanje.
“Radi se inače o mestima u kojima su Vučić i njegova klika bili neupitni vladari života i smrti. Rezultati izbora su fantastična vest za naše društvo. Pokazalo se da Srbija itekako ima snage za društvene i političke promene, a ovo je tek nagoveštaja pada SNS-a koji će tek uslediti kada budu glasali veliki gradovi. Pokazalo se da su naprednjački kapaciteti prenapregnuti iako su se fokusirali na samo deset lokalnih samouprava. Prisustvujemo terminalnoj fazi vladajuće stranke, koja će povećavati represiju, ali će sa druge strane sve više gubiti politički kompas. Ovi izbori su za nas veliko ohrabrenje, a za njih veliko obeshrabrenje. Članovi SNS-a i satelitskih stranaka već gledaju kako da najbezbolnije napuste brod koji tone”, kaže Jovović.
Jovović kaže da to treba da osvestimo, kao što treba da osvestimo da je studentski pokret najjača politička snaga u zemlji. Sada je to postala utvrđena činjenica, kaže on.
“Izbori su pravi put. Uz podršku građana, formalnih i neformalnih organizacija, pokazalo se da studentski pokret ima snagu da sprovede pravu, ozbiljnu izbornu kampanju, ali i da brani izbornu volju građana. To je prava kombinacija: izbori i organizovana građanska samodobrana. To je i inače pravi recept za rušenje hibridnih autokratskih režima. Pobediti na izborima, uprkos svim krađama i onda tu pobedu braniti srcem i telom”, kaže Jovović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Nasilje napuklog režima',
pubdate: '2026-04-02 01:23:41',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "SNS,Lokalni izbori,Izborni rezultati",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nasilje napuklog režima',
'pageContent': 'Još se nisu umirile emocije, proces još nije završen, ali hajde da pokušamo da damo odgovore na pitanje koji su najvažniji rezultati lokalnih izbora održanih u deset lokalnih samouprava zemlje Srbije. Dakle, u pitanju su Grad Bor, opštine Aranđelovac, Bajina Bašta, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Smederevska Palanka, Lučani i užička opština Sevojno.
Naučili smo mnoge kvartove ovih mesta napamet, a bogami će nam u sećanju ostati i imena okolnih sela, pogotovo onih u kojima su zabeleženi incidenti, odnosno u kojima su napadani i prebijani oni koji su pokušavali da brane izbornu volju građana i štite zakone ove zemlje. Mnogo je puta citirano, ali hajde ponovimo citat Duška Trifunovića – “Ratovi se vode da bi se učila geografija.” Nije čudno što smo i na ovim izborima savladavali ovaj školski predmet, jer vladajuća kasta na čelu sa nenadležnom institucijom, politiku, pogotovo izbore od 2012. do danas, pretvara u rat u kojem protivnik mora biti “ubiven”. Ne vrede tu za njih ni zakoni, ni Ženevske konvencije.
Šta bi bili benefiti režima i onoga čije ime treba što ređe spominjati radi očuvanja unutrašnjih organa, ne policije već želuca, jetre i pankreasa? Ostvarili su ono što su želeli, pobedili su u svim lokalnim samoupravama, a rezultat od 10:0 zvuči odista moćno. Ta desetka se već naveliko koristi u režimskoj propagandi, a prevashodan joj je cilj da vrati samopouzdanje u kartelsku piramidu koja je dobrano izljuljana, opterećena strahom i unutrašnjim zazorima i svađama.
Naprednjački unutrašnji ratovi i ranije su postojali oko raspodele “dobiti”. Ojačani su čim se na horizontu pojavila mogućnost gubitka vlasti i perspektiva bajbokane. Ogroman je to problem za ovakvu vlast, koju čine isključivo oni sa koca i konopca, a uz vlast ih drže isključivo interes i pohlepa. Problem je za vlast međutim to što posle ovih izbora i “desetke” sukobi i strah neće iščileti. Naprotiv. Za konsolidaciju redova bile su potrebne mnogo ubedljivije pobede od ovih ostvarenih na mišiće, nasilje i prevaru. I to u mestima koja su donedavno bila režimski zabrani, u kojima je opozicija postojala samo u tragovima. Pritom, naprednjaci najbolje znaju da bi izgubili bar osam do deset mesta da nije bilo izborne krađe, uprkos činjenici da su na svojoj listi okupili sve što hoda na režimskim nogama. Osvojili su mnogo, mnogo manje glasova nego na prethodnim izborima.
