Südtirol je, do Prvog svetskog rata, bio deo Austrije, a onda ga je Italija pripojila. Malo je toga italijanskog u Südtirolu, kako izgledom tako i ambijentom. To je, u stavri, jedinstvena kombinaciju uredno održavanih vinograda i Alpskih planinskih masiva uz dominantne Dolomite (na listi Uneskove liste svetske baštine). Klima sa više od 300 sunčanih dana, čini Južni tirol zahvalnom destinacijom za ljubitelje aktivnih godišnjih odmora (posebno pogodne za planinarenje i biciklizam). Međutim, ljubitelje džeza šivlači nesto drugo. Südtirol džez festival je počeo skromno, ali zanimljivo, pod nazivom “Jazz Summer”. Godine 1982. Nikola Kjardi je sa grupom prijatelja organizovao koncert americke grupe CODONA (Collin Walcott, Don Cherry & Nana Vasconcelos) koja je važila za autentičan, smeo i uspešan projekat na avangardnoj jazz sceni ranih osamdesetih.
Već sledeće godine na Festivalu je nastupilo 5 grupa. U godinama koje su usledile, Festival je nastavio da raste kako po obimu, tako i po značaju. U početku se održavao samo u Bolcanu, ali se vremenom raširio po celom Južnom Tirolu. Festival je privlačan zbog toga što nudi kombinaciju alternativnog džeza i neobičnih koncertnih lokacija. Uvek počinje poslednjeg petka u junu i traje do prve nedelje u julu, na raznim, pretežno netipićnim mestima. Ove godine Festival je predstavio oko 150 muzičara na više od 50 koncertnih nastupa i dobio je nagradu Evropske džez mreže (European Jazz Network) za smelo sastavljen program. Nagrada je otišla u prave ruke. Predsednik festivala Stefan Festini Kuko, potpredsednik Roberto Tubaro i menadžer Maks fon Prec već godinama predstavljaju ono najsmelije i najbolje iz evropskog džeza. Važno je napomenuti da su koncerti pretezno besplatni, zahvaljujući potpori lokalne zajednice i sponzora.
DŽEZ U ŠUMI
Festival je otvoren nastupom orkestra Gard Nilssen’s Supersonic Orchestra, sastavljenim pretežno od norveških muzičara. Orkestar sačinjavaju tri bubnjara, tri kontrabasa (Peter Eld, Ole Morten Vogan i Ingebrit Hoker Flaten), šest saksofona (Eirik Hekdal, Per Teksas Johanson, Kjetil Moster, Vera Petersen, Macej Obara, Andre Roligeten), dve trube (Tomas Johanson i Goran Kajfes), i tromboni (Erik Johanesen, Guro Kvale). Aranžmane je uradio vođa orkestra i saksofonista Andre Roligeten, a smišljeni su tako da na prirodan način podstiču muzičare da u nastupu pokazu svoju dominantnu stranu, a da se ne stvara utisak pretrpanosti u zvuku koji je jedinstven i snazan. Ovaj orkestar je jedan od aduta evropske džez scene na koji treba obratiti pažnju.
Sledećeg dana, na neočekivanoj lokaciji, u šumama Južnog tirola, nastupio je Ejrik Hekdal sa Sisel Verom Petersen – kombinacija proizisla iz Supersonic Orchestra. Program pun intenzivnih, evokativnih improvizacija u šumskim pejzažima dobija novo značenje. Isti nastup u nekoj od proverenih koncertnih dvorana delovao bi mnogo drugačije nego u šumi na 1787 metara nadmorske visine. Ovo je jedna od draži džez Festivala: smelo postavljanje novih podijuma na neočekivanim mestima, što omogućava jedinstveni doživljaj.
Nakon što su prethodne večeri nastupili u okviru orkestra Supersonic, Goran Kajfes i njegov Subtropic Arkestra”izasli su na binu na trgu Pjaca Valter i predstavili svoj etno projekat pod snažnim uticajem balkanskog folklora. Nastup su obeležili neparni ritmovi uz posebno nadahnuta sola na trubi. Muzika koja bi mogla da zainteresuje i širu publiku.
DŽEZ U CRKVI
Deo Festivala održan je i u lokalnom bioskopu. Katalonska kinoteka je poslala nekoliko amaterskih filmova iz tridesetih godina prošlog veka, svojevrsne parodije Dalijevog, Bunjuelovog i Miroovog dela. Teško je reći da li je reč o uspešnim poduhvatima, ali su dozu uzbuđenja doneli kontrabasista Andrea Grosi i trombonista Mateo Pađi improvizujući muziku podstaknutu pokretnom slikom.
Ruska pijanistkinja koja živi u Berlinu, Svetlana Marincenko, nastupila je u dvoristu Slobodnog univerziteta Bolcana. Njena grupa SVM3 feat Beatdenker je predstavila savremenu berlinsku scenu. Sa njom su nastupili Džo Bitdenker (gitara i sempler), Feliks Henkelhauzen (kontrabas) i Filip Dornbuš (bubnjevi). Najvazniji kvalitet ovog benda je izvanredna međusobna saradnja, sa puno zrelosti i strpljenja. Primetni su uticaji progresivnog roka. Fascinantan muzicki događaj.
