Baza ove kompanije Beogradu otvorena je 20. maja 2010. godine, a danas iz nje lete četiri aviona ka 25 destinacija, podseća Aero.rs. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, dok je tokom prošle godine na linijama ka i iz Srbije prevezla blizu dva miliona putnika.
Prema informacijama do kojih je Aero.rs došao, među zaposlenima u beogradskoj bazi mađarske niskotarifne avio-kompanije pojavila se zabrinutost da bi nove odredbe mogle da utiču na njen dalji rad.
Gde je problem?
U središtu pažnje nalazi se izmena Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koju je 27. marta 2026. godine potpisao vršilac dužnosti direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić.
Najviše pažnje privukla je nova formulacija člana 3 pravilnika:
“U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avio-prevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avio-prevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije.”
Iako se radi o svega jednoj rečenici u pravilniku, upravo ona poslednjih dana izaziva najviše pažnje među predstavnicima vazduhoplovne industrije, piše Aero.rs.
Treća vazduhoplovna sloboda, kako se u objašnjava, predstavlja pravo avio-kompanije da prevozi putnike, poštu i robu iz svoje države u drugu državu, dok četvrta vazduhoplovna sloboda omogućava prevoz u suprotnom smeru. U praksi, treća i četvrta sloboda omogućavaju avio-kompaniji da prevozi putnike između svoje matične države i druge države. Na primer, Turkiš erlajns između Turske i Srbije ili Er Srbija između Srbije i Turske.
Međutim, evropsko tržište avio-saobraćaja već godinama funkcioniše po znatno liberalnijim pravilima.
Wizz Air Hungary poseduje sertifikat vazduhoplovnog operatora (AOC), odnosno dozvolu za obavljanje komercijalnog avio-prevoza. Kompanija je 2020. godine postala prvi avio-prevozilac u Evropi koji je dobio AOC pod direktnim regulatornim nadzorom Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), umesto nacionalnih vazduhoplovnih vlasti. Istovremeno, Viz Er ima bazirane avione i posade u Beogradu.
Zahvaljujući takvom modelu poslovanja kompanija iz Srbije održava mrežu od 27 linija koristeći četiri bazirana aviona i posade koje žive i rade u Srbiji.
Upravo zbog toga pojedini stručnjaci postavljaju pitanje da li nova formulacija predstavlja samo preciznije definisanje postojećih pravila ili bi mogla da bude osnov za drugačije tumačenje prava stranih avio-prevoznika koji imaju bazirane avione u Srbiji. Drugim rečima, da li nova formulacija može da utiče na model po kojem evropska avio-kompanija sa AOC-om iz jedne države ima bazirane avione i posade u drugoj državi.
Prava domaćih avio-prevoznika
Pored odredbe koja se odnosi na treću i četvrtu vazduhoplovnu slobodu, pažnju je privukla i nova formulacija prema kojoj Direktorat može da razmatra i uticaj pojedinih promena na prava domaćih avio-prevoznika. Pravilnik navodi da je dodatno odobrenje potrebno u slučaju: “promene aerodroma poletanja/sletanja u drugoj državi, ako je ta promena od značaja sa stanovišta korišćenja saobraćajnih prava podnosioca zahteva ili utiče na prava domaćih avio-prevoznika.”
Izvor: Aero.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