[caption id="attachment_4984397" align="aligncenter" width="1200"] POSLE IZBORA: Protesti u Aranđelovcu;...[/caption]
“SMATRAČI”
Tu je naravno i htenje da se još jednom dokaže nepobedivost režima, sa ciljem propuhivanja defetizma u redovima oporbe (koristimo ovu zapadnu reč, jer, kao što znamo, u Srbiji je “opozicija” termin koji je opasno koristiti). U “desetku” je uloženo mnogo naših novaca i nema sumnje da je reč – kako je već više puta rečeno – o najskupljim izborima u istoriji svetskog višestranačja. Naprednjaci su napravili, u ovoj kampanji, prilične rupe i u nacionalnom, i u pokrajinskom, i u lokalnim, ali i u budžetima javnih preduzeća i ustanova. Pobedu su platili, naravno, i privatnici nakačeni na režim. Možda su neki od naprednjaka morali da se posluže i nepopularnom merom, da zavuku ruke u svoje debele slamarice.
Sudeći po delovanju “smatrača” na društvenim mrežama, u širenju defetizma imali su i ponekog uspeha. Javljaju se i blebeću razni antirežimski “influenseri”, tvrdeći da je Vučića nemoguće pobediti na izborima i da se moraju tražiti druge metode. Da treba bojkotovati izbore. Ili se valjda naoružati!? Neki su predlagali da se studenti i građani u buntu, u toku izbornog dana, u kompletu sa neomiljenom opozicijom, protestno povuku sa birališta i iz izbornog procesa, te da tako pošalju “snažnu poruku Evropi”. Čoveka ponese emocija, pa bi ovakvo što rado lajkovao, ali onda uključi mozak.
Šta se zaboravlja? Opozicija je već jednom pokušala sa bojkotom, nije to bilo pre sto godina. I da li se neko ono baš potresao? Vlast sigurno nije, a nešto baš nije ni Evropa. Da li iko iole realan može zamisliti da će evropski zvaničnici ujahati na belim konjima u Srbiju i obezbediti nam fer i slobodne izbore? Ne treba, dakako, potcenjivati podršku zemalja razvijenih demokratija, ali ćemo se za takvo što morati sami izboriti. A takvo što se ne ostvaruje preko noći, čudotvornim potezom posle kojeg ništa neće biti isto. Zapravo, ako je bojkot 2020. godine i imao nekog smisla – donekle je raščistio opozicioni teren i početno poljuljao blagonaklon odnos Zapada prema Vučićevom režimu – sada bi to bio pucanj u vlastito koleno. Kao, gubiš 10:0, tuku te protivnici, sudije, plaćena publika te gađa kamenjem i ti dođeš do rezultata 10:9, pa napustiš teren.
VELIKI ČAS POLITIČKE PISMENOSTI
Kada je već reč o čudotvornim potezima, ne treba zaboraviti da smo dovde došli upravo zbog pokušaja da se magijskim “belim listićima” reši problem demokratije u Srbiji. Nije to naravno jedini razlog, daleko od toga, ali je taj idiotizam, koji u različitim oblicima traje do danas – prilično omogućio režimu da dugotrajno zajaše i razjebe državu i društvo, a da od demokratije ne ostane ni pepelni otisak. Ono što je neko smislio u hladu svoje dnevne sobe – sada se mora ispravljati krvlju, znojem i suzama, dugo i strpljivo.
Setimo se da je nasleđe “belih listića”, koje traje do danas – i dramatičan otklon od opozicionih partija kao takvih, što deceniju i nešto nenadležnoj instituciji leže kao budali – šamarčina! Nose za tu neomiljenost krivicu i same partije, naravno, ali su svih ovih godina delovali između najmanje dve vatre. I ništa nije preostalo nego da se pojave studenti. Hvala bogu što se to desilo, ali bi oni možda, da je bilo političke pismenosti i racionalnosti, sada sedeli, uživali u mladosti, a ne bi im ološ razbijao glave po ulici.
