Haos vlada u Jovinoj i Petoj gimnaziji. Ipak, to nisu jedine škole gde su naprednjaci ovog 1. septembra poslali svoje nove ljude. Mogu li zauzeti svaku nastavničku klupu?
Dušana Bojanića je Srbija 2025. upoznala kao nastavnika geografije iz Zrenjanina koji je tokom štrajka prosvetnih radnika prepešačio Srbiju. Tog marta je prvi deo plate primio svega 2.184 dinara i 87 para zbog učešća u obustavi rada, a jedan je od dvoje ljudi koji nisu glasali za novu direktorku škole.
Ovaj 1. septembar je Bojanića sačekao sa razbijenom normom na dve škole u ukupno četiri različita mesta, od kojih su neka udaljena i po 20 kilometara, kako se radi o isturenim odeljenjima.
„Direktorica nije mogla da me otpusti, ali mi je napravila takav raspored da u dva dana treba da budem na tri različita mesta“, kaže Bojanić za „Vreme“. „Nisam to samo ja. Vidimo na konkretnim primerima da se direktori, koje je postavila vlast, obračunavaju sa ljudima koji su se onomad bunili. I u mojoj školi su dobile otkaz dve nastavnice koje su bile na određeno, a došle su dve, usudiću se otvoreno da kažem, ćacike.“
Tako je u školama, na male plate i probleme sa organizacijom gradiva, postalo jako stresno raditi. Režim, misli on, baš to i želi – da se slučajno niko ne opušta.
Vlast je namerila da, ukoliko je to potrebno, potpuno promeni nastavni kadar po školama, kako bi obezbedila da nikom ne padne na pamet da sutra ponovo ustane u bojkot i odbranu studenata, a ovu tendenciju vidi i Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.
„Primetili smo, u više beogradskih gimnazija, da kolegama koji su radili na određeno nisu produženi ugovori, iako su ranije bili angažovani godinama zaredom“, kaže Dimitrijević za „Vreme“. „Prethodne godine nije za stalno zaposleno ni jedan odsto ljudi, a sigurna sam da je to direktna posledica obustava, to je osveta ljudima. Poruka je jasna – i oni koji nisu bili u obustavi neće dobiti posao za stalno, da slučajno ne promene mišljenje.“
Pojedini nastavnici su, dodaje ona, zamenjeni ne samo ako su podržavali studente, već i iz jednostavnog razloga – neutralnosti.
„Javljaju nam se i ljudi koji nisu bili u obustavi rada tokom protesta, ali nisu bili ni njihovi. Njih su sada direktori otpustili, ako su bili na određeno, da bi doveli sopstvene kadrove“, tvrdi Dimitrijević.
Usledio je novi talas otkaza nastavnicima zaposlenim na određeno vreme, koji su onomad podržali blokade i studente, a kojih prošle godine nisu mogli „da se reše“, rekao je za „Vreme“ već Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Nastavnik iz Zrenjanina Dušan Bojanić kaže da će ostati da se bori po svaku cenu u školi, a da obrazovna zajednica ljudi koji su korektni i neće dati na sebe, uopšte nije mala. Slično misli i predstavnica sindikata Foruma beogradskih gimnazija.
„Teško vlast može zauzeti sve škole jer u njima i dalje ima mislećih ljudi. Da bi sproveli čistku kao u Petoj, na primer, potrebno im je mnogo truda, to ne mogu svuda da urade. Zato i dalje verujemo da im je potpuno zauzimanje škola nemoguća misija“, dodaje.
Krajem prošle školske godine, u Zemunsku gimnaziju je došao za direktora folk amater iz Grand produkcije. Prethodno je bio u Petoj, kao, opisale su ga kolege, produžena ruka Danke Nešović.
Roditelji učenika gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu saopštili su da je direktor te gimnazije Radivoje Stojković otpustio najmanje pet profesora – srpskog, matematike, hemije, građanskog vaspitanja i fizike.
Kako su naveli, svi profesori su bili članovi sindikata koji je podigao glas protiv nezakonitog postupanja direktora Stojkovića.
„Otpuštena profesorka hemije je 14 godina radila u gimnaziji, dok je profesor matematike radio 10 godina u najstarijoj novosadskoj gimnaziji“, kazali su roditelji.
Najavljuju pokretanje niza akcija, kao i da se neće zaustaviti dok svi profesori ne budu vraćeni na posao. U znak podrške profesorima, učenici su se prvog dana škole okupili ispred Mašinske škole, jedne od tri u kojima pohađaju nastavu, jer se njihova matična rekonstruiše.
Drugih pet profesora koji su suspendovani krajem prošle školske godine i od kojih je četvoro (Marija Vasić, Rima Grujić, Jovan Travica i Dragan Vulić) u međuvremenu sud vratio na posao, još nisu od škole dobili rešenja o povratku na posao.
Profesorka Jovine gimnazije Sonja Ivković Pavlović rekla je za N1 da je, posle čak 13 godina rada na određeno vreme, ostala bez posla jer direktor škole nije produžio ugovore delu nastavnika. Ona tvrdi da je takva odluka nezakonita i da je doneta nakon učeničke blokade, iako za radnim mestima otpuštenih profesora, prema njenim rečima, i dalje postoji potreba.
