Vučević, „Kobre“ i pucanj u vazduh: Da li je predsednik SNS-a prekršio zakon?

Na današnji dan, 13 avgusta 2025. godine, Novi Sad je bio poprište jednog od najdramatičnijih sukoba tokom studentskih protesta. Ispred prostorija Srpske napredne stranke na Bulevaru oslobođenja, usred sukoba građana i pristalica SNS-a, pripadnik elitne vojne jedinice „Kobre“ izvukao je pištolj i ispalio hitac u vazduh.

Fotografija koju je te večeri napravio fotoreporter Andrej Hložan – pripadnici Kobri sabijeni uz zid prostorija SNS-a, jedan od njih se zaklanja balističkim ćebetom, a ostali se kriju iza školskih stolica – ubrzo je postala jedna od najprepoznatljivijih slika protesta. Ova fotografija otvorila je pitanje koje ni godinu dana kasnije nije dobilo potpuni odgovor: šta su pripadnici Vojske Srbije radili usred političkog sukoba ispred prostorija vladajuće stranke i po čijem nalogu?

Foto: Andrej Hložan … kobre iza SNS pic.twitter.com/BtyVaAA8wQ

— zarko bogosavljevic (@zarkobns) August 14, 2025

Pripadnik „Kobri“ Vladimir Brkušanin rekao je nakon incidenta da je bio na radnom zadatku i da je, nakon što su on i njegove kolege bili opkoljeni, procenio da su njihovi životi ugroženi, zbog čega je ispalio jedan metak u vazduh.

Ministar odbrane Bratislav Gašić potvrdio je da su pripadnici „Kobri“ u Novom Sadu bili na zadatku obezbeđenja štićenog lica, dok je direktor Vojno-bezbednosne agencije Đuro Jovanić saopštio da je tokom događaja povređeno sedam pripadnika Vojske Srbije.

Da li je Vučević imao pravo da ga štite „Kobre“?

Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“ zvanično je namenjen za bezbednosnu zaštitu određenih lica i objekata od posebne važnosti, kao i za druge specijalne zadatke.

Odgovor na pitanje ko je štićeno lice je dan kasnije stigao od tada već bivšeg premijera i predsednika SNS-a Miloša Vučevića. On je rekao da su „Kobre“ čuvale njega, navodeći da se u prostorijama SNS-a nalazio sa svojim starijim sinom Mihailom, potpredsednicom Vlade Adrijanom Mesarović i drugim ljudima. Vučević je istovremeno rekao da je pripadnik „Kobri“ Vladimir Brkušanin zvani  „Vlada Brka“ ispalio metak u vazduh.

Time je otvoreno još jedno pitanje: na osnovu čega je Miloš Vučević, kao bivši premijer i tadašnji predsednik SNS-a, imao zaštitu pripadnika jedinice Vojske Srbije upravo u prostorijama svoje stranke tokom političkog protesta?

Vojni analitičari su nakon događaja ukazivali da je potrebno razjasniti ko se nalazi na listi lica koja imaju pravo na ovakvu zaštitu i ko donosi odluku o njihovom obezbeđivanju.

Otkud Vučević kao štićeno lice na skupu?

Advokat Marko Pantić za portal Izlaz kaže da je za angažovanje „Kobri“ za zaštitu Miloša Vučevića najverovatnije postojao zakonski osnov, imajući u vidu da je u tom momentu od njegove ostavke na mesto predsednika Vlade prošlo manje od šest meseci.

„Neko ko bi olako dao politički odgovor rekao bi da nije, ali ja želim da verujem da jeste, s obzirom da je u tom trenutku prošlo manje od šest meseci od kada je Vučević dao ostavku na mesto predsednika Vlade, imao je pravo na obezbeđivanje od strane jedinice koja ga je obezbeđivala i za vreme vršenja te funkcije u periodu od najmanje šest meseci od kada je prekinuta ta funkcija. Tako da ja pretpostavljam da zakonski osnov za delovanje ‘Kobri’ postoji“, kaže Pantić.

Međutim, pitanje zakonskog prava na obezbeđenje nije isto što i pitanje operativne procene rizika i načina na koji je to obezbeđenje korišćeno.

„Jedno je pitanje da li postoji zakonsko pravo na obezbeđivanje od strane ‘Kobri’. Ukoliko je to pravo postojalo i ako je postojala zakonska i operativna procena da je tom licu obezbeđenje potrebno, druga je stvar to što bi štićeno lice svoje kretanje trebalo da prilagodi riziku, odnosno da izbegava situacije u kojima postoji mogućnost da ugrozi i sopstvenu bezbednost i bezbednost pripadnika jedinice koja ga obezbeđuje“, navodi on.

Dalje objašnjava da „ukoliko neko ima obezbeđenje, ne bi trebalo da se kreće isto kao da ga nema, da se kreće po masovnim skupovima na kojima se pretpostavlja da može doći do nekih nasilnih demonstracija“.

Zbog toga Pantić smatra da Vučević, bez obzira na to što je imao osnov za obezbeđivanje, nije trebalo da se nađe na takvom skupu.

„Lice koje su obezbeđivali nije trebalo da bude na tom skupu, jer je tim činom ugrozio i sebe i te momke koji su ga obezbeđivali. On je obezbeđenje dobio kao predsednik Vlade, a na tom skupu je nastupao kao stranački funkcioner i svojim pojavljivanjem doprineo tome da taj pripadnik ‘Kobri’ interveniše“, navodi on.

Šta kaže Mihailo Vučević?

Uoči godišnjice protesta, tabloidi su najavljivali da će o toj noći govoriti i Mihailo Vučević, sin Miloša Vučevića.