No, ne može se reći da je u pogledu defetizma režim ostvario baš veliki uspeh. Naprotiv, reakcije ubedljive većine građana pokazuju da se sve ovo što se dešava od 2012. godine do danas, a pogotovo ono što nam je doneo studentski pokret – pretvorilo u veliki čas političke pismenosti!
Evo izbornog komentara jedne “obične žene” na netu: “Nisu to bili samo izbori. Bio je to trenutak u kojem su mnogi prvi put stali uspravno. Bez galame, bez velikih reči, ali sa nečim što se ne može fingirati – dostojanstvom. Rezultati su objavljeni kako su objavljeni. Papir trpi svašta, brojevi još više. Ali ono što ne trpi jeste osećaj u stomaku kad znaš da si uradio kako treba. I to vam, deco, niko ne može oduzeti.”
[caption id="attachment_4984398" align="aligncenter" width="1200"] ...čekanje na rezultate u Kuli;...[/caption]
LJUDSKO DOSTOJANSTVO JOŠ UVEK POSTOJI
Upravo je ovo što je napisala “obična žena” – i najveći izborni benefit studentsko-građanskog pokreta. Pokazala su deca kičmu, dokazala da ljudsko dostojanstvo još uvek postoji na ovim prostorima, stavljali su glavu tamo gde većina nas matoraca, fudbalskim žargonom, ne bi poturila ni svoju izuvenu kopačku. Kako god se sve ovo završilo, treba imati na umu da ova priča nije samo politička. Ovo je literatura, ovo je – bez preterivanja – mitska poema u kojoj se vodi bitka između protivnika koji ima sve u rukama: oružje, silu, novac, medije, policiju, privatnu državu, a sa druge strane su klinci, ne samo klinci, ali pre svega klinci koji su od roditelja morali pozajmljivati automobile i novac za benzin da bi kontrolisali biračka mesta. Ni batine, ni bitange, ni policija u službi organizovanog kriminala, ni oni sumanuti bajkeri koji su orcali ulicama gradova i turirali nasilje – nisu ih sprečili u tome. Pokazali su time da je pokret živ, itekako živ, da je samo promenio formu delovanja, što je zapravo mudra odluka, jer besmisleno bi bilo godinama samo džedžati po ulicama.
Poraz od 0:10 zapravo je velika pobeda. Nema nikakve sumnje da bi rezultati bili potpuno drugačiji da studenti i građani nisu bili hrabri i aktivni. I na dan izbora i u pređašnjem periodu. Bes koju je pokazao “obraćač javnosti” u izbornoj noći bes je zbog toga što je postojala procena da će se moći navući i maznuti mnogo više glasova nego što je u tome uspeo. Batine koje su studenti i građani dobili posledica su istog besa, sprečavali su levate da rade ono što su nesputano i mirno radili deceniju i kusur unazad, one koje su ubeđivali da je to uobičajen, normalan posao, a ne kriminal – prekrajanje volje građana. Svima sa malo soli u glavi je jasno da bi u bar osam od deset mesta studenti pobedili da nije bilo naprednjačkog “izbornog menadžmenta”.
Nije nezanemarljiva činjenica ni to što su u gradskim, urbanim jezgrima skoro svuda studenti odneli pobedu. Ne treba potcenjivati ljude sa sela – i tamo ima snažnog pokreta otpora – ali u njima ipak vlada teški medijski mrak i živi dosta ljudi koji su vrlo ranjivi, koje su ubedili da će promenom vlasti izgubiti i ono što nemaju. Radikali, pardon naprednjaci, znaju kako da manipulišu svetom koji živi ispod granice siromaštva. O tome uče na svojoj “akademiji dr Vojislav Šešelj”. Ali ni u tim malim selima stvar im baš nije išla skroz od ruke, mnogo su manje glasova dobili nego što su očekivali poklanjajući od naših para kupljene pegle, mikrovalne pećnice, frižidere, pa čak i traktore. Naravno, i novac kao takav.
