Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
“Morala sam da imam seks sa krijumčarima da bi me preveli preko granice”; “Morao sam da pretim i da iznuđujem novac ljudima koji nisu platili ‘game’, jer to je bio uslov da me prevedu preko granice”; “Držali su me zatvorenog nedeljama u podrumu napuštene kuće dok porodica nije platila traženi novac”; “Hteli su da me odvoje od brata prilikom prelaska granice”; “Morala sam da radim za njih da bih pomogla da mi deca odu u Evropu”; “Radio sam teške fizičke poslove i nekada su me plaćali, a nekada nisu”.
Rimski klub se prvi pobunio protiv samoubilačkog neznanja o ljudskom stanju. U oktobru 1972. u Londonu je osnovan Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) koji je blisko sarađivao sa Rimskim klubom. IIASA je postala mesto susreta naučnika iz različitih zemalja i proizvodila važne studije u različitim oblastima, uključujući klimatske promene, energiju i poljoprivredu
Ideja da pozorišta u regionu razmenjuju predstave veoma je dragocena i dobrodošla za naš pozorišni život, a nadamo se da ćemo uskoro gledati i koprodukcije
Marijus fon Majenburg: Kamen režija Patrik Lazić Beogradsko dramsko pozorište i Zagrebačko kazalište mladih
Dva celebrity biopica: Kralj Ričard Reinalda Markusa Grina i Spenser Pabla Laraina
Taj Žilnikov svet, to je jedna biosfera za sebe, u kojoj je on naizgled samo jedan od egzemplara
Konstantinovićeva se dijagnoza više ne doima nimalo lokalnom, da ne velimo provincijalnom, već upravo (srazmerno domašaju američkog političkog i kulturnog upliva) globalnom
Rio Tinto je jedna od kompanija koje kontrolišu dve petine ukupnog bogatstva na svetu, pa se pokazuje da struktura svetskog kapitalističkog sistema ima neposredne posledice i na zdravlje i živote svih nas
Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića
Predsednik Vučić je nedavno obećao kako će urgirati da se popravi crkva u Gornjem Adrovcu, podignuta na mestu pogibije čuvenog Tolstojevog grofa Vronskog
Nepunih mesec dana do početka godine u kojoj će Novi Sad nositi titulu Evropske prestonice kulture, sve je već spremno za spektakularnu proslavu velikog datuma u istoriji ovog grada
Pored Dveri, Patriotski blok okuplja još sedam stranaka i organizacija sa desnog političkog spektra. Predstavljaju se kao “novi ljudi za promenu sistema”
Beloruski opozicioni bloger Sergej Tihanovski je na zatvorenom suđenju koje je završeno 14. decembra osuđen na 18 godina strogog zatvora. Mužu bivše predsedničke kandidatkinje u egzilu Svetlane Tihanovske na teret je stavljeno izazivanje društvenog neprijateljstva, ometanje rada Centralne izborne komisije i organizovanje radnji koje grubo narušavaju javni red
Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez koletivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i celu zemlju, a za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Odbor za ratne veterane hrvatskog Sabora je uz podršku Ministarstva branitelja doneo zaključak u kojem se podržava da se na zagrebačkom groblju Mirogoj uredi i obnovi vojno groblje "hrvatskim vojnicima" iz perioda 1941-1945. Negde u isto vreme je u Austriji pokrenuta inicijativa da se od 2022. godine zabrani održavanje komemoracije u Blajburgu
“Odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je delovanje VD direktora Elekroprivrede Srbije Milorada Grčića. Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”. Ovo je pre više od četiri godine u tekstu "Restrikcije u najavi" napisao novinar “Vremena” Zoran Majdin. Kao da je pisao danas
Preduzetnik Еlon Mask je vizionar, šoumen, ikonoklast, čovek koji menja naš svet. U jednom od tekstova “Tajm” ga upoređuje sa Tomasom Еdisonom i Еndrjuom Кarnegijem. Na zemlji kontroliše jednu trećinu tržišta električnih automobila, ali su mu pravi poslovni planovi vezani za vasionu
Jasna Đuričić je na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu za glavnu ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu. To priznanje niti je izazvalo naročitu pažnju medija, niti vlasti, jer se bavi Srebrenicom koju bi u Srbiji najradije zaboravili
