Jovana Karaulić: Naša je obaveza da javno imenujemo ono što se dešava

Rezultati konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Beograda bili su najnoviji povod Demokratskoj stranci da reaguje. Ovog puta traži reviziju odluka, i objavljivanje sastava komisija, kriterijuma odlučivanja i obrazloženje za sve odbijene projekte.

Resorni odbor za kulturu DS i inače reaguje i ukazuje na loše i pogrešne poteze vlasti. Reaguju i druge opozicione stranke, udruženja, građanske inicijative, ali – ništa. Oni kojima su njihova saopštenja i pisma upućeni, ne odgovaraju. Međutim, oni ne odustaju.

Svesni smo da nema dijaloga

„Svesni smo koliko nekompetentan, netransparentan i koruptivan sistem danas upravlja kulturom i upravo zato Resorni odbor za kulturu često ni ne polazi iz iluzije da je u ovakvom autokratskom okviru moguće otvoriti stvarni dijalog sa institucijama“, kaže za „Vreme“ Jovana Karaulić predsednica tog Odbora i docentkinja na FDU.

Dodaje da „reakcije institucija nema, ali to nas ne oslobađa odgovornosti da govorimo javno. Ostajemo dosledni u tome da se glas protiv nepravde čuje i da doprinesemo što široj vidljivosti ožiljaka koju aktuelna vlast nanosi kulturi, njenim institucijama, nezavisnoj sceni i ljudima koji u ukupnoj oblasti rade i stvaraju“

Vlast se tako ne odnosi samo prema Demokratskoj stranci, kaže Jovana Karaulić, već „prema svakom glasu otpora i svakome ko pokušava da ukaže na sistemske probleme u kulturi“ i navodi primer Nezavisne kulturne scene Srbije  koja „godinama unazad objavljuje detaljne analize rezultata konkursa, različite apele i upozorenja“, kao i Udruženja dramskih umetnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Urušavanje kulture je politička odluka

„Zapravo, čitava kulturna zajednica kontinuirano reaguje na netransparentnost, političke kriterijume i urušavanje sistema. Sa druge strane, ono što dobijamo jesu ponovljeni,  ili još gori  konkursni obrasci i modeli upravljanja kulturom, kako na gradskom tako i na državnom nivou. To pokazuje da problem nije u pojedinačnim kritikama, već u snažnoj političkoj odluci da se kultura vodi kroz kontrolu, podobnost i iscrpljivanje svakog prostora za profesionalni integritet“.

Jovana Karaulić navodi da je Demokratska stranka „prethodnih meseci podnela na desetine krivičnih prijava protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj i krše zakon u različitim oblastima javnog delovanja“.

Važno je da se čuje

Zašto to rade ako su svesni da im niko neće odgovoriti?

„Važno je da ostane zabeleženo ko jeste, a ko nije postupao u skladu sa zakonom i javnim interesom. Naša je obaveza da beležimo i javno imenujemo ono što se dešava. Kada institucije prestanu da odgovaraju javnosti, onda je još važnije da postoji politički i društveni pritisak koji podseća da neko prati njihove odluke, da razume posledice tih odluka i da o tome obaveštava građane. Ćutanje bi značilo pristajanje na normalizaciju urušavanja institucija, a to nikako nije opcija.“

Sekretarijat za kulturu je odlučio, na primer, da PEN centar ne zaslužuje ni dinar gradskog budžeta a da predstava za lokalnu upotrebu zaslužuje nekoliko stotina hiljada. Jovana Karaulić kaže da kao građanka i profesionalka u kulturi, nije iznenađena ovakvim rezultatima.

„Oni samo potvrđuju meru zloupotrebe koju ovaj režim proizvodi u gotovo svim segmentima društva. Kultura se više ne posmatra kao prostor javnog interesa, kritičkog mišljenja i razvoja društva, već kao platforma za promociju lojalnih i politički podobnih aktera. Upravo zato danas imamo situaciju u kojoj relevantne organizacije i akteri ostaju bez podrške, dok sredstva odlaze projektima koji mnogo više govore o odnosima moći nego o kvalitetu i značaju za kulturu.“

Rezultat je otpor

Istovremeno, „ovakav odnos vlasti prema kulturi paradoksalno generiše i nešto što prevazilazi pojedinačne konkurse i odluke – homogenizaciju otpora. U kulturnom sektoru se sve više stvara osećaj solidarnosti, međusobne povezanosti i svesti da problemi sa kojima se suočavamo nisu izolovani slučajevi, već posledica jednog duboko urušenog sistema. Taj osećaj se danas oblikuje u sve širu grudvu pritiska koja raste, uprkos pokušajima ignorisanja i disciplinovanja kulturne scene“.

„Verujem da će upravo taj kontinuitet javnog otpora dovesti do toga da ovakvo stanje konačno bude jasno imenovano kao neodrživo – na izborima, razume se“. kaže Jovana Karaulić.

.