To su deca koja bi zapravo morala da idu u školu, imaju trinaest ili četrnaest godina. Međutim, kriminialne mreže u Švedskoj neke od njih već odavno koriste za napade, pa i za plaćena ubistva. Organizovani kriminal pritom ciljano koristi slabost švedskog sistema, piše DW.
Prema tamošnjem zakonu, deca ispod 15 godina nisu krivično odgovorna: to znači da ne mogu biti osuđena kao prestupnici, već potpadaju pod nadležnost socijalnih službi i pomoći za mlade. Nalogodavci, koji često ostaju nevidljivi, upravo s tim računaju.
Kao reakciju na sve veće urušavanje državnog monopola na primenu sile, Švedska sada povlači znatno oštrije poteze.
Parlament je upravo izglasao da u slučaju teških krivičnih dela maloletnici od 15 do 17 godina mogu biti osuđeni na redovne zatvorske kazne koje će izdržavati u specijalno prilagođenim odeljenjima za maloletnike.
Pored toga, 15. juna parlament odlučuje o predlogu vlade da se spusti starosna granica krivične odgovornosti na 13 godina – za dela poput ubistva, nasilja sa smrtnim posledicama, teških bombaških napada ili drugih krivičnih dela sa veoma visokim minimalnim kaznama. Efekti ove reforme će biti preispitani nakon pet godina.
Neuspeli primer Danske?
Debata o starosnoj granici za krivičnu odgovornost ne vodi se samo u Švedskoj. Danska je pod konzervativnom vladom 2010. spustila ovu granicu sa 15 na 14 godina – ali je posle dve godine ta reforma ukinuta. Naučne analize su pokazale da ova mera nije imala efekat zastrašivanja. Naprotiv: pogođeni maloletnici su se češće vraćali kriminalu i bili lošiji u školi.
Zato Danska danas mnogim stručnjacima služi kao opomena. Ranija kriminalizacija dece ne rešava automatski problem maloletničkog nasilja. U najgorem slučaju, kontakt sa kaznenim sistemom može čak doprineti tome da se maloletnici još čvršće vežu za kriminalno okruženje.
Holandija: Krivično odgovorni, ali ne u zatvor za odrasle
U poređenju sa ostatkom EU, Holandija i Irska spadaju u zemlje sa posebno niskim starosnim granicama. U Holandiji deca mogu krivično da odgovaraju već od dvanaeste godine.
U Irskoj načelno takođe važi granica od dvanaest godina, dok za najteža dela poput ubistva, ubistva bez predumišljaja, silovanja ili teških seksualnih delikata mogu krivično da odgovaraju čak i deca od deset i jedanaest godina.
Međutim, nizak prag ne znači automatski i stroge zatvorske kazne kakve predviđa krivično pravo za odrasle.
U Holandiji maksimalno trajanje maloletničkog zavora za uzrast od 12 do 15 godina iznosi godinu dana. Za šesnaestogodišnjake i sedamnaestogodišnjake, u slučaju teških krivičnih dela – i uz specifične izuzetke – moguće je najviše dve godine maloletničkog zatvora. Osim toga, škola i pedagoške mere ostaju u prvom planu i tokom izdržavanja kazne.
Mnoge države se oslanjaju na zaštitu i vaspitanje
Ukoliko dvanaestgodišnje dete u Nemačkojili Španiji počini teško krivično delo, ono nije krivično odgovorno. To ne znači da država ne može ništa da preduzme – mogu da intervenišu službe za pomoć maloletnicima, porodični sudovi ili posebne mere zaštite.
Smeštaj u ustanove zatvorenog tipa moguć je pod određenim uslovima, ali ne kao kazna u krivičnopravnom smislu.
Dete se na taj način ne tretira kao kriminalac, već kao maloletnik u rizičnoj situaciji. Ovaj fokus je posebno izražen u španskom pravu: deca mlađa od 14 godina ne potpadaju pod maloletničko krivično pravo, već pod domen zaštite dece.
Sve više mladih iza rešetaka u Italiji
Postoji i pristup koji je više usmeren na okruženje u kojem deca žive. Italija je takozvanim dekretom „Kaivano“ (Decreto Caivano) pojačala pritisak na roditelje u slučajevima kada se krše obaveze nadzora i školovanja. Kod teškog zanemarivanja obaveznog školovanja, roditeljima prete i krivične posledice.
Ipak, pomenuti dekret je generalno pooštrio maloletničko pravosuđe. Kritičari ukazuju na to da je od stupanja ovog zakona na snagu broj mladih u maloletničkim zatvorima osetno porastao.
Austrija vrši pritisak na okruženje
Za mnoge države EU granica od 14 godina ostaje centralna referentna vrednost. Austrija se takođe drži toga. Deca mlađa od 14 godina tamo nisu krivično odgovorna. Uprkos tome, krivična dela mogu imati posledice. Mogući su, na primer, razgovori sa policijom i roditeljima, opomene, uključivanje službi za pomoć maloletnicima ili vaspitne mere.
Dakle, u Evropi niska starosna granica u krivičnom pravu ne znači automatski primenu krivičnog prava za odrasle. Uglavnom su u prvom planu sudovi za maloletnike, specijalizovane ustanove, vaspitne mere i koncepti zaštite.
Šta kaže nauka?
Udržanost prema kažnjavanju veoma mlade dece, koja je rasprostranjena u Evropi, u velikoj meri se poklapa sa saznanjima iz razvojne psihologije. Deca i mlađi adolescenti snažnije reaguju na trenutnu nagradu, pritisak vršnjaka i emocionalno priznanje. Kod njih se postepeno razvijaju sposobnosti kao što su kontrola impulsa, dugoročna procena posledica i plansko delovanje.
Zbog toga klasično zastrašivanje kod trinaestogodišnjaka ima samo ograničen efekat. Potencijalna kasnija zatvorska kazna nadmeće se sa trenutnom nagradom: novcem, priznanjem, pripadnošću grupi, osećajem da konačno igraju neku ulogu. Ili obrnuto: sa strahom od bande. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da se maloletnički kriminal ne može pobediti isključivo nižim starosnim granicama i strožim kaznama.
Alternativne strategije bandi
Na sve to nadovezuje se i praktičan problem: kriminalne organizacije brzo uče. Ako Švedska spusti granicu krivične odgovornosti za teške delikte na 13 godina, bande bi mogle da pokušaju da vrbuju još mlađu decu. Tada se problem ne bi rešio, već bi se na meti kriminalaca našla još mlađa deca.
Stoga su pitanja koja se postavljaju – ne samo od kog uzrasta dete može biti kažnjeno, već pre svega da li država uspeva da dopre do odraslih nalogodavaca.
Stručnjaci su skeptični u pogledu toga da li će planovi vlade doneti željeni uspeh. Švedski odbor za pravosuđe, advokatska komora i nekoliko organizacija za pomoć uputili su oštre kritike na račun ovog projekta. Ukoliko ga parlament ipak usvoji, trinaestogodišnjaci bi već krajem ovog leta mogli da budu osuđivani na zatvorske kazne.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
