“Na deponijama termoelektrana ‘Nikola Tesla’ A i B nema ni upola uglja koliko je potrebno za stabilan rad tokom zime, ugalj je pride i manje energetske vrednosti od one na koju se računa, redovan remont rudarskih mašina je preskočen gde god se moglo, preskočeni su i redovni remonti na blokovima termoelektrana kojima je za to došlo vreme… Ako je za utehu, kažu da će ova zima da bude blaga, pa možda i ne bude bolelo koliko bi moglo”.
Ne, ovaj tekst nije napisan ovih dana. Napisao ga je sredinom septembra 2017. novinar “Vremena” Zoran Majdin pod naslovom „Restrikcije u u najavi“ („Vreme“ 1393). Od tada kao da se ništa nije promenilo nabolje, čemu smo svedočili proteklih dana nakon što je „težak i vlažan“ sneg bio kriv što je više od 90.000 ljudi ostalo bez struje. Mnogi su tada pomislili: ako ovakav mizeran sneg može da izazove ovakvu havariju, šta bi bilo da je stvarno padalo?
Majdin je još pre četiri godine objasnio šta su pravi problemi: “U kom pravcu će da krene srpska elektroprivreda nagovešteno je pre pet godina (znači 2012.), kada je obrenovački ugostitelj Milorad Grčić, aktivista i lokalni funkcioner Srpske napredne stranke, postavljen na mesto generalnog direktora kolubarskih rudnika, a naročito kad je dve godine kasnije avanzovao do ve-de generalnog direktora Elektroprivrede Srbije“.
Novopoečeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Praznik rada te 2017. posetio nekada najizdašnije, a tada već usahlo Polje D kolubarskih rudnika, i uvijeno saopštio da ipak ima „nekih problema po pitanju struje“; da su se „neka klizišta pojavila na kopu“, te da će u tom smislu država da odreši kesu i pripomogne sa 250 miliona evra za nabavku nove opreme, a da zauzvrat očekuje „samo dobre rezultate“.
„Vi obavite dobar posao, a onda ni za šta drugo nemojte da brinete“, rekao je tom prilikom Vučić i najavio plate i penzije veće no ikad, proglasio početak boljeg života i skoro nastupanje zlatnog doba, kao i da struja neće da poskupi.
“Naravno, ništa od toga se nije desilo: onih 250 miliona više nije pominjano“, piše Majdin pre četiri godine.
I dalje: „Nešto se i obistinilo: već krajem maja zabeležen je prebačaj plana za skoro 50 odsto, mereno u tonama iskopanog uglja, doduše onog najslabijeg kvaliteta, ali je zbog toga za bolje dane odložena investiciona opravka polja Tamnava Zapad“.
„Kako je u mesečnom izveštaju obrazložio Slobodan Mitrović, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje uglja, zbog ‚tehnološke situacije na polju D‘, prevedeno na razumljiv jezik – nema dovoljno uglja, a uzgred i ne valja, opravka za koju je potrebno reda mesec dana odložena je za drugu polovinu avgusta. Međutim, u avgustovskom izveštaju, doduše preliminarnom, opravka polja D se ne pominje.“
“To odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je Grčićevog ve-deovanja. Kako je zaseo u fotelju generalnog direktora kolubarskih rudnika, skresao je troškove održavanja, kako tekućeg tako i investicionog – priručni magacini za rezervne delove potrebne za tekuće održavanje su već četvrtu godinu skoro pa prazni, te zbog banalnih kvarova mašine stoje po nekoliko dana.
Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”.
„Kako je svojevremeno objasnio poznanik, rukovaoc bagerom na polju D, ispumpavanje vode iz kopova jeste trajalo mnogo duže nego što je moglo da traje, jeste i da je koštalo više nego što je moglo da košta, ali već na proleće 2015. godine je sve vraćeno u prepoplavno stanje“. Osim proizvodnje koja je opala.
Majdin pre četiri godine piše o „flagrantnom nepoštovanju tehničkih propisa, standarda, normativa i strateških planova“, da se „godinama ništa, ili gotovo ništa ne radi na otvaranju novih kopova“, da je priči o poljima E, G i Radljevo „već brada izrasla“, te da su „velika sredstva uložena u te projekte, ali bez nekog napretka“.
Pročitajte ceo tekst „Restrikcije u izgledu”
Čitajte dnevne vesti, analize, intervjue i komentare na www.vreme.com
