Baština
Pred 150. rođendan Mileve Ajnštajn
Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Tri arthaus noviteta: Bučerov prelaz, Prošli životi i Flašaroši
Na ovom svetu ima nas svakakvih, kanda baš onakvih kakvih i treba da nas bude. A sva je prilika da isto ili makar dovoljno slično važi i za filmove. I da onda sa tom spoznajom valja i dostojanstveno živeti. Uz, naravno, svest da to nikako i nipošto ne može da bude sve, jer tu je i raskorak kao neizbežna utega o našim metaforičnim i kolektivnim ljudskim, a onda i filmofilmskim nogama. Najposle, u knjizi Vim Venders – Logika slike, eseji i razgovori (s nemačkog preveo Novak Guslov, kod nas objavila kuća Red Box), taj nepobitni intelektualac svetskog filma je, između ostalog, ukazao i podsetio i na ovo: “Ali naravno da me brine budućnost filma kakav nam je sada poznat. Jer on nam je dao toliko mogućnosti da kažemo ono što osećamo, ono što smo mislili da moramo da kažemo. I zato imamo osećaj zahvalnosti prema njemu. Ali, što više budemo prihvatali nove tehničke mogućnosti, to će taj osećaj više nestajati. U suštini, uvek je postojao nesklad između današnjeg mentaliteta i mentaliteta sutrašnjice, koji nikada ne možemo da predvidimo. Ko zna kako će izgledati zgrade u budućnosti. Ove koje sada vidim kroz prozor, njih verovatno neće biti. Ne treba da razmišljamo o neposrednoj, već o daljoj budućnosti: o stanju sveta koji će dočekati buduće generacije”. I negde manje-više na tu idejnu i spoznajnu tačku možemo da smestimo i tri nedavna bioskopska noviteta, sva tri proistekla iz soja arthaus ostvarenja, a uz to sva tri nose i podsećanje na još dva izrazito zanimljiva, ilustrativna i tu prisutna zajednička imenitelja – stoicizam i vitalnost, te na posebno pipavu, katkad i eluzivnu tačku spoja ta dva vanremenska i ipak nimalo oprečna fenomena i životna pristupa.
Unutar ove ad hok i nenamerne trojke, najinferiorniji (ako je takvo vaganje ovde uopšte i neophodno, budući da se mirne duše dva od ova tri ostvarenja daju podvesti pod “ešalon” zadovoljavajućih, kinestetski vrednih i smislenih filmova koji daju osnovanog povoda da im podarimo i vreme i gledalačku pažnju, te dve sve skuplje monete) jeste (igrani) film reditelja Gejba Polskog Bučerov prelaz (Butcher’s Crossing), a to je film koji u samoj polaznoj dimenziji počiva na dva krupna aduta – Nikolasu Kejdžu u zamašnoj roli, te činjenici da je u pitanju ekranizacija romana na matičnoj adresi (u SAD) nanovo otkrivenog maestra Džona Vilijamsa, čija su tri najvažnija romana – preostala dva su Stoner i Avgust – pre par godina prevedena i na srpski jezik (u izdanju kuće Plato izdavaštvo). Što se prvopomenutog tiče, ovo je naslov koji svoje ishodište pronalazi u onoj struji u kojoj se Kejdž stavlja na raspolaganje autorima takozvanog indi (indie) / nezavisnog filma evidentnih umetničkih pretenzija (najviši domet u tom odeljku mu je izvrsni film Svinja), naravno, uz povremene i očito sa rediteljima pomno koordinarane nalete u pravcu prenaglašene / odveć ekspresivne glume (takozvanog mega–actinga). Drugopomenuto je ovde, kao i za tezu ovog trojnog prikaza daleko važnije – čitav opus Džona Vilijamsa je u smislu glavne misli protkan idejom vitalističkog stoicizma na poziciji udarne idejne niti. Ovde, konkretno u Bučerovom prelazu, to je dato u vidu avanturističke priče u kojoj mladić okreće leđa univerzitetskom životu i izvesno lagodnoj i “snađeno-skućenoj” budućnosti, kako bi, u društvu tri iskusna lovca na bizone, odnosno na njihova krzna, iskusio pravi život, tj. život u onoj silno snevanoj punoći, čime ovo delo (naravno, prvenstveno u književnoj formi) anticipira ono što je očaralo svet u dokumentarističkoj prozi po kojoj je Šon Pen sročio ubedljivu egzistencijalističku dramu Into The Wild od pre deset i kusur godina.
A Gejb Polski, američki sineasta ruskog porekla, najpoznatiji po dokumentarnom ostvarenju Crvena armija (The Red Army), u ovom svom celovečernjem prvencu na polju igranog filma dosta precizno tumači i baštini tu Vilijamsovu ideju o koegzistenciji, možda barem povremeno i nužnoj, stoicizma i vitalnosti, i to je najveća vrednost ovog starovremenski postavljenog filma na temu formativnih iskustava koja određuju svako naše buduće delanje. Pritom, ovo je jedan od retkih filmova koji biva i kvalitetniji, i smisleniji, i osobeniji kako odmiče, što je istinska retkost i vrednost u kontekstu savremenog filma; uz to, Bučerov prelaz ostvaruje sugestivnu simboličku vezu sa dovoljno bogatom baštinom takozvanih antivesterna, tih fatalističkih i melanholičnih viđenja žanra, čiji se ključni događaji odigravaju na samom vremenskom obodu ere koju zahvata Divlji zapad i tamošnja borba prvo za preživljavanje, a potom i za onu kletu prvobitnu akumulaciju kapitala (a o čemu govori i najnoviji podvig Martina Skorsezea – Ubistva pod cvetnim mesecom). Ključna nedostatnost ovog filma pak proističe iz suštinski kamerne i kontemplativne biti Vilijamsove proze, koju, doduše, Polski uspeva da u zadovoljavajućoj meri i jednako zadovoljavajućem vidu prenese na velika platna i ekrane, ali da mu, možda i usled budžetskog i produkcionog okvira, ipak ne pođe za rukom da priču dodatno razigra u skladu sa kinetičkom prirodom filma i filmskih priča, te otud i povremeni utisak statičnosti i tapkanja u mestu.
Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Udruženje dramskih glumaca reagovalo je povodom napada reditelja Stevana Filipovića na glumca Ivana Bosiljčića: targetiranje je izvan principijelnog stava Udruženja da svako ima pravo i na drugačije mišljenje i na neutralnost
U Modernoj galeriji Valjevo, u kojoj su radovi Ljube Popovića, otvorena je izložba njegove ćerke
„Beograd na vodi“ je najavio da će u obnovljenu zgradu stare Pošte na Savskom trgu biti useljeni Arheološki muzej i pozorište. Verovatno se radi o Arheološkom muzeju koji tek treba da se osnuje, a možda i o nekom još nepostojećem pozorištu
Glumci Ateljea 212 izašli su ispred svog pozorišta, odali poštu nastradalima u Novom Sadu i podržali studente
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve