Ministarstvo kulture odbilo je svih šest knjiga Srpske književne zadruge na konkursu za kapitalna dela, što se još nikad nije desilo. Podsetimo da je predsednik SKZ profesor Milo Lompar
Rezultati Konkursa za sufinansiranje kapitalnih izdanja na srpskom jeziku koje je Ministarstvo kulture objavilo 4. avgusta, biće upamćeni po tome što se od kad postoje, još nikada nije desilo da je Komisija odbila sve knjige iz Plavog kola Srpske književne zadruge (SKZ).
Komisija je odbila, a ministar kulture Nikola Selaković je njihov predlog potpisao, da se Srpskoj književnoj zadruzi iz državnog budžeta ne odvoji novac za sufinansiranje šest knjiga iz redovne izdavačke delatnosti.
Odbijena su reprezentativna dela
Prema važećem Zakonu o kulturi, Srpska književna zadruga je institucija od posebnog značaja. Država je 1997. godine izglasala Zakon o SKZ u kome piše i da SKZ, između ostalog, sredstva obezbeđuje i iz budžeta Republike Srbije, pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
U saopštenju kojim je SKZ reagovala na pomenute rezultate Ministarstva kulture, piše da su odluku primili „sa velikim razoranjem i iznenađenjem, utoliko pre, što je reč o reprezentativnim delima autora poznatih našoj kulturnoj javnosti, među kojima su dela o mestu dubrovačkih pisaca u srpskoj kulturi iz pera Irene Arsić, zatim knjiga o odnosu pape Pija XII prema Jugoslaviji, koju je Vojislav Pavlović napisao na osnovu vatikanskih arhiva, kao i delo Miloša Kovića o odnosu Velike Britanije prema srpskom ujedinjenju.“
Obrazloženje Komisije
Kako to uvek biva, uz svaki odbijeni projekat napisano je obrazloženje Komisije.
Tako, na primer za knjigu Vojislava Pavlovića „Pije XII i totalitarizmi u Jugoslaviji 1941-1958“ ocenili su da je „reč o uskostručnom naučnom delu namenjenom užoj čitalačkoj publici“. Istu ocenu su dali i knjizi Irene Grickat „Razvoj srpske pismenosti: izabrani spisi. Za knjigu Irene Arsić „Književnost dubrovačkih Srba“ su ocenili da „ne spada u kapitalna i posebno vredna dela“.
Pravednija raspodela
Nikola Marinković glavni urednik Srpske književne zadruge, kaže za „Vreme“ da ne želi da špekuliše o razlozima odbijanja izvan onih koji je Ministarstvo navelo. Ukazuje da je knjiga profesora Pavlovića vrhunac njegovog istraživanja ove teme, kao i da se, s obzirom da govori o odnosu pape Pije prema Jugoslaviji, tiče nacionalnih tema i svakako zanima široko čitalaštvo.
Napominje da osim njihovih, ima još mnogo odbijenih knjiga za koje se bna prvi pogled vidi da ih vredi podržati.
„Naravno da znamo da je budžet za kulturu smanjen i da ne očekujemo da nas država izdržava, ali očekujemo da se taj novac pravednije rasporedi“, kaže Nikola Marinković i dodaje:
„Dešavalo se da od šest naših knjiga iz Plavog kola odbiju dve, najviše tri knjige, ali se još nikad nije desilo da odbiju celo Kolo“.
Očekuje da će osim Srpske književne zadruge, i drugi izdavači reagovati na objavljenu odluku Ministarstva kulture kako treba rasporediti 27.370.000,00 dinara koliko je država ove godine namenila za kapitalna izdanja izdavačke delatnosti.
Možda bi u traganju za razlogom zašto je Ministarstvo kulture odbilo Srpsku književnu zadrugu trebalo skrenuti pažnju na činjenicu da je predsednik SKZ profesor Milo Lompar, jedan od govornika na studentskom skupu u Beogradu na Slaviji za Vidovdan prošle godine.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Niške vlasti su izabrale da prvi Međunarodni filmski festival njihovog grada, osim Kulturnog centra, organizuje i preduzetnička radnja iz Trstenika. U ugovoru nije naznačena cena njene usluge. I kakve veze s tim ima Željko Mitrović
Većina zaposlenih u Ateljeu 212 stupila je u štrajk upozorenja, zahtevajući hitnu ostavku vršioca dužnosti direktora Ljubiše Ristića. Zbog toga su večerašnje predstave pomerene na 21 čas
Ako se ispostavi da su informacije o isplatama za podsticaj kinematografiji koje su nedavno procurele u javnost tačne, otkriće se i kako Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije upravljaju državnim novcem
Nakon što je prošle godine zbog podrške studentskim protestima morao da napusti Petrovaradinsku tvrđavu, EXIT najavljuje povratak u Novi Sad
Mir je uglavnom statičnost, iluzija. Pomirenost sa situacijom stvara privid mira, ali konstantna promena je stalno kretanje napred. Mi rastemo kada savladavamo prepreke, pa postajemo kao neki džinovi. Prepreke u stvari ostaju iste, ali nisu nam više problem, jer smo mi sada veliki
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