On je rekao da je zajedno sa ocem i drugim aktivistima SNS-a bio u prostorijama stranke tokom protesta i da su ljudi koji su se tamo nalazili bili izloženi ozbiljnoj opasnosti.

Njegovo oglašavanje godinu dana kasnije ponovo vraća u fokus događaj koji je tada ostao zasenjen dramatičnim snimcima sukoba.

Jer, bez obzira na to kako se tumače događaji ispred prostorija SNS-a, ostaje činjenica da je pripadnik Vojske Srbije, naoružan službenim pištoljem, usred masovnog političkog protesta ispalio metak u vazduh.

Istovremeno, protiv građana koji su učestvovali u sukobu sa pripadnicima „Kobri“ pokrenut je postupak. Uhapšeno je šest demonstranata, petorici je određen pritvor, a teretili su se za pokušaj ubistva pripadnika ‘Kobri’.

To je otvorilo pitanje proporcionalnosti postupanja države: dok je protiv građana pokrenut krivični postupak zbog sukoba sa pripadnicima vojne jedinice, javnosti je uskraćen odgovor na pitanje ko je i zašto angažovao „Kobre“ u političkom okruženju i da li je njihovo angažovanje bilo u skladu sa procedurama, kao i da li je štićenom licu mesto na protestu koji je procenjen kao rizičan.

Nekoliko meseci ranije – studentkinji polomljena vilica

Na početku godine se u Novom Sadu dogodio još jedan slučaj koji je postao simbol nasilja tokom studentskih protesta.

Krajem januara 2025. godine četvorica aktivista SNS-a optužena su da su izašla iz prostorija stranke i napala grupu studenata koji su lepili plakate sa pozivima na protest.

Oni su noćas tukli studente
u Novom Sadu pic.twitter.com/oxlGrk9PQm

— Marinika Tepić (@MarinikaTepic) January 28, 2025

Jedna studentkinja je tada zadobila teške povrede, među kojima i prelom vilice.

Za taj napad, međutim, nije usledila pravosnažna presuda.

Napad je doveo do neopozive ostavke predsednika Vlade Srbije i lidera SNS Miloša Vučevića, ostavku je dao i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

„Nikola Blagojević, Danilo Rajičević, Stefan Kojović, Nemanja Despotović“, objavio je predsednik imena aktivista koji su studentkinji dislocirali vilicu, uz poruku „Sloboda junacima! Zatvor blokaderskim teroristima“. dok je Miloš Vučević tražio njihovo puštanje iz pritvora.

Veze pojedinih osumnjičenih sa porodicom Vučević isplivale su u javnost odmah nakon napada. Već 29. januara 2025. pojavile su se fotografije na kojima se Nikola Blagojević Blagota, jedan od četvorice osumnjičenih, nalazi u društvu Mihaila Vučevića.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели СНС БУЛЕВАР НОВИ САД (@sns_bulevar_ns)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2. jula 2025. pomilovao četvoricu aktivista SNS-a. Odluka je značila da se krivični postupak protiv njih obustavlja i da neće odgovarati za delo za koje su bili osumnjičeni.

Teška zloupotreba predsednika Republike

Advokat Marko Pantić smatra da je u ovom slučaju predsednik države imao formalno zakonsko ovlašćenje da donese odluku, ali dovodi u pitanje način na koji je to ovlašćenje upotrebljeno.

„Mislim da je reč o teškoj zloupotrebi tog instituta od strane predsednika Republike. Institut pomilovanja, odnosno razlog zbog kog je uveden u pravne sisteme širom sveta, jeste da se pomogne osuđenom licu koje je dobilo dugogodišnju kaznu zatvora, a koje se nalazi u nekim specifičnim okolnostima – recimo, teško se razbolelo i izvesno je da će preminuti – kako bi poslednje trenutke moglo da provede sa porodicom. To je razlog zbog kog je ovaj institut uopšte propisan zakonom“, kaže Pantić.

Posebno je sporno što je predsednik intervenisao dok postupak još nije bio okončan.

„Predsednik Republike je imao zakonsko pravo da to uradi, ali je mnogo ređi slučaj da predsednik interveniše dok je postupak još u toku. Oni nisu ni došli do suđenja, niti su bili osuđeni. Dakle, predsednik je za ljude koji su se u suštini nalazili u nekoj vrsti istražnog postupka procenio da treba da interveniše na taj način. Ja sam siguran da je to zloupotreba“, kaže advokat.

Foto: Marija Janković

On posebno ukazuje na ulogu Ministarstva pravde u postupku pomilovanja i smatra da javnost treba da dobije odgovor na pitanje na osnovu čega je takav predlog upućen predsedniku.

„Za razliku od situacije kada je neko već osuđen, ovde nema presude, a u toj situaciji Ministarstvo pravde mora da da obrazloženi predlog predsedniku Republike o tome zašto smatra da ti ljudi treba da budu pomilovani“, navodi on.

Posebno problematičnim smatra to što se odluka odnosi na osobe optužene za napad u kojem je studentkinja zadobila telesne povrede.

„Devojka je doživela povrede, a ovakva situacija doprinosi atmosferi pravne nesigurnosti i šalje poruku da pripadnici SNS-a mogu da rade isto što i ti momci i da će im neko doći u pomoć, što je zaista strašno“, ocenjuje advokat.

Na kraju, čitav slučaj sažima u jednu rečenicu:

„Sve je ovo mnogo više politika nego pravo. A gde politika uđe, pravo izlazi.“

Izvor: Izlaz.com

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.