Aleksandar Vučić neće imati šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na suprotnoj strani bude vladalo jedinstvo, kaže analitičar Dragomir Anđelković
O prevremenim izborima se priča kao da će biti održani sutra, iako niko ne zna ni tačan datum ni njihov obim, odnosno da li će biti održani samo parlamentarni, samo predsednički izbori, ili će biti objedinjeni.
Razjašnjenju situacije nimalo nije doprinelo ni objavljivanje rezultata istraživanja agencije Faktor plus prema kojima bi za Srpsku naprednu stranku glasalo više od 46 odsto, a za studentsku listu manje od 29 odsto birača.
Iako ti rezultati ukazuju na i dalje snažnu podršku građana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on se očigledno ne usuđuje da raspiše izbore, a kritičari režima smatraju da je to zbog toga što nije sve tako, kao što na prvi pogled izgleda.
Šta to, dakle, kvari Vučićevu sreću i kakve bismo izbore mogli da očekujemo, za „Vreme“ objašnjava analitičar Dragomir Anđelković.
„Vučićevu sreću kvari činjenica da je svestan da je drastično izgubio podršku većinske Srbije, odnosno da je većina građana aktivno protiv njega i da manjina koju ima na pravim, poštenim izborima nema nikakvu šansu“, kaže Anđelković.
Ističe da Vučić nema šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na drugoj strani bude vladalo jedinstvo.
„Njega brine puls javnosti, ali ga istovremeno raduje činjenica da su njegovi oponenti nejedinstveni, da se vode bitke oko studentske liste i da je dobitna kombinacija, sveobuhvatna lista najšireg tipa, bez svađa oko ideologije, imena i geopolitike, sve nerealnija. To mu daje šansu da čak i sa manjinskom podrškom namesti izbore sebi u korist“, kaže Anđelković.
Ipak, naglašava da bez obzira na to što može da namesti izbore ukoliko ne bude sveobuhvatne jedinstvene liste, Vučića brine i to što bi to dalo novu, ogromnu energiju narodnim protestima iste večeri kada bi namešteni izbori bili završeni i rezultati budu bili objavljeni.
„Većinska Srbija nije spremna da pasivno posmatra nastavak njegove vladavine, čak iako je razočarana u političare ili u studente zbog toga što se nisu ujedinili. On može da namesti izbore, ali je svestan da time priziva mnogo veću eksploziju nezadovoljstva od dosadašnje“, kaže Anđelković.
Smatra da bi, ako bi izbori bili organizovani u narednih nekoliko meseci, kao što govore informacije ili dezinformacije, Vučić išao samo na parlamentarne izbore.
„Ako se ne bira predsednik to onda kod dela građana unosi zabunu da to nisu ključni izbori. Oni često ne shvataju da je formalno ključna vlast u Vladi i Skupštini Srbije, a da Vučić tu vlast zloupotrebljava. To što ne shvataju važnost parlamentarnih izbora može da destimuliše deo birača opozicije da izađu na izbore. On želi da razdvoji predsedničke i parlamentarne izbore ne bi li sprečio jačanje referendumske atmosfere, jer je za njega najgora stvar da ima izbore opšteg tipa i da protiv sebe ima jedinstvenu listu“, ukazuje Anđelković.
Smatra da je ključni problem kod studenata što iz nekog razloga ne prihvataju široku listu sa opozicijom, „gde bi bio postignut dogovor da nema više prepucavanja da li Milo Lompar ili Vladan Đokić, nego svi“.
„Uz to široko objedinjavanja ne bi terbalo odustati ni od ranije datog obećanja da će se nakon šest meseci ili godinu dana nakon smene Vučića održati normalni izbori na kojima će građani glasati za to koga hoće, a ne za koga neće“, zaključuje Anđelković.
Ne misle svi da je nužno da se forsira jedinstveni front svih onih koji su za promenu vlasti. I u više kolona i pod izbornim (ne)uslovima na koje se Srbija navikla od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, pri velkoj izlaznosti Aleksandar Vučić ne bi mogao da se održi na vlasti.
Uz pretpostavku da je velika većina dosadašnjih apstinenata izvor glasova za opoziciju, ako bi se izlaznost na izborima, ma u kojoj kombinaciji, makar približila onoj na nedavno održanim parlamentarnim izbornima u Mađarskoj (79 odsto), Studentska lista i ujedinjena tzv. proevropska opozicija mogli bi da računaju na ubedljivu većinu u Skupštini Srbije.
Nepredvidivost procenta izlaznosti svakako kvari sreću Aleksandru Vučiću, režimski mediji čine sve da glasačima ogade i Studentsku listu i opoziciju, ako već ne mogu da privole građane koji su im okrenuli leđa da glasaju za SNS, a koketiranje sa izborima usred jula je u svrsi računice kako da se što više obori izlaznost.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Otvoreno je pitanje koliko će na skupu SNS-a „Srbija, jedna porodica“ kombinacija užarenog asfalta, dima sa roštilja i gotovo četrdeset stepeni prijati fanovima Aleksandra Vučića
Televiziji Informer je dozvola za emitovanje u Crnoj Gori ukinuta u maju
„Otkriće BIRN da je Vučić sprovodio plan Nemačke o iskopavanju litijuma jasno pokazuje da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji“, kaže Savo Manojlović
Evropska komisija očekuje da istraga u slučaju „zvučni top“ bude sprovedena u potpunosti u skladu sa zakonom, bez političkog pritiska ili uticaja
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je otišao u inostranstvo nakon što su mediji objavili snimke njegovog praćenja, ocenjujući da je ugrožena bezbednost njegove porodice.
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
