Finska: Kad silna sreća dođe po naplatu

Zabrinutost vlada u Finskoj, zemlji koja je devet godina zaredom važila za najsrećniju na svetu. Pred Fincima je vrlo hladna zima, a uz to i najstroži budžet poslednjih godina usmeren na štednju.

Uoči izbora u aprilu rasprava se više ne vrti oko toga koliko će se rezati, nego oko toga koje će usluge, socijalne naknade i penzije pretrpeti najveće rezove.

Finski pokazatelji zaduženosti i deficita najlošiji su od devedesetih godina. Tada su nordijsku zemlju u tešku ekonomsku krizu bacili slom banaka i raspad Sovjetskog Saveza, važnog izvoznog partnera.

Nagli porats javnog duga

Prošlog meseca finski statistički zavod potvrdio je da je javni dug u drugom tromesečju dostigao 90,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pre pandemije taj pokazatelj iznosio je tek oko 65 odsto.

I ovde uzrok leži na istoku. Finska je povećala izdatke za odbranu nakon što je ušla u NATO. Taj korak su Finci preduzeli godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Osim toga, Helsinki, koji je pre toga otprilike trećinu energije dobijao iz Moskve, suočio se sa znatno višim troškovima kada je prešao na druge dobavljače.

Ali finska vlada troši više nego što prihoduje još od svetske finansijske krize 2008/09, između ostalog zbog starenja stanovništva i usporenog privrednog rasta. Prošlog meseca državna finansijska uprava prognozirala je da će budžetski deficit u 2026. iznositi 4,2 odsto BDP-a.

Foto: Rudy and Peter Skitterians/Pixabay

Kritike iz Brisela zbog deficita

Brisel vrši pritisak na Helsinki da smanji novo zaduživanje jer pravila Evropske unije od država članica zahtevaju da poštuju granicu deficita od tri odsto BDP-a. Savet EU je zato u januaru pokrenuo postupak i odredio Finskoj rok do kraja 2028. da se vrati u okvire od najviše tri odsto deficita.

Vlada premijera Peterija Orpa, koja je stupila na dužnost u junu 2023, postavila je cilj da uštedi oko devet milijardi evra u tekućem mandatu. Ali ko god pobedi na sledećim izborima, moraće da sprovede dublje rezove, upozoravaju ekonomisti.

„Trenutno procenjeni iznosi kreću se između osam i jedanaest milijardi evra“, kaže za DW Jarko Kivisto, savetnik u odeljenju za monetarnu politiku i istraživanje Finske centralne banke.

Već početkom godine sve političke stranke, uz jedan izuzetak, složile su se da podrže fiskalno pravilo kojim se buduća vlada obavezuje da će do 2031. ograničiti budžetski deficit zemlje na dva do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Povećanje poreza za premijera nije opcija

Orpova konzervativna Nacionalna koalicija zasad je jedina stranka koja obećava dodatne uštede od devet milijardi evra ako dobije drugi mandat. Uz dalje rezove u zdravstvu, nezi i socijalnoj zaštiti, Orpo planira i mere u oblasti penzijskog osiguranja, ali bez smanjenja penzija.

Dok socijaldemokrate žele da rasporede teret reformi na smanjenje izdataka i povećanje poreza, Orpo nastoji da ostvari cilj bez povećanja poreza. To bi značilo da bi bilo više rezova javnih usluga.

Foto: Sergey Gorbachev/Pixabay

Kivisto ipak upozorava: „Deficit je toliko veliki da bi bio potreban paket mera koji uključuje i povećanje poreza i smanjenje izdataka.“

Iako je stopa rizika od siromaštva u Finskoj ispod proseka EU, stopa nezaposlenosti viša je nego u bilo kojoj drugoj članici. U avgustu je, prema Eurostatu, nešto preko deset odsto Finaca bilo bez posla. Nezaposlenost mladih dostigla je 23,3 odsto, u poređenju s prosekom EU od 15,4 odsto.

S obzirom na to da domaćinstva već troše sve manje jer imaju manje, Lauri Holapa, direktor Finskog centra za nove ekonomske analize, upozorava da bi novi krug štednje bio težak udarac za domaću privredu.

„Više od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru. Ako tim radnicima prete otkazi, stopa štednje će porasti, a privatna potrošnja ponovo će opasti“, rekao je Holapa za DW.

Niz opterećenja, od pandemije, preko viših kamata, do posledica dva rata, otežao je nastojanja da se budžet približi pozitivnoj nuli. Nacrt budžeta za 2027. i dalje predviđa jaz od 12,4 milijarde evra.

Foto: Sturrax/Pixabay

Naoružavanje Finske

Još pre rata u Ukrajini Finska se obavezala da kupi 64 borbena aviona F-35A od SAD za oko 8,4 milijarde evra.

Tokom rata, koji traje već više od četiri godine, nordijska država povećala je vojne izdatke sa 4,5 na više od osam milijardi dolara godišnje. To proizlazi iz podataka Stokholmskog instituta za istraživanje mira SIPRI.

U aprilu je vlada najavila da će izdatke za odbranu dodatno povećati na 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i tako se približiti cilju NATO od 3,5 odsto.

S obzirom na cene nafte, koje zbog sukoba u Iranu ostaju na gotovo sto američkih dolara po barelu, vlada se do sada opirala pritisku da poveća subvencije za gorivo. I to iako je Finska u prvim mesecima napada na Iran zabeležila rast troškova uvoza energije od 50 odsto.

Iako su prelazak na obnovljive izvore energije i pokretanje nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 pre tri godine ublažili težu energetsku krizu, centralna banka upozorila je tokom leta da bi trajno visoke cene nafte i gasa iduće godine imale za posledicu „slabiji privredni rast i višu inflaciju“.

Preostala svetla tačka je uspešan izvoz, koji ima koristi od snažnog priliva narudžbina u metalskoj industriji i brodogradnji. Holapa tu dinamiku poredi s „procvatom Nokije“, kada je nekadašnji predvodnik na tržištu mobilnih telefona znatno doprinosio finskom privrednom rastu.

„Postoji mogućnost da nas izvozni sektor izvuče iz ove recesije“, kaže za DW, pod uslovom da potražnja iz ostatka Evrope ostane snažna.

Stabilni ekonomski izgledi uprkos dugovima

Reakcija tržišta na finske probleme s dugom dosad je bila uzdržana. Rejting agencije zadržale su stabilne izglede za zemlju, uz izuzetak agencije S&P, koja je u aprilu promenila izglede u „negativne“, ali bez snižavanja samog rejtinga.

Ulagači finski državni dug i dalje smatraju jednim od najsigurnijih investicija u Evropi.

To, međutim, važi samo dok sledeći šok ne dođe u obliku trajnijeg rasta cena nafte, nove eskalacije koju bi izazvala Rusija ili dužničke krize u evrozoni sa žarištem u Francuskoj.

Idućeg marta Finska bi mogla deseti put zaredom da bude proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. Teško je predvideti koliko će dugo osmeh potrajati kada mesec dana kasnije stigne izborni račun za decenije zaduživanja.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!