Idea marketi godinama posluju sa gubicima, a hapšenje novog vlasnika Davora Macure dodatno je uzdrmalo kompaniju. Njen opstanak je neizvestan
Manje od mesec dana nakon što je Alta Ritejl preuzeo upravljanje nad trgovinskim lancima Idea, Roda i Merkator, u javnosti se ponovo govori promeni vlasništva.
Tema je pokrenuta zbog straha da sadašnji vlasnik neće moći da obezbedi dugoročno stabilno poslovanje – jer je uhapšen. Davor Macura, vlasnik Alta Retejla, sumnjiči se da je zajedno sa saučesnicima izneo više od 45 milijardi dinara iz Alta banke.
Kompanija Idea marketi zapošljava više od 7.000 ljudi, ima više od 300 prodavnica, drži pozamašan deo tržišta, posluje sa gubicima i dužna je dobavljačima.
Ekonomski analitičar i profesor FEFA Goran Radosavljević veruje da je, bar za sad, malo verovatno da će Alta Retail, a sa njim i Idea Marketi, postati deo stečajne mase Alta banke.
„Alta Ritejl nije pod stečajem. Dok god nije, Idea ne može da bude deo stečajne mase. Što ne znači da hipotetički u budućnosti, ukoliko taj stečaj ode u pravcu da sud presudi da oni odgovaraju ličnom imovinom za obaveze banke, što nije nemoguće“, kaže Radosavljević za „Vreme“.
Kupovina Idea Marketa od strane Alta Ritejla je završena, ali se još uvek ne za da li je kupovina finansirana kreditom Alta banke. Ako je Alta ritejl uzeo kredit od Alta banke ta sredstva se moraju vratiti.
Forbs Srbija je došao do podatka da kompanija ima 12 aktivnih dinarskih računa u različitim bankama. U Alti je imala samo jedan dinarski i jedan devizni koji su ugašeni 2. novembra. Javnosti nije poznato koliko je na njima bilo novca. Odnosno da li ti iznosi mogu bitnije da ometaju poslovanje.
Idea Marketi iza sebe imaju dve izazovne poslovne godine.
Prihodi su 2025. smanjeni za 14,2 odsto u odnosu na 2024. godinu i iznosili su 91,4 milijarde dinara. Prošle godine ostvarili su i neto gubitak od oko četiri milijarde dinara.
„Kompanija je bila na silaznoj putanji. Ne verujem da je za ovo kratko vreme kompanija koja ih je kupila uspela da nešto investira pa da to restrukturiranje završi ili dovede tu kompaniju na profitabilni sektor“, kaže Radosavljević.
Podsećamo, u javnosti se govorilo da je Macura bio donekle primoran da pazari Idea maloprodaju, jer su Hrvati želeli po svaku cenu da odu iz Srbije zbog specifičnih uslova za rad koje im je nametnula trenutno odlazeća vlast sa svojim ekonomskim merama i ograničavanjem marže. Poslovali su sa uvećanjem neto gubitka od čak 968 odsto.
„Dve su stvari bitne. Jedno su veliki dobavljači koji verovatno imaju mogućnost da pomognu kompaniji da ne propadne ili da je potope ako to žele. A druga su mali dobavljači koji verovatno nemaju te mogućnosti. Prvi mogu da pomognu tako da rokove otplate produže“, objašnjava Radosavljević.
Iz Idee kažu da je tokom sastanka sa dobavljačima potvrđena njihova puna podrška, kao i „spremnost da doprinesu očuvanju kontinuiteta snabdevanja maloprodajne mreže i redovnoj dostupnosti proizvoda potrošačima”.
U saopštenju koje je ova kompanija objavila 4. novembra dodaje se i da „menadžment kompanije preduzima sve neophodne aktivnosti usmerene na očuvanje finansijske stabilnosti, kontinuiteta poslovanja i redovnog snabdevanja svih maloprodajnih objekata”.
Ipak, iz registra Privrednog suda u Beogradu, vidi se da je prošle nedelje pokrenuto više postupaka prinudne naplate i jedan parnični postupak, saznao je Forbs. Četiri kompanije žele da naplate 45,9 miliona dinara ili oko 392.000 evra. Peto izvršenje, prema njihovim saznanjima, pokrenula je velika konditorska kompanija, koja potražuje 1,07 miliona evra.
