Tom nagradom slavimo izvanredan opus Vima Vendersa koji nastavlja da istražuje i eksperimentiše znatiželjnog oka i otvorenog uma, rekao je Matijs Vouter Knol, izvršni direktor Evropske filmske akademije
Za 6. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma izabrano je 15 filmova. Među njima su i Vendersonov „Anselmo“ i "Samjuel i svetlost" Vinisiusa Girnisam nominovanog za Oskara
U četvrtak u mts Dvorani počinje festival dokumentarnog filma gde će brojni filmovi biti prvi put prikazani u Srbiji. Čitaoci našeg njuzletera mogu dobiti besplatne karte
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
U pismu jednom od svojih savetodavaca, Man predlaže da se po svim društvenim pitanjima bude liberalan, a po svim kulturnim konzervativan. Deluje da bi se sličan princip mogao primeniti i na njegovo delo: uglavnom liberalan u političkim stavovima i izboru tema, a potpuno konzervativan u vernosti najzahtevnijoj umetničkoj formi
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Zejlijanov Ripli čitavim se tokom priče zadržava isključivo na tački svojevrsne odmazde prema eksponentima više klase, što i jeste mračna postavka znana iz knjiga iz tog serijala Patriše Hajsmit, a čime jeste zadržan izvoran ideološki okvir koji je zadala autorka, a ona je poželela da u slučaju svog Toma Riplija pokuša da kod čitalaca izmami saosećanje prema liku koji tako nešto načelno svakako ne zaslužuje
Ćeranićeva (i Radunovićeva) Nedelja je zaslužen bioskopski hit, koji će nam, avaj, narednih godina sigurno podariti još sličnog i na tom tragu derivativnog u pokušaju nekih drugih autora i producenata, ali to je filmska industrija
Godina u Beogradu počinje tradicionalno, veseljem u Ulici otvorenog srca koja će sutra osim u Svetogorskoj biti i na Banovom Brdu, u Borči, i na Novom Beogradu
Savršeni dani Vima Vendersa i Crveno nebo Kristijana Pecolda
Dvorana kulturnog centra dobila je nagradu Europa Cinemas zbog najboljeg programa, a FCS otvara bioskopsku salu – lepe vesti za zemlju sa samo 97 bioskopa
Tri arthaus noviteta: Bučerov prelaz, Prošli životi i Flašaroši
Ove godine Festival autorskog filma će prikazati više filmova nego ikada do sad za svojih 29 godina. Svih 12 filmova glavnog programa su sa drugog kontinenta
“Frustracija je danas ogromna. Danas na demonstracijama može biti milion ljudi, a da to nema nikakav efekat na politiku. To znači da su mediji toliko otupili učinak te ljudske prisutnosti na manifestacijama da to više nikome ništa ne znači. Tako da umjetnost može raditi samo mikro pomake u nekim džepovima kulture koji su sve manji i sve rjeđi”
Večeras se u Hrvatskoj otvara 70. Pulsli festival , a u Srbiji 30. Palićki festival – oba izuzetno vidna i važna po kinematografiju regiona i Evrope
Teodor Adorno: Snovi; Minima moralia; preveo i priredio Aleksa Golijanin; anarhija/blok 45, Beograd 2022.
"Aleksandar Lifka", priznanje za izuzetan doprinos evropskom filmu, na ovogodišnjem Palićkom festivalu dobiće Bogdan Diklić, Andreas Drezen i Nikola Ristanovski
„Ne znam šta još treba da uradimo pa da naš rad bude statusno vrednovan isto kao rad kolega u institucijama. Država verovatno misli, s obzirom da sve ove godine radimo bez ičega, da nam onda ništa ni ne treba“
Aleksander Kluge: Ko izusti utešnu reč, izdajnik je prevela Sanja Karanović; Kulturni centar Novog Sada 2022.
Na današnji dan pre 130 godina rodio se Ivo Andrić. Iako je o Andriću napisano neuporedivo više naučnih radova i analiza nego o bilo kom drugom našem književniku, proučavaoci njegovog dela i života kažu da još uvek ima mnogo tema o kojima bi trebalo pisati. Jedna od tih, predstavljena je u „Vremenu“ broj 1653
Priča o jednom gradu i o jednom piscu, o tome kako se pisac integrisao u Grad i kako je Grad uplivao u piščevo delo, o Ivi Andriću i Beogradu
Mestašce Riaće je svoje prazne kuće stavilo na raspolaganje migrantima. Dobili su posao, u nedostatku državne pomoći za njih je uvedena specijalna valuta sa likovima Gandija i Če Gevare, gradić je oživeo. Sve je ličilo na bajku o dobrim, ubogim i prognanim ljudima, dok gradonačelnika Domenika Lukana nisu zbog svega toga priveli i osudili na trinaestogodišnju robiju
Peter Handke: Golmanov strah od penala
adaptacija, dramatizacija i režija Ana Đorđević; Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
Malte Hervig: Majstor svitanja. Peter Handke, biografija prevela s nemačkog Meral Tarar Tutuš; Laguna 2021.
Rajner Verner Fasbinder: Kišne kapi na vrelom kamenju; režija Jug Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište
Džim Džarmuš, reditelj čiji je najnoviji film Mrtvi ne umiru na programu aktuelnog Festa, dva puta je bio u Srbiji. U ovom nastavku feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž", između ostalog, podsećamo na Džarmušovo gostovanje na koncertu Partibrejkersa
"Ukoliko hoćeš da pišeš, moraš da shvatiš da će neko tvoju tragediju posmatrati kao šalu. Ukoliko to nisi spreman da prihvatiš, nemoj pisati. To dalje znači da ne možeš pisati bez empatije i ljubavi prema cijelom svijetu. No, sebe u toj priči moraš prestati doživljavati ozbiljno. Da citiram Vendersa: sve u ovom životu treba posmatrati ozbiljno osim sebe samoga"
