Foto: Marija Janković
Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Poskupljenje električne energije najavljeno za jesen moglo bi najviše da pogodi domaćinstva koja se greju na struju, posebno ona sa većom potrošnjom.
Novo poskupljenje električne energije očekuje se najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, u skladu sa obavezama koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kojim je predviđeno postepeno usklađivanje cena električne energije.
Još nije poznato da li će se poskupljenje sprovesti kroz povećanje cene kilovat-sata, izmene blok tarifa ili kombinaciju obe mere, a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Biznis.rs očekuje da će to biti kroz višu cenu struje, uz zadržavanje postojećeg tarifnog sistema.
Prema njegovoj proceni, verovatno će pokušati da se zaštite domaćinstva sa manjom potrošnjom, dok će najveći teret povećanja podneti potrošači koji se greju na električnu energiju i zbog veće potrošnje ulaze u plavu ili crvenu zonu.
„Treba imati u vidu da povećanje cene električne energije ne znači automatski isti procenat rasta računa. Konačan iznos zavisi od ukupne potrošnje, tarifne zone, odnosa više i niže tarife, kao i drugih obračunskih stavki, pa će domaćinstva sa velikom zimskom potrošnjom osetiti znatno veće povećanje od proseka”, navodi Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.
Poskupljenje će, prema njegovim rečima, najviše pogoditi domaćinstva koja se greju na električne kotlove i klasične grejalice, jer će zbog velike potrošnje lakše ulaziti u skuplje tarifne zone.
„Nasuprot tome, inverter klime će i nakon poskupljenja ostati jedan od najekonomičnijih načina grejanja, zahvaljujući višestruko većoj energetskoj efikasnosti. Zato nije isto svako ‘grejanje na struju’ – razlika u troškovima između električnog kotla i kvalitetne inverter klime može biti veća nego između različitih energenata”, dodaje on.
Kako se približava grejna sezona raste interesovanje za pelet, pa u pojedinim delovima Srbije već postoje liste čekanja za njegovu nabavku. Istovremeno, u Beogradu su najavljene moguće promene u načinu obračuna centralnog grejanja.
Na pitanje kakva su očekivanja u pogledu troškova različitih sistema grejanja tokom predstojeće zime, Zdravković ističe da cena peleta zavisi od odnosa ponude i potražnje, kao i troškova transporta, zbog čega povećano interesovanje pred grejnu sezonu dodatno utiče na rast cena.
„Sa trenutnim cenama od oko 38.000 do 42.000 dinara po toni, pelet više nije automatski najjeftiniji izbor za grejanje. Kod daljinskog grejanja naplata prema stvarnoj potrošnji može biti pravednija, ali samo uz kvalitetno merenje i mogućnost regulacije grejanja. U suprotnom, energetski neefikasne zgrade i dalje će imati visoke troškove, bez obzira na novi model obračuna”, smatra sagovornik.
Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.
Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja je detaljno otkrila kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.
Predmet analize jeste porodična kuća u Grockoj površine oko 150 metara kvadratnih, koja je stara oko pedesetak godina, ali je prošla temeljnu renovaciju. U objekat ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage devet kW.
Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno.
Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2025/2026. imala su domaćinstva koja su se grejala korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, pokazala je prošlogodišnja analiza Agencije za energetiku.
Domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imala su troškove od 76 hiljada dinara. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa bili su oko 60 hiljada dinara, dok je ugalj bio 78 hiljada.
Troškovi grejanja električnom energijom se svake godine uvećavaju. Domaćinstva koja su koristila termoakumulacione peći imala su troškove od 102,7 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.
On podvlači da ne postoji univerzalno najjeftiniji sistem grejanja jer to zavisi od izolacije objekta, njegove površine i dostupnosti energenta.
„Ipak, za dobro izolovane stanove inverter klima će najverovatnije ostati najisplativiji izbor, dok je gas i dalje veoma konkurentan tamo gde je dostupan. Pelet je dobra opcija, ali uz cenu od oko 40.000 dinara po toni njegova prednost je znatno manja. Direktno grejanje na struju električnim kotlovima i grejalicama ostaće najskuplji način grejanja, posebno za domaćinstva koja ulaze u crvenu tarifnu zonu”, ističe Zdravković.
On smatra da na račun za grejanje mnogo više utiče energetska efikasnost objekta nego sam energent.
„Loše izolovana kuća može trošiti i dva do tri puta više energije od dobro izolovane. Zato je u većini slučajeva isplativije prvo uložiti u izolaciju, stolariju i regulaciju grejanja, a tek potom menjati sistem grejanja. Najniže račune ove zime imaće domaćinstva koja kombinuju dobru energetsku efikasnost sa efikasnim sistemom grejanja”, zaključuje Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku i diplomirani inženjer elektrotehnike.
Računi za struju od početka godine značajno su viši, iako se cene kilovata nisu menjale. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine iznosila je 9,6 odsto.
Iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije, a naredno poskupljenje najavljeno je najkasnije do 1. oktobra 2026, računi za struju beležili su značajan statistički skok u januaru, februaru i martu.
Na rast računa uticalo je više faktora. Pre svega, efekat je imalo uvođenje „nove“ crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.
Istovremeno, dodatni uticaj imalo je preneto poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Kako se podaci za prvi kvartal 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to poskupljenje još nije bilo na snazi, međugodišnji rast cena za domaćinstva dostigao je gotovo deset odsto.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Od juče popodne u prekidu je saobraćaj na niškoj pruzi i vozovi ne saobraćaju
Naftna industrija Srbije završila je prvih šest meseci 2026. sa značajno boljim rezultatom nego lane. Prodao je 29 odsto manje avio goriva zbog uvođenja sankcija, navodi se u izveštaju. Broj zaposlenih smanjen je za 400
Iako za dva zanimanja postiji prava jagma u Srbiji i poslodavci ne štede novac da te radnike plate, prosto ih nema dovoljno
Srbija će na proširenje „Banatskog Dvora“ morati dodatno da čeka, a Dušan Bajatović za to krivi američke sankcije. Stručnjaci za „Vreme“ kažu kako sankcije zapravo mogu da utiču na radove. Tokom prethodne deceniije, čekanja na ovaj posao - bilo je mnogo
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
