Izdavači: Ministarstvo kulture bira izdavače prema političkoj podobnosti

Mnogo je bisera među odlukama komisija koje su procenjivale projekte ovogodišnjih konkursa Ministarstva kulture, sve bolji od boljeg.

Sterijino pozorje opet nije dobilo ni dinara, mada mu se to već dešavalo pa je možda zato ta vest primljena bez čuđenja.

Ali jeste iznenadilo je da Ministarstvo kulture Bitefu nije dalo ni dinara, pogotovo što su  Spasoje Ž. Milovanović predsednik Odbora i selektor, i Jelena Medaković sekretarka za kulturu Beograda, govorili da je  festivalu uvećan budžet. Možda je to znak da Bitefa ove godine neće biti.

Ipak, biser nad biserima je odluka da se Srpskoj književnoj zadruzi, instituciji od posebnog značaja, odbiju svih šest knjiga s kojima je konkurisala. To se još nikad nije desilo.

Koji se od 26 raspisanih konkursa najviše izdvaja, koji ima najviše ovakvih bisera, nismo ni brojali zato što svaki zaslužuje svako mesto.

Konkurs za kapitalna dela

Zbog Srpske književne zadruge, uzmimo za primer konkurs na kome je odbijena, Konkurs za kapitalna dela.

Na konkurs je prijavljeno 129 dela. Komisija u sastavu Žaklina Nikolić predsednica i Tatjana Vulić i Nebojša Lapčević izabrali su 48 projekta. Ukupan budžet je bio 27.370.000,00 dinara.

Najviše novca, dva miliona dinara, dobila je Matica srpska za 17. kolo Antologije  edicije deset vekova srpske književnosti, što je opravdano.

„Pravoslavna reč“ je dobila isto toliko za tri projekta: Dositej Obradović, Bora Stanković, i Jovan Sterija Popović. „Prometeju“ pripada  1.750.000 dinara takođe za tri projekta (Anton Korošec: Slovenački državnik kraljevine Jugoslavije; 18. kolo edicije Srbija 1914-19128; Spisi Kongregacije za propagandu vere u Rimu o Srbima 1622-1644).

Cicero print je dobio 1.500.000 dinara za štampanje fototipskog izdanja Spomenice dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije i tako dalje.

Sa liste odbijenih

Odbijena su svih šest projekta Akademske knjige iz Novog Sada, jedan od njih je  „Paja Jovanović, Memoari slikara – drugi deo“.

Bora Babić, direktorka „Akademske knjige“, kaže za „Vreme“ da je “objavljivanje prve knjige autobiografskog romana Paje Jovanovića Memoari slikara za našu kulturu prošle godine bio veliki događaj. Ove godine smo imali u planu da objavimo drugu knjigu, koja je mnogo zahtevnija za priređivače jer je rukopis napisan na tri jezika, ali je, nažalost, projekat odbijen.”

“Istu sudbinu su doživeli i ostali prijavljeni projekti:  knjiga velikog turskog i svetskog istoričara Halila Inaldžika, Osmansko carstvo. Sultan, društvo i imperija (socijalna istorija Osmanskog carstva), kao i knjige Tihomira Brajovića  Kad muze ne ćute: studije o srpskoj književnosti modernog i savremenog doba (1–2), kao i knjiga profesora Radivoja Radića Dogodilo se, zabeleži. Pripovesti iz davnina. Posebno mi je žao što je odbijena potresna knjiga o Holokaustu autora Tala Brutmana, Štefana Herderlerai  Kristofa Krojsimlera Fotografska predstava zločina. Album iz Aušvica i jedna izvanredna istorijska knjiga o migracijama na Mediteranu francuskih istoričara Gijoma Klafa i Matjea Grena Mediterani. Istorija kretanja ljudi (1492–1750).”

Bora Babić ne zna “zašto su svi projekti Akademske knjige odbijeni. Verovatno navedeni projekti, na osnovu ocene i mišljenja Komisije, nemaju nikakav značaj za našu kulturu. Posebno je tužno čuti što je Komisija odbila da podrži priređivanje i objavljivanje rukopisne zaostavštine jednog od najvećih srpskih slikara, Paje Jovanovića, koja je stajala neobjavljena više od 70 godina. Mogu zaključiti, da  stručnjacima koji su vrednovali projekte ništa ne znači ni delo Paje Jovanovića.”

Ne bi komentarisala projekte koji su podržani, kaže, zato  što nema uvid u njihov sadržaj.

“Verovatno bi bio odbijen svaki projekat Akademske knjige  ukoliko bi ga vrednovala sadašnja Komisija.”

Bora Babić smatra  da se “ veliki broj izdavača nalazi van fokusa Ministarstva kulture, ne dobija nikakvu podršku, iako imaju izvanredne izdavačke programe. To nije dobro. Mnogi među nama jedva uspevamo da odgovorimo na svakodnevne poslovne obaveze. Srpski izdavači su nastavili svetlu tradiciju jugoslovenskog izdavaštva, objavljuju sjajne knjige,  neki su u rangu najboljih evropskih izdavača. Bila bi velika šteta da se taj deo kulture uruši.”

“Vukotić Media”

“Vukotić media” izražava “veliko razočaranje” odlukom da ni jedan njihov projekat ne dobije podršku Ministarstva kulture, pogotovo nakon “uvida u spisak projekata koji će biti finansirani. I to bogato”, kaže Manojlo Vukotić osnivač I direktor “Vukotić Media”.

Na konkurs su prijavili dve knjige – Srpski bukvar i Srbi, čudan narod  „dela koja se bave srpskim jezikom, istorijom, identitetom i kulturnim nasleđem. Smatramo da su upravo ovakve knjige primer kapitalnih izdanja koja doprinose očuvanju nacionalne kulture i predstavljaju vrednost za čitavo društvo“, kaže Manojlo Vukotić.

„Odluka da nijedan od ovih projekata ne bude podržan teško se može razumeti kao rezultat stručnog razmatranja. Zbog toga ostaje utisak da u procesu odlučivanja presudnu ulogu nisu imali kvalitet i kulturni značaj prijavljenih izdanja, već odnos prema izdavaču i njegovom javnom delovanju.“

Naglašava: „Ne tražimo privilegije niti poseban tretman. Tražimo jedino da svi izdavači budu vrednovani po istim, jasno definisanim kriterijumima i da kulturna politika bude oslobođena svake sumnje da se finansijska podrška dodeljuje prema političkoj podobnosti.“

„Verujemo da Ministarstvo kulture duguje izdavačima, autorima i javnosti potpunu transparentnost u obrazlaganju svojih odluka. Vukotić Media će, bez obzira na ovakvu odluku, nastaviti da objavljuje knjige koje neguju srpsku kulturu, istoriju i identitet, jer verujemo da je to naša obaveza prema čitaocima i budućim generacijama, bez obzira što to Ministarstvu, očigledno, nije prioritet“, kaže Manojlo Vukotić.

Sasvim je sigurno da mu se u ovoj nameri pridružuju i ostali sa liste odbijenih.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!  Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.