SVETLA REFLEKTORA
Setimo se da je pre neki mesec “čuveni” IPSOS izašao sa podacima da je rejting studentskog pokreta negde na osam posto, na državnom nivou. Najmanje što bi se moglo očekivati je da ova agencija nakon nedeljnih izbora izađe u javnost i objasni kako su došli do te cifre, kako ne bi neko pomislio da je njihovo istraživanje bilo tek deo režimske propagande sa ciljem oduzimanja nade antirežimskom bloku. Ako je u pitanju pogrešna metodologija, gospodo, onda bi vaši metodolozi morali da se bave nekim drugim poslom!
Ne treba biti istraživač javnog mnjenja pa shvatiti da je rejting studentsko-građanskog pokreta na republičkom nivou mnogo, mnogo veći. I to je materijalizovani rezultat ovih izbora, koji studentskom pokretu može samo da dune vetar u leđa. Osećaj da je pobeda nadomak ruke čak i u ovakvim, neljudskim uslovima, mnogo je veći zamajac nego znak da ti rejting pada i da taj pad ne možeš zaustaviti ni svom silom ovog sveta. Ulični aktivizam i hrabrost građana i kukavičluk hordi zabrađenih kriminalaca, koje je čuvala policija, poslali su veoma jasnu poruku svakome ko je tu poruku bio iole spreman da zaprimi. A sada, ako režim odluči da ne prizna izbornu volju, u pitanju je sasvim druga priča. Da li treba još jednom ponoviti da se Peti oktobar nikada ne bi desio da nije bilo 24. septembra?
Ima tu još jedna stvar koju je polučio studentski pokret, a što se videlo na izborima. Politički lideri manjina do sada su svoju pastvu uspešno uterivali u naprednjački tor. Izbori u Kuli su pokazali da im to ne ide više baš ono skroz od ruke. Recimo, Rusini su bili pod velikim pritiskom, čak je formirana i nekakva famozna Rusinska lista, ali su većinom glasali za studente. Primetno je po nekim izbornim mestima u Kuli da i Mađari prave otklon od SNS, odnosno SVM. A toga će biti sve više, pogotovo ako “brat Orban” izgubi izbore u Mađarskoj, a kanda će tako biti. Balint Pastor će tada otići u ropotarnicu istorije, eventualno može dobaciti do toga da bude nekakav režimski privatni Mađar za slikanje.
Ne treba sumnjati da izborno nasilje i ogoljeno prekrajanje volje građana utiču i na dalji pad rejtinga “mudrog vođe” u demokratskim zemljama. Video-snimci nasilja nad građanima, studentima, profesorima, novinarima bili su viral ne samo u regionu. Razmisliće dodatno svaki zapadni lider o ovome pre nego što se zagrli sa onim čije se ime ne spominje bez preke potrebe i u kojem je usahnulo sve osim besa, pakosti, sadizma i mržnje. Videli smo već nekoliko oštrih reakcija međunarodnih institucija na režimsko izborno nasilje. Biće toga još. Usmeravajući sve reflektore na izborne samouprave, režim ih je usmerio i na ono što bi hteo da sakrije, bar pred očima međunarodne zajednice.
[caption id="attachment_4984399" align="aligncenter" width="1200"] ...usiljeno slavlje u SNS-u[/caption]
PRIPREMATI SE ZA PARALMENTARNE I PREDSEDNIČKE IZBORE
Stvar je uglavnom jasna. Teško da će nadležna institucija, posle svega, uskoro raspisati parlamentarne izbore, možda će ih pokušati upariti sa predsedničkim, pa da onda nekako ona bude nosilac svih lista, uključujući i onu za šefa države. Nenadležna institucija je nosilac, a kandidat ima drugo ime. Svega smo se nagledali, pa ni ovo nije isključeno. Ali veliki problem ima sa predsedničkim kandidatom. Navodno, najveći rejting, prema naprednjačkim istraživanjima, sa režimske strane ima Ivica Dačić. A gde njega da stavi sada kada je uspeo da sahrani SPS. Drugi je navodno Siniša Mali, ali daleko iza. Teško je zamisliti da bi režimski kandidat za predsednika mogao biti Miloš Vučević ili neka slična pojavnost. Morali bi čak i njegovu bližu familiju da potplate da glasa za njega.
