Analiza bivšeg komandanta ukrajinske vojske Valerija Zalužnog: Zapad je u zabludi, Rusija ne gubi rat

Ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji Valerij Zalužni, koji je stajao na čelu ukrajinskih oružanih snaga na početku rata sa Rusijom, u autorskom tekstu za britanski „Telegraf“ izneo je stratešku analizu u kojoj otvoreno upozorava Zapad na opasne zablude u proceni tekućeg sukoba na istoku Evrope.

Dok mnogi zapadni analitičari na osnovu pojedinačnih uspeha Kijeva prebrzo zaključuju da Rusija polako gubi rat, Zalužni – koji slovi i za favorita na budućim predsedničkim izborima u Ukrajini – naglašava da je reč o površnom tumačenju koje potpuno zanemaruje širu sliku. U Tekstu objašnjava da tehnološki napredak u vidu dronova, preciznih udara i stalnog nadzora iz vazduha iz korena je promenio bojište, pa tako „moderno ratovanje više ne nagrađuje taktičke pobede na način na koji je to nekada činilo”.

Uspesi na frontu se mere metrima, a ne kilometrima

Umesto brzih proboja, sukob je ušao u fazu u kojoj se „uspesi mere metrima, a ne kilometrima“, i to uz ogromne gubitke. Zalužni je jasan u oceni trenutne dinamike: „Ovo više nije rat brzih manevara. Ovo je rat iscrpljivanja”.

Na frontu je uspostavljena pat pozicija – Rusija nema vojnu moć da potpuno pokori Ukrajinu, dok Ukrajina trenutno nema dovoljno sredstava da silom oslobodi sve teritorije. Moskva je svesna ovog balansa „uzajamnog uskraćivanja“ pobede i svoju strategiju sada temelji na ekonomskom i psihološkom slamanju Ukrajine, koristeći veće rezerve ljudstva i snažnije industrijske kapacitete.

Propale iluzije u Putinovom porazu

Foto: Ukrainian Presidential Press Office via AP, File

Zalužni u članku ruši zapadne iluzije o ruskom odustajanju i napominje da „Rusija nastavlja da se bori i nije pokazala nameru da okonča rat pod uslovima koji bi značili priznanje poraza”.

Ovakav narativ poklapa se i sa procurelim informacijama da ruski predsednik Vladimir Putin odbija pozive na mirovne pregovore sa Kijevom, što su za agenciju „Rojters“ navela tri izvora bliska Kremlju. Nedavni ukrajinski napadi dronovima na rusku kritičnu infrastrukturu, rafinarije nafte i luke širom zemlje navodno su samo učvrstili Putinovu odlučnost da nastavi borbu.

Bivši vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga i ranije je u više navrata iznosio prilično sumorne procene daljeg toka rata. On je kritikovao trenutnu strategiju Kijeva koja se previše oslanja na sopstvene demografske kapacitete što, u sukobu sa brojčano nadmoćnijim protivnikom, dugoročno „vodi ka neizbežnom porazu“. Zalužnji je upozoravao da pitanje mobilizacije u Ukrajini sve više postaje epicentar sukoba između građana i ukrajinske vlade, što dodatno narušava unutrašnju stabilnost zemlje.

Brižljivo režirana solidarnost sa Ukrajinom

U članku za „Telegraf“ on piše da je Rusija i dalje „sposobna da uzvrati udare iste, ili još veće snage“, te da u ovom trenutku nijedna strana ne može računati na to da bi „ovakav oblik vođenja rata sam po sebi doneo odlučujući strateški ishod“.

Piše i da diplomatski samiti Zapada i „pažljivo režirane demonstracije solidarnosti“ imaju samo simboličku vrednost, jer oni ne garantuju trajno političko jedinstvo koje je neophodno za dugotrajno suprotstavljanje Rusiji.

Ključni faktor opstanka Ukrajine je međunarodna pomoć

Upravo zbog toga, rat se više ne može posmatrati prvenstveno kroz prizmu pomeranja na samoj liniji fronta. U takvim okolnostima, fokus se pomera na logistiku, infrastrukturu, PVO i društvenu otpornost. Čak i fizička kontrola teritorije, poput kopnenog koridora ka Krimu koji je u rukama ruskih snaga, gubi na vrednosti pod udarima dugog dometa koji je čine neodrživom.

Ključni faktor za opstanak Ukrajine stoga i dalje ostaje međunarodna pomoć, ali na njoj se već „vide znaci zamora“ usled političkih promena u Vašingtonu i podela u Evropi. Zalužni podseća da se ishodi ovakvih sukoba ne rešavaju na osnovu toga „ko će zauzeti sledeće selo ili uništiti skladište municije“, već čije društvo može nastaviti da podnosi „ekonomski, vojni i psihološki teret dugotrajnog sukoba“, uz istovremeno održavanje međunarodne podrške neophodne za njegov opstanak.

„Ratovi iscrpljivanja ne donose jasne pobednike u konvencionalnom smislu. O njima odlučuje izdržljivost”, navodi se u članku.

Da li NATO spreman za 21. vek

Kritički osvrt autor usmerava i prema NATO alijansi, navodeći da je „rat u Ukrajini otvorio neprijatna pitanja o tome da li je NATO opremljen za sukobe 21. veka”. Problem ovog saveza, po njegovom mišljenju, nije u nedostatku oružja, već u zastareloj „strateškoj kulturi iz doba Hladnog rata“, gde je glavni cilj bio izbegavanje eskalacije i upravljanje krizama, umesto aktivnog oblikovanja ishoda.

Zalužni skreće pažnju na to da se priroda ratovanja dramatično promenila, te da „tehnologija dronova, precizni udari, sajber ratovanje i munjevit razvoj tehnoloških inovacija“ danas zahtevaju drugačiji pristup odvraćanju i kolektivnoj odbrani.

Na kraju, ambasador Ukrajine u Ujedinjenom Kraljevtsvu zaključuje da stabilnost ne mogu doneti institucije prošlosti, već spremnost na promenu: „Buduća bezbednost Evrope će na kraju zavisiti ne samo od onih koji su spremni da se brane, već i od onih koji su voljni da predvode novu stratešku viziju kontinenta. Ukrajina je pokazala da je spremna za ovo prvo. Pitanje koje i dalje ostaje otvoreno jeste ko je spreman da učini ono drugo“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!