Pronađen čovek koji je uspeo da se „skine“ sa toplane

„Toplo i lagodno, ali papreno.“

Nema čoveka ko ne pomisli na ovu finansijsku pogodbu kada pogleda račun za Infostan, a greje se preko toplane. Iako toplane imaju različite cene grejanja u svakom gradu Srbije, cene se mnogo ne razlikuju. Osim u nekoliko gradova koji imaju povlašćene cene grejanje jer sa druge strane ispaštaju zbog blizine termoelektrana ili sličnih pogodna.

Tako za prosečan stan od 60 kvadrata za godinu dana ukućani u Beogradu treba da daju namanje oko 9.000 dinara mesečno i to svih 12 meseci, što je oko 110.000 dinara godišnje. Novi Sad naplaćuje oko 8.000 dinara za ovu kvadraturu, a slično je i u Nišu.

Kada se ova cifra uporedi sa drugim vidovima grejanja, pa i po zvaničnoj svežoj računici Agencije za energetiku, grejanje preko toplana i samom je vrhu po izboru energenata. Tako, na primer, da bi se grejali na drva treba izdvojiti od 60 pa do maskimalnih 100.000 dinara za najkvalitetnije drvo, dok gas staje svega skoro 60.000 dinara. Ugalj ide od 81.000 do 102.000, a pelet je samo koju hiljadu skuplji od toplana i to posle poskupljenja od 50 odsto i to gotovo isključivo zbog neodgovornog ponašanja države.

Ipak, oni koji se greju preko toplana najčešće kažu da im je udobno i toplo, a imaju i argument koji vlada među građanima – da je nemoguće skinuti se sa ove usluge.

Moguće je

Ni udobno i toplo, a ni jeftino nije bilo Beograđaninu Ivanu S, koji se sa porodicom nekoliko zima smrzavao kao potrošač gradske toplane.

„Kada smo se uselili u novi stan, ispostavilo se da je grejanje katastrofa“, govori Ivan za „Vreme“. „Utvrdili smo da se naša zgrada greje preko druge dve podstanice iz susednih zgrada, što je verovatno uzrok jako lošeg grejanja. Nakon nekoliko tura žalbi beogradskim toplanama, jer nam se beba smrzavala i morali smo da palimo klimu cele zime, odlučili smo da se otkačimo sa ove usluge.“

Sistem, kaže on, funkcioniše, ali prilično traljavo i sa zakašnjenjima u odnosu na rokove koji su postavljeni zakonima i propisima. Ali funkcioniše.

Prijavio se za isključenje preko sajta i podneo zahtev, s tim što je on želeo da se delimično isključi sa grejanja, odnosno da neke prostorije i dalje greje toplana, a neke ne. To se ispostavilo nemogućim. Toplane kažu – ili sve ili ništa.

„Posle nekog vremena, došli su iz centrale da prebroje koliko imam grejnih tela. Razvlačili su se, ali su ipak došli. Ako rokovi govore da ceo proces treba da bude gotov u danima ili nedeljama, oni su ga odradili u mesecima“, dodaje on. „Tako smo uspeli da se isključimo možda sredinom decembra, a aplicirali smo pre početka grejne sezone.“

Postupak nalaže da treba dati po 1.000 dinara za svako grejno telo, a Ivan ih je imao oko sedam, i još 8.000 dinara dodatno. Sam proces isključenja je besplatan. Od komšija je Ivan čuo da je moguće i sam skinuti radijatore i samo posle o tome obavestiti toplanu.

Računica

Ivanovo domaćinstvo se isključilo prošlog decembra, a već je, kaže, uštedelo puno na plaćanju računa.

„Ranije mi je infostan za grejanje bio 11.000 dinara, a plaćao sam i struju dodatno da bi se dogrevao, ona je bila oko 7.000 dinara“, seća se on. „U mesecu kada smo se isključili, a to je bio januar koji je bio baš značajnije hladniji od uobičajenih, platio sam samo struju 13.000 dinara.“

Jako je važno imati u vidu da Ivan uštedu od najmanje 5.000 dinara ostvaruje samo u šest meseci kada se greje, a ostatak godine jednostavno ne plaća grejanje, a struja ga staje nekoliko hiljada dinara. Tada je ušteda pozamašna – više od 100 evra mesečno.

Što se tiče načina grejanja, kupio je tri klime visokog kvaliteta, koje malo struje troše i platio ih oko 3.000 evra. To zvuči kao pozamašna svota, ali njegova je računica da će uštedom struje za par godina otplatiti klime, a posle toga je samo na dobitku.

Foto: Pixabay/ri

Ono što potrošači ipak treba da imaju u vidu jeste da ne bi trebalo da se prebacuju na grejanje na struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje jer je to dosta skupo, a biće još dodatno jer će struja samo još poskupljivati. Nije ni rešenje preći isključivo na grejanje na struju, jer je to zastareli vid grejanja koji troši energiju koja se u Srbiji proizvodi iz uglja kao najvećih zagađivača.

Pre bi rešenje bilo urediti rad toplana, ujednačiti uslugu i omogućiti veća potrošačka prava korisnicima.

Nema reda

Predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ Radomir Ćirilović više puta je ukazao na problem što je daljinsko grejanje u nadležnosti lokalnih samouprava, koje svojim odlukama uređuju odnose u vezi sa isporukom toplotne energije, na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima.

On ističe da udruženje „Prosperitet“ već 20 godina ukazuje na potrebu da se ovo pitanje reši na državnom nivou, odnosno da resorno ministarstvo donese podzakonski akt kojim bi se jasno uredili uslovi za isključenje potrošača sa sistema daljinskog grejanja.

Tako su se građani Niša pre deset godina masovno isključivali sa toplana, jer su dobijali ogromne račune. Nakon što je grejanje u Nišu poskupelo dodatnih dvadeset i više procenata, računi su postali enormno visoki, a nekim penzionerima su premašivali iznos penzija. Ljudi su se uplašili da će im zbog neplaćenih računa izvršitelji zapleniti stanove. Građani su se samoorganizovali i osnovali Udruženje predsednika skupština stanara i vlasnika privatnih objekata (UPSS). Ovo udruženje je zastupalo desetine hiljada Nišlija i postalo je vođa otpora protiv komunalne politike grada.

Umesto pojedinačnih, neuspešnih pokušaja, UPSS je organizovao masovne protestne šetnje i blokade ispred zgrade Gradske toplane. Tokom tih akcija, hiljade građana je odjednom i organizovano predavalo popunjene zahteve za isključenje sa toplovodne mreže.  Suočeni sa rigidnim gradskim propisima koji su zabranjivali pojedinačna isključenja u zgradama ili tražili nemoguće saglasnosti skupštine stanara, UPSS je pokrenuo i pravne sporove.

Fiksni deo

Poznavaoci ipak ukazuju da potrošači moraju da plaćaju, u zavisnosti od grada, fiksni deo troška, bez obzira na to što potrošač više ne koristi njihovu uslugu.

Visina tog iznosa razlikuje se od lokalne samouprave do lokalne samouprave – negde iznosi oko 30 odsto ranije cene, negde 40 odsto, a u pojedinim slučajevima i više od 50 odsto.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!