No, izbora će biti, moraće. Vreme teče, i ne radi za režim. Možda bi htela, ali nema nenadležna institucija toliko snage da ukine višestranački sistem ili eventualno promeni Ustav, pa da ponovo može da se kandiduje za predsednika.
A do izbora bi ova antirežimska strana trebalo da se ozbiljno pripremi i da nikako ne pada u defetizam, niti da dozvoli unutrašnje svađe. Znamo, lako je to reći, ali se to može i mora učiniti. Svu silu koju imaju naprednjaci izvukli su na ulice deset samouprava i to je otprilike sila na koju mogu računati na parlamentarnim izborima u celoj zemlji. Nije preterano veća. Uložiće se opet brdo para, ali ne mogu ni pare sve da učine. Sužen je prostor režimu i kada je reč o nekim drugim mehanizmima, kao što je podmetanje lažnih kandidata i lista, čiji je cilj da odvuku deo antirežimskih glasova. Rezultati ovih izbora pokazuje da to više ne prolazi. Džaba vam novci!
Na kraju, dolazimo do važnog pitanja, a to je odnos studentskog pokreta i opozicionih stranaka. Jako je dobro što je u nekim mestima napravljena zajednička lista pokreta i opozicije. To je dobar signal, a rezultat je obećavajući. Dobro je i to što je opozicija u drugim mestima odustala od izbora i podržala studente. Nije čak ni najgore da se na parlamentarnim izborima pojave dve liste, najgore bi bilo da izdominira prepucavanje između opozicionih partija i studenata. Od toga treba odustati, pod hitno. Izbori su pokazali ko je danas ubedljivo najveći i najznačajniji protivnik režima. To je studentski pokret! Oni su glavni, i tu nema spora! Opozicione stranke bi to morale da razumeju. U cilju rušenja anticivilizacijske vlasti, ako im je to cilj, moraće staviti na stranu sujete i plitke interese.
[caption id="attachment_4984396" align="aligncenter" width="1200"] DUGA I NAPETA NOĆ: Predaja zapisnika i glasačkih listića u Kuli[/caption]
Izborne “nepravilnosti”
Verovatno nikada nećemo saznati koliko hiljada ljudi u Srbiji živi samo od organizovanja izborne krađe koju deminutivno nazivamo – izbornim nepravilnostima. Ništa drugo ne rade nego se time bave. Neki od njih su fiktivno zaposleni u javnim preduzećima, neki dobijaju keš iz stranačkih ili kasa povezanih kriminalnih organizacija. Stiče se utisak da su izbori svako malo organizovani samo da bi se oni naučili poslu, odnosno bolje organizovali.
Kako naprednjaci prekrajaju izbornu volju građana? Ucenama i pretnjama koje su upućuju zaposlenima u javnim službama, zajedno sa njihovom familijom. Ako ne donesu toliko i toliko glasova, dobiće otkaz. U tu svrhu, mnogi su uposleni po ugovorima o privremenim poslovima da bi lakše bili otpušteni. Ovo se odnosi i na firme u kojima država ima udela, kao i na privatna preduzeća koja dobijaju unosne poslove od države. Tu je i zloupotreba socijalnih davanja, gde se najniži socijalni slojevi ucenjuju ili kupuju onim što bi im inače pripalo ako bi institucije radile svoj posao. Zapravo, dobili bi mnogo više. Da bi ove procese kontrolisali, koriste se paralelni birački spiskovi i učestalo glasanje od kuće. Tu su i bugarski vozovi i slikanje biračkih listića.
Na proteklim izborima je po svemu sudeći bilo mnogo manje krađe na samom izbornom mestu, jer je studentsko-građansko-opozicioni blok svuda imao kontrolore. Ranije to nije bio slučaj, veliki procenat biračkih mesta bio je nepokriven, pa možemo samo da zamislimo šta se dešavalo kada je koza čuvala kupus. Od 2013. godine pojavljuju se nabildovani i naoružani bilmezi iz podzemlja koji na izborima seju strah. Koji je namenjen i političkim protivnicima, ali i građanima.
