Potpuno nesvakidašnji dug uzela je Srbija u utorak, 14. jula. Država je pozajmila pola milijardi evra kroz specifično „ad hok“ zaduživanje, što je uradila prvi put u istoriji zemlje, piše N1.
Za sada se još ne zna na šta će se ova sredstva koristiti, ali se pozajmica neodoljivo vremenski podudara sa najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u septembru ove godine narod iznenaditi podelom novca.
On još nije obelodanio koliko će i tačno odakle para dati biračima pred najavljene izbore, ali jeste rekao da će sredstva dobiti svaki punoletni građanin i da ona neće biti iz budžeta. Neodređeno je dodao da se novac, koji će biti podeljen građanima, „skupljao kroz akcijske fondove“, što nije sasvim jasno.
„Odlično je pitanje, da li će zaduživanje Srbije od 14. jula kroz takozvani privatni plasman obveznica, otići na Vučićevu najavu o misterioznoj pomoći“, kaže za „Vreme“ broker Nenad Gujaničić. „Iz ove perspektive, to pitanje malo deluje kao retoričko, a svakako je simptomatično što je država baš sad izabrala da se zaduži i baš na ovaj specifičan način.“
Računica je prilično jednostavna. Srbija je uzela pola milijarde evra, a sveobuhvatna državna pomoć je, barem do sada tokom pandemije korone, išla svim punoletnim građanima zemlje kojih ima oko pet miliona. Tako bi svaki od njih u septembru, kada je predsednik najavio davanje, iz ovog novog zaduživanja mogao da dobije po 100 evra.
Postoji i druga mogućnost, a to je da se ovaj iznos izdvoji i za paket pomoći penzionerima, socijalno ugroženima i borcima koji je vredan oko 600 miliona evra, a koji je takođe najavljen za septembar ove godine. Tako bi ova pozajmica mogla da ode i u ovom smeru.
Šta nije u redu sa ovom pozajmicom
Reč je o najvećem plasmanu ovakve vrste neke države regiona centralne i istočne Evrope u periodu dužem od decenije. Ovo je, takođe, i prvi put da se Srbija opredeljuje da na ovaj način plasira svoje hartije od vrednosti.
„Ovo je ad hok način zaduživanja kojem se retko pribegava bilo gde“, objašnjava Gujaničić. „Mi to nikada nismo radili već smo zajmove uzimali kroz angažovanje investicione banke, jer se tako dobija najbolja moguća cena na tržištu. Ovakav tip pozajmice se uzima u praksi kada neko treba nešto da premosti.“
Ovaj iznos, dodaje, nije veliki sa aspekta državnog budžeta, ali je nejasno zašto se državni zvaničnici hvale da imaju pet milijardi evra na računu i da jako dobro stojimo, a onda uzimaju pozajmicu od pola milijarde.
Gujaničić objašnjava da i ovaj novac formalno svakako mora da prođe kroz budžet zemlje, tako da ostaje da se vidi kako će ovaj izvor finansiranja darivanja pravdati Vučić građanima, ukoliko sredstva zaista i odu u njihove džepove.
Ova tehnika zaduživanje se, prema navodima Evropske komisije, obično koristi za plasiranje malih iznosa (do 300 miliona evra) kod jednog ili više institucionalnih investitora. U prošlosti je Komisija uglavnom koristila ovakav vid plasmana obveznica za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći.
Akcijski ili akcionarski
Aleksandar Vučić je izjavio da se novac, koji će biti podeljen punoletnim građanima, „15 godina skupljao kroz akcijske fondove“, ali nije tačno jasno o kojem je fondu reč.
„Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, već 15 godina se skuplja taj novac kroz akcijske fondove pa ćemo da obradujemo sve punoletne građane. Nije to Bog zna šta, ali je to znak pažnje i pokazatelj kako se država domaćinski odnosi“, naglasio je on.
Osnovna uloga Akcijskog fonda bila je da privremeno preuzme određene državne i društvene akcije nastale u privatizaciji, organizuje njihovu prodaju i novac od prodaje prosledi budžetu, piše Danas i dodaje da su se na ovaj Fond prenosile, između ostalog, akcije koje su ostale nakon delimične privatizacije društvenog ili državnog kapitala, akcije ljudi koji su odustali od njihove otplate, kao i akcije koje mu Fond za razvoj prenese radi prodaje.
Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju iz 2010. godine određeno je da Agencija za privatizaciju postaje pravni sledbenik Akcijskog fonda, dok Akcijski fond prestaje sa radom početkom rada novoosnovanog Akcionarskog fonda. Njegova svrha je znatno bliža onome što Vučić opisuje — da se akcije prodaju, a novac koristi za isplatu građanima.
Prema bilansu stanja iz 2025. godine, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna imovina Akcionarskog fonda vredela je 36 milijarde dinara (oko 300 miliona evra), od čega oko 35 milijardi dinara čine kratkoročni plasmani koji uključuju i vrednost svih akcija kojima ovaj fond raspolaže.
Prosta računica pokazuje da sa imovinom od oko 36 milijardi dinara, Akcionarski fond raspolaže sumom od bar 300 miliona evra, koja bi trebalo da bude isplaćena građanima. Ako pravo na isplatu ispunjava malo manje od pet miliona građana, svako od njih mogao bi da dobije nešto manje od 70 evra. Uslov za to je da se bilansi sa papira zaista i monetizuju u stvarnosti, piše Biznis.rs.
„Helikopter novac“
Stručnjaci su već ranije apelovali da davanje novca svim građanima nije dobra ekonomska mera, jer jednostavno nije svima potrebna pomoć ili ista visina pomoći. Ova mera neodoljivo podseća na podelu „helikopter novca“ iz 2020. i 2021. godine, kada je Srbija, ali i mnoge druge države sveta, posezala za ovom merom kako bi izvukla privredu iz recesije.
Pojam „helikopter novca“ nije osmislio Vučić, ali ni ekonomisti tokom pandemije korona virusa. Ovaj pojam je još 1969. godine uveo ekonomista Milton Fridman, a metafora se odnosi na zamišljeno bacanje novca iz helikoptera kako bi ga građani odmah trošili.
Tako je državna pomoć tokom pandemije koronavirusa u Srbiji obuhvatala višekratne uplate građanima, uključujući 100 evra, 30+30 evra, 20 evra, te podršku privredi kroz odložene poreze i minimalne zarade. Posebni paketi bili su usmereni na vaučere za vakcinisane i mlade.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
