Isplative i čiste: Koliko koštaju toplotne pumpe u Srbiji

Većina domaćinstava u Srbiji se greje na čvrsta goriva, dok se u Evropi već uveliko prelazi na ekonomičnije i ekološki čiste izvore električne energije.

Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji toplotnu energiju iz spoljne sredine prenosi u unutrašnjost objekta kome treba grejanje ili hlađenje.

Ona koristi toplotnu energiju vazduha, vode ili zemlje iz naše okoline i prenosi je u stanove, kuće i druge objekte koje treba zagrejati.

Efikasnost

Toplotne pumpe ne zagadjuju životnu sredinu, a pored ovog ekološkog kriteijuma one znatno utiču na smanjenje računa za struju.

Isplativost toplotne pumpe zavisi od početnih uslova – početni sistem grejanja, tip objekta, vremenski uslovi.

Troškovi za grejanje mogu biti smanjeni za 50 do 70 odsto, što omogućava brz povratak investicije ugradnje toplotnih pumpi.

Najisplativije je ukoliko se menja sistem koji je funkcionisao na potrošnji električne energije, kao što su grejalice ili električni kotlovi. Tada se period isplate kreće od 3 do 5 godina.

Prelazak sa grejanja na gas na toplotnu pumpu i nije toliko isplativ. Početna investicija je visoka, mesčne uštede na računima za struju su relativno male, pa period otplate može biti i do 20 godina.

Stručnjaci kažu da je kombinacija toplotnih pumpi i solarnih panela najisplativiji sistem, i ekonomski i ekološki.

Cena ugradnje

Cena kompletne ugradnje toplotnih pumpi zavisi od njene vrste, veličine prostora koji treba da zagreje, ali i drugih oblika uštede električne energije kao što su dobra izolacija, prozori i vrata.

Najpovoljnija startna investicija je inverter klima uređaj koji funkcioniše po sistemu vazduh-vazduh. One su pogodne za male prostorije, ali su slabo rešenje za veće kuće sa radijatorima.

Uređaji koji rade po sistemu vazduh-voda su najpopularniji i njihova cena sa ugradnjom  se kreće od tri do osam hiljada evra.

Sistemi zemlja-voda i voda-voda su značajno skuplji, oni zahtevaju bušenje bunara i postavljanje geotermalnih sondi pa investicija ugradnje može dostići i 15 hiljada evra.

Iako skuplji, ovi uređaji imaju stabilniji stepen efikasnosti tokom cele godine u odnosu na uređaje koji koriste vazduh.

Državne subvenicje

Država Srbija subvencioniše ugradnju toplotnih pumpi u okviru programa energetske sanacije prodičnih kuća i stanova, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama i Svetskom bankom.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da je iznos subvencija za pojedinačne mere do 50 odsto, a da socijalno ugrožene kategorije građana mogu da dobiju subvenciju do 90 odsto vrednosti radova.

Evropa i Srbija

U Evropi teplotne pumpe se već neko vreme koriste i njihova primena konstantno raste.

Podaci Nemačkog ekonomskog instituta (IW) pokazuju da su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj.

Vlada Velike Britanije je obećala da će prodaja gasnih kotlova biti zabranjena od 2035. i postavila cilj da se ugradi 600 hiljada toplotnih pumpi godišnje do 2028. 

Iako je u Srbije od 2012. godine na snazi zakon o efikasnom korišenju električne energije, ugradnja toplotnih pumpi u Srbiji je još uvek u začetku.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!