Tu su i nelegalni kol-centri. Nenadležna institucija kaže da su kol-centri jedno od važnih obeležja višestranačkog sistema. Tačno, ali samo ako funkcionišu po zakonu. Oni koji rade u naprednjačkim kol-centrima bili bi pohapšeni, zajedno sa organizatorima, u svakoj ozbiljnoj zemlji. Zašto? Pa zato što kol-centri ne smeju da budu ilegalni, njihov trošak mora da bude prijavljen nadležnim državnim institucijama, iz njih telefonskim putem građani ne smeju da se zastrašuju, ucenjuju, ne smeju se kupovati glasovi i zloupotrebljavati osetljivi podaci dobijeni od javnih preduzeća i ustanova, kao i od telekomunikacionih operatera.
Tu su i migracije glasača iz inostranstva, nagledali smo se toga, ali i unutar zemlje. Stoga bi bilo važno da se svi lokalni izbori održavaju odjedared, da ne bi neko, recimo, iz Kovina glasao u Kuli, pa onda ponovo u Kovinu. Iako postoje neka zakonska ograničenja za ovo, ne postoji efikasan metod kontrole, pa to naprednjaci veoma dobro koriste. Navodno se veliki broj naprednjačkih timova bavi samo migracijama birača.
O tome kako to izgleda na primeru jednog mesta u opštini Kula, priča nam profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić:: “Nivo panike od gubitka vlasti u redovima SNS postao je potpuno očigledan u trenutku kada je režim odlučio da u Ruski Krstur, selo u kome se dominantno govori rusinski jezik, preseli deo birača iz drugih delova zemlje koji taj jezik i ne znaju, pa odmah upadaju u oči. Kada su takve stvari činili u velikim gradovima, to je često moglo ostati neopaženo, ali u selima se ljudi poznaju. Dakle krađa se dogodila potpuno otvoreno, pred očima domaće i meðunarodne javnosti”, kaže Pajtić.
STOJKOVIĆ: OKUPLJANJE OKO STUDENTSKOG BLOKA
Biljana Stojković, članica Predsedništva Demokratske stranke, u razgovoru za “Vreme” kaže da su izbori pokazali ogromnu mobilizaciju građana i spremnost da na izborima brane izbornu volju. U svakom mestu je bilo okupljeno na stotine ljudi, i lokalaca i iz drugih delova Srbije.
“Studenti i mladi ljudi su preplavili mesta u kojima su bili izbori. Sretala sam mnoštvo profesora univerziteta, ljudi iz zborova, bajkera i veterana. Svi smo se povezali i podelili uloge tokom dana. A najjači utisak je zajedništvo i jedinstveno delovanje studentskog pokreta. Svako ko u javnosti nameće priče o podelama unutar pokreta taj ili nema prave informacije ili to radi sa nekim namerama. Uvek kada se odigravaju ključni događaji, studenti zbijaju redove i efikasno upravljaju procesima. Zbog toga su jaki i predstavljaju tačku okupljanja”, dodaje ona.
Stojković smatra da su rezultati pokazali da studentska lista ima veliku šansu da savlada naprednjački režim. Svako cepanje pula opozicionih birača na više lista nije dobro. Opozicionim strankama bi to moralo biti jasno.
“Koliko god se neki pokušavali nametnuti kao alternativa studentsko-građanskom frontu, ljudi osećaju referendumsku atmosferu i potpuno razumeju ko je stvara i osnažuje. Ovo je bila još jedna prilika za opozicione političare da to shvate i nadam se da su primili poruku. Sva priča o nedostatku organizovanosti studenata pokazala se kao netačna. Bilo bi dobro da opozicioni lideri prestanu da plasiraju takve poruke. Ja vidim samo jedan pravac dalje borbe – okupljanje oko studentske liste, pružanje svake pomoći u jačanju ove snage i aktivno učešće u predizbornim i izbornim radnjama, u ime ove liste. Akademska zajednica je potpuno stavljena u takav pogon. Profesori su bili akreditovani posmatrači i članovi mobilnih timova, zajedno sa zborovima. Mnogo je urađeno u nedelju zahvaljujući tome što smo bili obučeni za delovanje po zakonu i procedurama, što nije slučaj sa naprednjačkim delegatima”, kaže ona, dodajući da naprednjaci veoma slabo poznaju šta se sme ili ne sme raditi, a to je posledica decenijske dominacije na biračkim mestima, gde niko nije mogao da im se suprotstavi. Ona je optimistična kada je reč o budućim parlamentarnim izborima.
