Skuplji porez na imovinu jer država Srbija digitalno živi u 19. veku

Promenila sam adresu u ličnoj karti kada sam kupila stan. Da bi mi porez bio znatno povoljniji, a i zato što sam po zakonu u obavezna to da učinim.

Ipak, to nije bilo dovoljno da mi i stigne umanjenje poreza od 50 odsto, nekih 20.000 dinara, za nekretninu u kojoj zvanično živim i imam prijavljeno prebivalište. Jer, poresko rešenje stiglo mi je na stari stan, a iznos je, naravno, bio duplo veći.

U Sekreterijatu za javne prihode bili su zapanjeni što sam ja bila preneražena.

„Pa naravno da Vam je stiglo rešenje kao da ste prijavljeni na staroj adresi. Odakle mi znamo da ste vi promenili adresu u ličnoj karti? Lepo dođite kod nas i nama sve to isto prijavite“, rekla je fina službenica.

Što će značiti – sistem nema nikakvu digitalizaciju, iako se država godinama hvali eUpravom, umreženošću i data centrima.

Još su dodali da pozovem lokalni ogranak Sekterijata na opštini na kojoj živim, da ih „zamolim“ da im sve to podnesem onlajn. Kažu, ako ne može, onda idite na šalter.

Na konstataciju da sam već jednom promenila adresu na ličnoj karti, samo su dodali da je to MUP, da to njima ništa ne znači i da adresa mora i kod njih da se promeni.

Ne mogu ni da promenim adresu i da tražim umanjenje, jer je istekao rok za žalbu, a i zato što nisam o promeni odmah obavestila njih, Sekreterijatu za javne prihode.

I to nije sve

Promena adrese u ličnoj karti je samo prvi korak. Nakon toga treba ažurirati podatke u još sijaset dokumenata – u vozačkoj dozvoli, što znači odlazak u policijsku stanicu sa novom ličnom kartom, ali i u saobraćajnoj dozvoli. Ako se menja registarsko područje, potrebne su i nove tablice.

Treba „trknuti“ i do filijale RFZO sa novom ličnom kartom zbog promene u zdravstvenoj knjižici, a promena mora da se unese i u pasoš. Ne znam nikoga ko je u pasošu menjao adresu, ali službenici kažu da je veoma važno promeniti je dok pasoš ne istekne – jer onda može da bude problema. Tačno kojih, nisu rekli.

Razjedinjeni sistem

Prema poslednjim rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, 146.000 lica je promenilo prebivalište u jednoj godini prolazeći kroz komplikovanu birokratsku proceduru.

Iz Naleda godinama govore da se veliki broj građana susreće sa ovim problemom jer proces promene lične karte podrazumeva odlazak na šaltere različitih ili istih institucija i podnošenje zahteva za izmenu podataka da bi se promena evidentirala u ličnoj karti, pasošu, vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli i drugim ispravama.

„Da bi se nova adresa evidentirala u ličnoj karti, potrebno je da građanin plati 380 dinara ukoliko poseduje ličnu kartu sa čipom, odnosno 1.200 dinara ukoliko je bez čipa. Pored toga, građani imaju zakonsku obavezu da promene adresu i u pasoš u pre isteka roka kako bi podaci bili istiniti, što podrazumeva ponovno obaveštavanje MUP-a o promeni adrese i trošak od 3.600 dinara za izdavanje novog pasoša“, kažu iz Naleda.

Kako bi se ta praksa izbegla, potrebno je omogućiti istovremenu promenu podataka u svim javnim evidencijama, tako što bi državni organi elektronskim putem razmenjivali podatke po službenoj dužnosti, predložili su.

Preporuka NALED-a je da se po uzoru na lokalne samouprave formiraju tzv. Jedinstvena upravna mesta pri policijskim upravama, za promenu prebivališta i izdavanje svih dokumenata koja su u nadležnosti MUP-a.

Plati, pa se posle žali

Treća ovogodišnja rata poreza na imovinu dospeva na naplatu sredinom avgusta, a svi vlasnici nekretnina koji žele da izbegnu obračun zatezne kamate trebalo bi da izmire svoju obavezu.

Ipak, u praksi se često dešava da poreska rešenja sadrže podatke za koje građani smatraju da nisu tačni, najčešće zbog neusaglašenih ili pogrešno upisanih podataka u katastru nepokretnosti. U takvim situacijama postavlja se pitanje da li porez ipak mora da se plati i koje su mogućnosti da se greška ispravi.

Advokat Anastasija Perišić iz kancelarije PC Law objašnjava za Biznis.rs da poreski obveznik, bez obzira na to što smatra da je porez pogrešno obračunat, ima obavezu da postupi po poreskom rešenju. Istovremeno, zakon mu daje pravo da ospori rešenje ukoliko uoči da podaci na osnovu kojih je porez utvrđen nisu ispravni ili da je iznos poreske obaveze pogrešno obračunat.

Građani u takvim slučajevima mogu da ulože žalbu, ali postoji jedna važna specifičnost poreskog postupka koju mnogi zanemaruju. Naime, sama žalba ne odlaže izvršenje poreskog rešenja, zbog čega poreski organ može da nastavi postupak naplate iako je prigovor podnet.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.