Dva u jedan: Za četiri godine Srbija je uvezla ugalj za milijardu evra

Srbija je prošle godine uvezla oko tri miliona tona uglja, koksa i briketa i za to potrošila oko 422 miliona dolara. Najviše ovih energenata stiglo je iz Indonezije, oko 1,2 miliona tona, a zatim iz Bosne i Hercegovine, oko 933 hiljade tona, te Crne Gore – oko 148 hiljada tona.

Iste godine, u Srbiji je proizvedeno 32 miliona tona uglja, podaci su Elektroprivrede Srbije.

Uvezeni ugalj meša se sa domaćim i „hrani” termoelektrane.

Nagli rast uvoza

Uvoz uglja počeo je naglo da raste posle havarije u TENT-u 2021. godine koja je bila uzrokovana, između ostalog, lošim kvalitetom goriva (lignita) i zaustavila njen rad i primorala Srbiju na hitan uvoz skupe električne energije.

Konačni rezultat bio je – oko milijardu evra štete za Republiku Srbiju, a EPS je godinu dana kasnije naveo ukupno skoro 800 miliona evra dodatnog troška na ime uvoza struje.

Kako bi smanjio troškove uvoza struje, EPS se okrenuo uvozu uglja.

„JP EPS je preduzeo određene korake kako bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja koji za posledicu imaju umanjenu proizvodnju i veliki i skup uvoz električne energije. Ti koraci se pre svega odnose na uvoz uglja”, piše u godišnjem izveštaju EPS-a iz 2022.

Ideja je bila da se uveze dovoljna količina uglja koji bi se mešao sa kolubarskim i omogućila veća proizvodnja električne energije u termoelektranama.

Za četiri godine, od početka 2022. do kraja 2025, trošak uvoza uglja dostigao je milijardu evra, podaci su RZS-a.

Tokom prethodnog četvorogodišnjeg perioda, od 2018. do 2021. godine, ukupna cena uvoza uglja iznosila je samo oko 61 milion evra.

Najviše iz Indonezije

Ugalj iz Indonezije, koja je najveći izvoznik ovog energentna u Srbiju, stiže preko dve luke – rumunske Konstance i crnogorske Luke Bar.

Transport preko crnogorske luke počeo je u jesen prošle godine.

Kada stigne u luku, ugalj se prevozi dalje železnicom do Vreoca, a u toku je postupak javne nabavke za ovu uslugu.

Odatle se ugalj dalje prevozi do TENT-a B, železnicom termoelektrane.

Foto: Republički zavod za statistiku

SNS mašinerija za dalji transport

Međutim, prema rečima Dragoslava Ljubičića, radnik u TENT-u, koji je zbog podrške studentima prebačen na novo radno mesto i generalni sekretar SDS-a, uskoro bi moglo da bude omogućeno i transportovanje uglja do TENT-a A, a u čitavu priču mogli bi da se uključe i SNS biznismeni, tvrdi on.

Ugalj će se, kaže, od mesta istovara do mesta mešanja za TENT A ubuduće prevoziti kamionima, po ceni od 500 evra po transportu.

„Na obukama radnika priča se da će to da se radi. Zanimljivo je da su lokalni finansijeri SNS-a već kupili kamione, rečeno im je kakvi treba da budu. Kažu da je 500 evra po kamionu prevoz koji ima možda dva kilometra od mesta istovara. Svi ti troškovi ulaze u cenu uglja, a samim tim poskupljuje i proizvodna cena električne energije. O tome među sobom govore radnici TENT-a”, kaže Ljubičuć za „Vreme”.

Vozovi sa ugljem za TENT iz Indonezije stižu barskom prugom iz luke Bar do stanice Vreoci gde ih preuzima TENTova železnica. I vrši se dalji transport do TENT-B.
Sad su se ćaciji dosetili da bi mogli taj ugalj da istovaraju u utovarnoj stanici Tamnava, i da ga tu mešaju sa👇

— Dragoslav Ljubičić (@belcho1311) May 4, 2026

Zvaničnih informacija o ovakvom poslovanju zasad nema.

„Vreme” je kontaktiralo Elektroprivredu Srbije u vezi sa navodima, ali odgovor nije stigao do zaključivanja ovog teksta.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!