U okviru Festivala održani su i jutarnji nastupi pod nazivom Sonic Reactions. Spontane improvizacije između muzičara koji prethodno nisu imali prilike da međusobno sarađuju. Nastup violiniskinje Anais Drago i pijaniste Kita Daunsa, koji je tom prilikom svirao i kontrabas, održan je u sali pres centra i izazvao je veliku pažnju. Izvanredna interakcija ovih muzičara na najlepši način opravdava ideju jutarnjeg segmenta. Izazov improvizacije na delu u svom najboljem izdanju.
Jedan od najzanimljivijih trenutaka festivala je nastup švajcarske grupe Knobil. Luiz Knobil (bas i vokal), Klo Marsinji (bas klarinet) i Fabien Giroto (bubnjevi) lako privlaće pažnju. Muzička magija na delu. Knobil rado pominje svoje uzore, Čarlsa Mingusa i Esperancu Spalding, rado učestvuje u odličnoj interakciji i primetno dominira binom. Koncert je, zbog lošeg vremena, premešten u hotel “Bed Ratzes”. No, i da su svirali na otvorerenom zvučali bi jednako izvanredno. Doza humora i želja za dokazivanjem podgrevaju svaki tranutak njihovog nastupa.
Luiz Knobil je na kraju nastupa izvanredno otpevala standard “Cheek To Cheek”. Momenat koji sugeriše da bi vokalnih numera moglo biti više.
Neobična duet kombinacija trombon-harfa, Mateo Pađi (trombon) + Rafael Rinodo (harfa), ostala je zapamćena ne samo kao neobična, već i kao plodonosna. Svi se slažu, jedan od najblistavijih trenutaka festivala. Savrseno usklađena i maštovita improvizacija. Koncert čija je jedina mana to sto nije potrajao duže.
U crkvi Gries, Kit Dauns je imao impresivni nastup na crkvenim orguljama. Mistična muzicka mešavina u kojoj žanrovske podele gube smisao i samim tim za trenutak nestaju. Okruženje i prostor zauzimaju važnu ulogu i postaju ključni faktor u improvizaciji koja poreklo pronalazi u iskustvu striktno vezanim za mesto održavanja nastupa. Koncert koji je teško zaboraviti, a pažnji preporučujemo Kitov album Obsidian, snimljen za ECM 2018 godine.
PET SATI DŽEZA
Sledi koncert koji je takođe privukao pažnju po neobičnom mestu održavanja. Naime, bivši zatvorski prostor u gradicu Briksenu udomio je Kvintet Matea Pađija (trombon): Lorenco Simoni (alt saksofon), Vitorio Solimene (klavir), Andrea Grosi (kontrabas) i Andrea Karta (bubnjevi). Čovek bi očekivao da nastup u zatvorskom sivilu bude mučno mesto održavanja, ali bivši zatvor uopšte ne deluje tako. Uređen i redizajniran, deluje toplo i prijateljski, ma kako to možda nekima čudno zvučalo. Mateo Pađi je odličan trombonista i vođa benda, te nastavlja tradiciju vanserijskih trombonista u italijanskom džezu. Bend deluje uigrano i sa lakoćom kombinuje elektroniku sa mainstrimom, rešetajuci efikasne solo partije. Deluje prirodno, čega god da se late. Kvintet koji ne mora da brine o budućnosti.
U dugačkom nizu svakojakih neobičnosti na Festivalu ipak se izdvaja jedna koja se graniči sa neverovatnim. Koncert koji traje pet sati, bez pauze. Zvuči kao neslana šala, nikad kraja. Uprkos dužini koncerta Ansambl Kabarila – Delfin Žusen (flauta, elektronika, vokali), Lukas Krancelbinder (bas), Johanes Šlajermaher (saksofon, flauta, electronika), Simon Pop (bibnjevi), Ceren Oran, Jaroslav Ondrus, Dante Muriljo (plesači) – ne iscrpljuje. Naprotiv. Što je koncert duže trajao bivao je sve uverljiviji. Projekat se pojavljuje jednom godišnje, traje neprekidnih pet sati i zatim nestaje u obliku dima. Krajnje neobično, čak i za Festival na kojem je neobičnost uobičajna.
Südtirol jazz Festival je veoma dobro osmišljen i realizovan. Predstavlja posetiocima ono što bi mogla da bude budućnost evropskog džeza u sadašnjem trenutku. Dobra poseta na svim koncertima i prijateljski ispružena ruka prema onima koji nisu obavezno publika okrenuta džezu. Festivalski događaji ne prestaju da iznenađuju u pozitivnom smislu. Smelost organizatora je šarmantna i impresivna. Rado se upuštaju u džez avanture koje bi većina organizatora radije zaobišla.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
