Kad se utakmice igraju na velikim nadmorskim visinama, gosti koji na to nisu naviknuti – teško dišu, manje trče, teže se oporavljaju. I to itekako utiče na ishod. Možda i ovo Svetsko prvenstvo potvrdi pravilo
Počelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu! Prvi put sa 48 reprezentacija, ali možda i prvi put sa ovakvim reljefom. Jer će 13 utakmica u Meksiku biti odigrano na planinama.
Već prvi dan turnira doneo je nagoveštaj da bi nadmorska visina mogla da igra značajnu ulogu. Meksiko je u uvodnoj utakmici savladao Južnu Afriku 2:0, dok je uspešan start ostvarila i Južna Koreja pobedom nad Češkom 2:1. Upravo su Korejci među reprezentacijama koje su najviše pažnje posvetile aklimatizaciji na uslove u Meksiku.
Svi mečevi u Meksiku igraju se na visinama iznad 500 metara. Stadion Asteka u Meksiko Sitiju je na 2.200 metara. Tamo se igra pet utakmica, a na tom stadionu su sinoć igrali Meksiko i Južna Afrika. Stadion Akron u Gvadalahari je na 1.560 metara.
To nije bezazleno. Kada se igrao Mundijal u Meksiku 1986. godine, tamo je bio i Grejm Sunes, tada fudbaler Škotske i Sampdorije. „Sećam se, naslonio sam se na butine i pomislio: ‘Bože, zar se ne osećam dobro’, bio je to najgori osećaj na terenu. Nisam mogao da dišem.“
Studija objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu pokazala je da nadmorska visina ima uticaj na rezultate utakmica.
Analizirajući 1.460 međunarodnih mečeva odigranih u Južnoj Americi tokom više od jednog veka, istraživači su utvrdili da timovi naviknuti na velike nadmorske visine postižu više golova i primaju manje golova protiv rivala iz nizijskih područja.
Svakih hiljadu metara visinske razlike između ekipa povećava prednost domaćina za oko pola gola.
Jer, tamo gore, niži vazdušni pritisak „razređuje“ vazduh. U svakom udisaju je manje kiseonika. Ko nije navikao, teško diše, brže se umara, slabije trči, duže se oporavlja posle utakmice.
Štaviše, mada je to nevidljivo golim okom, na velikim visinama lopta ima veću brzinu i drugačiju putanju.
Zgodan primer je Ekvador, koji u kvalifikacijama za Mundijal nije izgubio nijednu utakmicu na domaćem terenu u Kitu na 2.850 metara.
Drastičniji primer je stadion u La Pazu na 3.600 metara, iako je Bolivija retko učestvovala na završnim turnirima. Ostalo je upamćeno da je Bolivija 2009. godine pobedila Argentinu sa 6:1. Lionel Mesi je to gostovanje opisao kao jedno od najtežih u karijeri, a na istom terenu je 2013. povraćao tokom utakmice.
Zbog izražene prednosti domaćina, bilo je pokušaja južnoameričkih reprezentacija da iniciraju zabranu utakmica na iznad 1.500 metara. Bolivija je ranije predlagala da bude jedan od domaćina Svetskog prvenstva 2030, ali taj predlog nije prihvaćen.
Ozbiljnost problema shvatili su u fudbalskom savezu Južne Koreje – oni će sve tri utakmice grupne faze odigrati u Meksiku.
Okupili su se ranije od ostalih, još 18. maja, a za privremenu bazu izabrali su Solt Lejk Siti, koji se nalazi u istoj vremenskoj zoni s Gvadalaharom i na nadmorskoj visini od 1.300 metara. Tu su odigrali dve prijateljske utakmice i navikli se.
Ko bi mogao da ima najveću prednost zbog visine? Prvi na listi je domaćin Meksiko, koji grupnu fazu igra kod kuće. Ukoliko zauzmu prvo mesto u grupi A, u šesnaestini finala, a potencijalno i u osmini finala, igraće u Meksiko Sitiju.
Južna Koreja je u Meksiko stigla aklimatizovana, pokušavajući da parira domaćinu. Češku je već pobedila, dok je čeka Južnoafrička Republika, koja je pripreme odradila u nižim područjima.
Reprezentacije Ekvadora i Kolumbije, kojima bi ovi uslovi odgovarali, prema rasporedu neće igrati ključne mečeve u Meksiku.
Sve tekstove „Vremena“ o Svetskom prvenstvu možete pročitati na OVDE.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