Među onima koji su ostali bez posla nalaze se nastavnici koji su u Jovinoj gimnaziji radili više od deset godina i bili veoma cenjeni među učenicima, navodi Ivković Pavlović. I sama je, kako kaže, nakon 13 godina rada dobila otkaz, iako je sve vreme bila angažovana na određeno.
„Profesori koji su dobili otkaz su nastavnici Jovine gimnazije koji u školi rade preko 10 godina. To su omiljeni nastavnici. Ja sam posle 13 godina dobila otkaz. Imala sam ugovor na određeno vreme sve ovo vreme. Izbačena sam iz škole, iako je moj navrndeda bio jedan od osnivača ove škole. Moj suprug, koji je spoljni saradnik, je danas dao otkaz, jer ne želi više da radi pod ovim uslovima“, rekla je ona.
Dodala je da za sada nije jasno na koji način će biti organizovana nastava, budući da su otpušteni profesori još juče bili navedeni u rasporedu.
„Moja saznanja su da je pet profesora juče dobilo otkaz, a danas još 11. Ne znam kako će se odvijati nastava. Juče smo bili u rasporedu, tako da postoji potreba za našim radnim mestima“, navela je Ivković Pavlović.
Prema njenim rečima, škola će morati da obezbedi zamene za profesore koji su ostali bez posla, ali će to biti teško izvodljivo jer je većina otpuštenih nastavnika imala punu radnu normu.
Goran Radojev, roditelj učenika Jovine gimnazije, za portal 021 tvrdi da je do ove situacije došlo zbog toga što je direktor otpustio deset profesora.
„Učenici su prekinuli nastavu i sa pištaljkama su došli ovde ispred kancelarije direktora. Na kraju su ušli u kancelariju sa jednim zahtevom – da se njihovi profesori vrate na nastavu.“
Direktor je okupljenim roditeljima poručio da u slučaju da ne prihvataju njegovu odluku – ispišu decu iz škole. Takođe, rekao je da će otpustiti sve profesore koji su učestvovali u štrajku prošle godine.
Koliko dugo će ova sitacija trajati, prema Goranu Radojevu nije poznato.
„Ne očekujemo da direktor popusti. On da je seo da razgovara sa profesorima, sa roditeljima i sa učenicima, do ove krize ne bi došlo. On je rekao da ima pravo da otpusti 10 ljudi i da im ne produži ugovore, i da će to rešiti situaciju tako što će doći neki novi profesori koji će ih zameniti. Učenici na to očigledno ne pristaju“, navodi Radojev.
Uoči početka nove školske godine, Savet roditelja učenika Pete beogradske gimnazije zahteva hitne i konkretne mere za stabilizaciju škole i potpunu zaštitu kontinuiteta i kvaliteta nastave.
Advokat Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije Goran Cvetković rekao je za N1 da normalizacija mora da bude suštinska. Roditelji su pred upravu izneli šest zahteva čijim bi ispunjenjem, smatraju, rad škole na pravi način bio normalizovan.
Kako je Cvetković kazao, prvi od tih zahteva je preispitivanje odluka kojima je preko 40 nastavnika otpušteno, suspendovano ili im nije produžen ugovor o radu.
„Normalizacija je i nezavisna psihološko-pedagoška podrška prema učenicima. Postojeća PP služba je kompromitovana jer je u učestvovala u hajci prema deci, pretila deci. Normalizacija je da se stvore uslovi da svi školski oragni funkcionišu. Novi Savet roditelja se formira u prvoj polovini septembra, zahtevamo da se zakaže sednica za njegovo formiranje, da se pristupi formiranju Školskog odbora“, kazao je Cvetković.
Još jedan od zahteva je da se stvore uslovi da u školi vladaju normalni odnosi i da se poštuju prava dece, roditelja i nastavnika. Roditelji su ukazali i na istraživanje „Peta za primer“, koje je sprovela nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“, a koje se bavilo periodom od početka blokada do juna 2026. godine.
„To istraživanje je dosta mučno i potresno za čitanje. Na argumentovan način je pokazalo kako se rešavala kriza u školi, a rešavala se drastičnim kršenjem ustavnih, ljudskih i prava dece, raspuštanjem svih zakonitih organa škole, ignorisanjem dece, pretnjama. Deca su izgubila poverenje u školu. To je sve dokumentovano izjavama dece“, kazao je Cvetković.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proveravaju se navodi krivične prijave stanara koji tvrde da su platili stanove, ali da bi zbog duga investitora mogli da ostanu bez njih
Nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sužava prava i učešće učenika, roditelja i nastavnika i pojačava mehanizme administrativne kontrole, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje SANU
Požari na Stolovima kod Kraljeva i u Deliblatskoj peščari trenutno su pod kontrolom, ali opasnost od njihovog ponovnog širenja i dalje postoji
Verdis je jedna od tri „države“ na Dunavu, između Srbije i Hrvatske. Njen predsednik Danijel Džekson živi u „egzilu“ u Novom Sadu i za „Vreme“ kaže da mu je jedini posao da bude – predsednik
Sa povratkom đaka u školske klupe i završetkom letnjih odmora, saobraćaj u Srbiji ponovo postaje intenzivniji. Najveći oprez potreban je u zonama škola, dok se vozačima na glavnim putnim pravcima savetuje strpljenje zbog mogućih gužvi i dužeg vremena putovanja
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
