Ostavka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita deo je dogovora između Milorada Dodika i SAD, kaže za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu (BiH) Kristijan Šmit podneo je ostavku na tu funkciju, jer je na to bio primoran dogovorom koji je prošle godine Milorad Dodik postigao sa američkom administracijom, objašnjava za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
„Dodik je u ponedeljak priznao da je taj sporazum podrazumevao da on odstupi sa funkcije, ali i da vioki predstavnik Kristijan Šmit mora da podnese ostavku i napusti Bosnu i Hercegovinu. Šmit je tako primoran da odstupi, jer bi u suprotnom, prema nepotvrđenim informacijama, bio stavljen na američku ‘crnu listu’“, kaže Topić.
Navodi da je Dodik to izjavio nakon što je Šmit saopštio da napušta BiH i objašnjava:
„U pitanju je, dakle, deo dogovora sa američkom administracijom, koja je vršila pritisak na Šmita. Iako je govorio da će u BiH kao visoki predstavnik ostati do kraja ove godine, kada stiče uslove za penziju, ipak se sada očekuje da u utorak (12. maj) na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) saopšti da se povlači. Međutim, Šmit je rekao i da će ostati u BiH do imenovanja novog visokog predstavnika“, kaže Topić.
Dodik će Šmitov odlazak proglasiti svojim trijumfom
Ocenjuje da će Dodik Šmitovo povlačenje definitivno promovisati kao svoj uspeh i da će to iskoristiti u kampanji, dokazujući kako ga je „pobedio“.
„Iako je to urađeno uz snažnu podršku Trampove administracije, Dodik će to sasvim sigurno prikazati kao svoj trijumf. Pomenuta sednica SBUN u utorak biće zanimljiva, jer će Dodik posredstvom Rusije pokušati da poništi odluke koje je doneo Šmit, što je nemoguće, jer SBUN ne može da poništi te odluke, pošto je za njihovo sporovođenje zadužen Savet za sprovođenje mira. Šmit je upravo tom savetu podneo ostavku“, navodi Topić.
Pored toga, ocenjuje da se očekuje da će Velika Britanija i Francuska u SBUN uložiti veto na takav eventualni zahtev Rusije i da se odluke koje je doneo Šmit mogu suspendovati samo menjanjem zakona BiH u parlementu.
Novi visoki predstavnik sa blagoslovom Amerikanaca
S obzirom na to da su SAD uticale na odlazak Šmita, ali i na nedavno izuzetno naglašeno otopljavanje odnosa između Dodika i Bele kuće, odnosno između Dodika i Donalda Trampa, Topić ocenjuje da će Šmitov naslednik biti mnogo više po meri SAD.
„Očekujem da novi visoki predstavnik ni u kom slučaju neće imati ovlašćenja za donošenje odluka kakve je imao Šmit, koji je intervenisao kada su donošeni zakoni. Uloga novog visokog predstavnika će se svesti na ono što smo imali u vreme Valentina Incka, odnosno da visoki predstavnik figurira, ali da nema neka stvarna ovlašćenja, da bude ‘tigar od papira’. Novi visoki predstavnik će imati, da tako kažem, blagoslov Amerikanaca“, zaključuje Topić.
Trvenja između Šmita i Dodika
Milorad Dodik formalno je razvlašćen zato što je osuđen pred Sudom Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja Šmitovih odluka. Prethodno je 2023. potpisao zakone kojima je RS pokušala da ignoriše odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika.
Šmit je te zakone suspendovao koristeći ovlašćenja koja visoki predstavnik ima još od Dejtonskog sporazuma. Dodik je ipak nastavio sa sprovođenjem tih odluka, zbog čega je optužen za neizvršavanje odluka visokog predstavnika.
Dodik je prvostepeno osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja u februaru 2025. godine, a kasnije je ta presuda i potvrđena. Centralna izborna komisija BiH mu je potom ukinula mandat predsednika RS.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Otvoreno je pitanje koliko će na skupu SNS-a „Srbija, jedna porodica“ kombinacija užarenog asfalta, dima sa roštilja i gotovo četrdeset stepeni prijati fanovima Aleksandra Vučića
„Otkriće BIRN da je Vučić sprovodio plan Nemačke o iskopavanju litijuma jasno pokazuje da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji“, kaže Savo Manojlović
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
