Hladniji dani oterali su zelene alge sa površine dva jezera nadomak Čačka. Sa prvim toplijim danima alge će se, kao i prethodnih godina, ponovo vratiti, a sa njima i pretnja ekološke katastrofe
Sa novog staklenog vidikovca na Kablaru, na koji je bivši predsednik Srbije kazao da je ponosan jer je država pokazala da privredni razvoj i zaštita prirode mogu da idu ruku pod ruku, letos su se videle zelene alge koje su formirale „tepih“ preko delova jezera Međuvršje.
I površina jezera Parmenac, koje je sa Međuvršjem povezano istim rečnim tokom Zapadne Morave, potpuno je bilo prekriveno algama.
Biološkinja Biljana Ćirović objašnjava za „Vreme“ da je u pitanju proces koji se naziva eutrofikacija, odnosno „cvetanje“ vode. Sam proces je prirodan, ali je u slučaju Međuvršja i Parmenca, nadomak Čačka, tokom poslednjih godina znatno ubrzan.
„Prirodan proces eutrofikacije je sporiji proces. Međutim, ovde je ubrzan zbog dodatnih zagađenja. Osnovni problem je ogroman priliv organskih materija, prvenstveno fosfora i azota“, kaže Ćirović.
U jezerima se, objašnjava ona, zbog povećane količine hranljivih materija stvaraju uslovi za bujanje algi i cijanobakterija. One se prenamnožavaju, troše kiseonik, a kada uginu, padnu na dno i raspadaju se. Time se količina organske materije povećava, a nivo kiseonika smanjuje.
To je naročito veliki problem kod Međuvršja, jer je dve trećine jezera pod muljem, a izmuljavanje se obećava decenijama.
Prvo je početkom 2014. godine aktuelna vlast obavestila medije da će se mulj izvoziti u Japan. Zatim je 2020. godine Vlada Srbije predstavila „Projekat Međuvršje“, kojim je predviđeno čišćenje jezera u više faza. Potom je 2023. godine održan sastanak radne grupe za izmuljavanje jezera, gde je procenjeno da bi investicija mogla da košta 40 miliona evra, a da bi izmuljavanje trebalo da traje između dve i dve i po godine.
Međutim, ni 12 godina kasnije mulj iz jezera nije očišćen, a iz godine u godinu površina jezera prekrivena je sve većim brojem algi i trave.
I ljudi koji imaju vikendice smatraju da se problem mora sistematski rešiti. Čačanin koji ima vikendicu na jezeru, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je stanje „nikakvo“ i da tokom ovog leta nije bilo moguće čamcem proći od Ovčar Banje do brane u Međuvršju. Ni turistički katamarani, dodaje, nisu mogli da prođu kroz pojedine delove jezera.
Nadomak brane kod jezera Parmenac zatekli smo nekoliko pecaroša koji često love ribu na tom mestu. Kažu da nisu primetili da ima manje ribe. Ipak, naš sagovornik navodi da je riblji fond izmenjen i da se sada može uloviti svega nekoliko vrsta, grgeč, štuka i som, dok je klen, koji je pre nekoliko godina bio jedna od najrasprostranjenijih vrsta, danas mnogo ređi.
Biološkinja Biljana Ćirović kaže da smanjena količina kiseonika dovodi do toga da opstaju samo oni organizmi koji su otporni na nepovoljne uslove.
„Celokupan biodiverzitet se smanjuje, a posebno je ugrožen riblji fond. Posledice se prenose kroz čitav lanac ishrane“, kaže Ćirović i dodaje da, ako se promeni sastav organizama u vodi, menjaju se i uslovi za vrste koje od njih zavise.
„Kada se voda ohladi, alge će se povući sa površine, ali neće nestati. Deo biomase će pasti na dno i nastaviti da se razgrađuje, ali sa porastom temperature ciklus će se ponoviti“, objašnjava Biljana Ćirović i dodaje da dodatni problem predstavlja to što je Međuvršje zatvoren ekosistem sa sporim protokom vode.
Zbog toga mehaničko uklanjanje algi može da bude samo privremeno rešenje. Ovog leta, sa novog vidikovca na Kablaru sve je izgledalo zeleno i mirno, ali tek kada se siđe na obalu može se videti da taj zeleni pejzaž nije deo prirodnih lepota Ovčarsko-kablarske klisure, već posledica poremećenog ekosistema koji zahteva reakciju nadležnih organa kako ne bi došlo do ekološke katastrofe.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Viceguverneri NBS tvrde da su sa stvarnim stanjem u Alta banci, a koje je drastično odstupalo od izveštaja te banke, upoznati tek na hitnoj vanrednoj sednici 30. oktobra uveče
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vide se građani koji čekaju ispred Alta banke, očigledno zabrinuti za dostupnost novca koji imaju na računima
BIRODI je istovremeno pozvao Državnu revizorsku instituciju da razmotri sprovođenje vanrednih revizija pravilnosti poslovanja gradova i opština
Narodna banka Srbije je upravljanje Alta bankom prenela na Agenciju za osiguranje depozita
Novi broj računa važi i za izmirivanje eventualnih dugovanja iz prethodnog perioda
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