“Pokazana je dobra organizacija, potreba građana da se aktiviraju i rezultati su očigledni. SNS je definitivno masovno krao na izborima, ali tvrdim da nisu ukrali ni blizu onoliko koliko su nameravali. Za sledeće izbore treba dodatno omasoviti organizaciju”, tvrdi Stojković.
PAJTIĆ: “VUČIĆEVA POBEDA”
Bojan Pajtić nam kaže da su Vučiću studenti izbili iz ruku nekoliko kombinovanih metoda zahvaljujući kojim “pljačka Srbiju već 14 godina”. Probijaju medijsku blokadu tako što rade akcije od vrata do vrata širom cele zemlje, sprečavaju krađu na biračkim mestima tako što su aktivirali armije kontrolora i članova zborova koji čuvaju svaki glas.
“Sve je više ljudi koji rade u javnom sektoru i ne pristaju da glasaju po komandi jer je strah nakon studentske pobune – promenio stranu. Na parlamentarnim izborima migriranje birača neće moći da se organizuje, jer na tim izborima pravo glasa imaju ne samo građani Srbije, nego i srpski državljani iz okolnih zemalja. Na ovim izborima su svi shvatili da SNS sa svim satelitima ne uživa većinsku podršku, ‘pobede’ su u do juče najtvrđim uporištima režima jedva nategnute kupovinom glasova, golim nasiljem i seljakanjem birača koji glasaju u naseljima u kojima su se prvi put obreli. Nakon ovih izbora, niko pristojan u međunarodnoj zajednici neće davati podršku vladajućoj stranci u Srbiji. Izgleda da bismo sintagmu ‘Pirova pobeda’ trebali zameniti sintagmom ‘Vučićeva pobeda’, kaže Pajtić.
JOVOVIĆ: PRAVI RECEPT ZA RUŠENJE AUTOKRATIJE
Novosadski aktivista i profesor politikologije Radivoje Jovović nam kaže da su izbori pokazali da je želja građana za oslobođenjem od autokratskog režima nesmanjena. Smatra da su izbori samo dodatno podstakli tu želju, jer je jasno da je naprednjacima dramatično smanjena podrška i da su jedva pobedili uprkos svim izbornim nepravilnostima, uključujući i dovoženje “fantomskih birača” i zastrašivanje.
“Radi se inače o mestima u kojima su Vučić i njegova klika bili neupitni vladari života i smrti. Rezultati izbora su fantastična vest za naše društvo. Pokazalo se da Srbija itekako ima snage za društvene i političke promene, a ovo je tek nagoveštaja pada SNS-a koji će tek uslediti kada budu glasali veliki gradovi. Pokazalo se da su naprednjački kapaciteti prenapregnuti iako su se fokusirali na samo deset lokalnih samouprava. Prisustvujemo terminalnoj fazi vladajuće stranke, koja će povećavati represiju, ali će sa druge strane sve više gubiti politički kompas. Ovi izbori su za nas veliko ohrabrenje, a za njih veliko obeshrabrenje. Članovi SNS-a i satelitskih stranaka već gledaju kako da najbezbolnije napuste brod koji tone”, kaže Jovović.
Jovović kaže da to treba da osvestimo, kao što treba da osvestimo da je studentski pokret najjača politička snaga u zemlji. Sada je to postala utvrđena činjenica, kaže on.
“Izbori su pravi put. Uz podršku građana, formalnih i neformalnih organizacija, pokazalo se da studentski pokret ima snagu da sprovede pravu, ozbiljnu izbornu kampanju, ali i da brani izbornu volju građana. To je prava kombinacija: izbori i organizovana građanska samodobrana. To je i inače pravi recept za rušenje hibridnih autokratskih režima. Pobediti na izborima, uprkos svim krađama i onda tu pobedu braniti srcem i telom”, kaže Jovović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-02 01:23:41',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