„Tu očigledno postoje neki problemi, da ne postoje kompanija ne bi došla do toga da ima dve godine zaredom pad prometa i profitabilnosti i svega drugog. Šta sve može dalje da se desi? Mislim da je tu ključna stvar da sad neko, ko god da se time bavi i time upravlja, proba da nađe novog kupca“, priča Radosavljević.
Nova promena vlasnika, za sad, nije najavljena. Ipak u javnosti se spekulisalo da to može biti MK grupa, ali se oni nisu zvanično izjašnjavali.
„Treba imati u vidu da je to privatna firma koja je u vlasništvu privatnog lica. Ako vlasnik ne želi da proda, ne može da se proda. Druga opcija je da se nad tom firmom pokrene stečaj pod pritiskom dobavljača, koji bi vrlo verovatno to mogli da urade, ili nekih velikih poverilaca“, objašnjava Radosavljević.
Smatra da bi bilo bolje da to bude domaći kupac, a ne strani – jer domaćih trgovinskih lanaca u zemlji nema mnogo. Ali upozorava da se mora paziti i na preveliku koncentraciju na tražištu, te da je „tema za razmišljanje“ da li ima potrebe da se država uključi u spašavanje ove kompanije.
„Ne znam kakva je pozicija maloprodajnih lanaca, da li oni čekaju da Ideja izumre pa da preuzmu tržište. To tržište je prilično skoncentrisano. Ima tu nekih četiri ili pet velikih igrača. Ne bi bilo dobro da se ide na još veću koncentraciju, nego treba da se povećava tržišna konkurencija”, priča Radosavljević.
Povodom situaciji u ovoj kompaniji oglasila se i Studentska lista, koja kaže da će nova Vlada po formiranju „hitno, odgovorno i transparentno“ predstaviti svojplan
„Neophodno je temeljno ispitati okolnosti sticanja vlasništva nad kompanijom od strane krajnjeg vlasnika Davora Macure, poreklo sredstava za finansiranje transakcije sticanja i eventualnu povezanost firmi koje su imale poslovne odnose sa Alta bankom sa transakcijom sticanja i obezbeđivanja sredstava za finansiranje. Utvrđivanje odgovornosti ne sme da bude na štetu zaposlenih, dobavljača i građana“, navodi se u saopštenju.
Poslovanje ove kompanije bilo je turbulnetno čitave decenije. Bivši vlasnik, hrvatska firma Fortenova grupa doživela je brodolom. Ova firme se pre samo pet godina zvala Agrokor, a bila je stecište jednog je od najvećih poslovnih i političkih skandala u novijoj istoriji Hrvatske. Vreme je i ranije pisalo o ovome, više možete pročitati ovde.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dok predstavnici vlasti govore o mogućem egzodusu stranih investitora nakon političkih promena, kompanije za N1 objašnjavaju zašto smanjuju proizvodnju ili zatvaraju pojedine pogone. Među razlozima su kriza evropske automobilske industrije i pad potražnje
Građani će posredno platiti cenu propasti Alta banke, odgovornost za propuste u njenoj kontroli trebalo bi da bude predmet istrage, izjavio je Dejan Šoškić. Bivši guverner NBS-a rekao je i da će kurs dinara ostati fiksan, a da nacionalizacija NIS-a nije opcija koju podržava
Kako je novosadski „Dnevnik“, koji je godinama dobijao milionske iznose iz budžeta, dospeo na ivicu opstanka? Izdavač lista suočava se sa blokadom računa, kašnjenjem plata i dugovima koji se mere stotinama miliona dinara
Nacionalni stadion u Surčinu trebalo je da bude završen do kraja 2026. godine, ali se rokovi pomeraju, a budžetska realizacija pokazuje ozbiljna odstupanja. Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Vreme“ kaže da projekat mesecima stoje u mestu i da će svi ugovori morati da budu preispitani
Sve je poskupelo, pa domaćini za slavsku trpezu danas moraju da izdvoje znatno više novca nego prethodnih godina. Oni koji žele da izbegnu pripremu i naruče kompletnu trpezu na gotovo moraće da izdvoje još više
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
