Šest namirnica izvezenih iz Srbije na tržište Evropske unije označeno je nebezbednim u prvom kvartalu 2026. godine. Poslednje u nizu su maline koje sadrže teški metal kadijum
U hrani iz Srbije izvezenoj na tržište jedne evropske zemlje pronađeni su teški metali i nedozvoljene supstance – šesti put od početka 2026.
Poslednjeg aprilskog dana, Francuska je pronašla kadmijum u malinama i zbog toga zaustavila uvoz ovog voća iz Srbije, objavljeno je na portalu Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF).
U isporuci koja je zadržana, otkriveno je 0,071 miligram kadmijuma po kilogramu malina, dok je maksimalna dozvoljena količina 0,04 miligrama po kilogramu.
Objavljeno je da je rizik ozbiljan, s obzirom na to da je kadmijum teški metal. Kadmijum se zadržava u bubrezima i jetri, a njegovo vreme eliminacije iz organizma je izuzetno dugo, od 10 do 30 godina.
Dve nedelje ranije, 17. aprila, Hrvatska je pronašla trihinelozu u pirinčanim galetama iz Srbije, međutim dozvoljena je dalja distribucija.
Ova susedna zemlja još tri putaje od početka godine pronašla nedozvoljene supstance u namirnicama iz Srbije.
Pronađene su prethodno bakterije u korama za torte, nikl u kiselom kupusu i aflatoksin B1 u gustinu.
I Slovenija je izdala jedno upozorenje – sa tržišta u Sloveniji u martu je povučen kontigent suvih šljiva bez koštice uvezenih iz Srbije, zbog povišenog nivoa sorbinske kiseline.
Sorbinska kiselina je beli kristalni prah koji se široko koristi kao bezbedan konzervans u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Efikasno sprečava razvoj buđi, kvasaca i nekih bakterija, produžavajući rok trajanja namirnica poput mlečnih proizvoda, pekmeza i peciva.
Tokom 2025. godine izdato je čak 30 upozorenja za proizvode iz Srbije namenjene tržištu EU. Među utvrđenim nepravilnostima bili su hepatitis A i kadmijum u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, metalna žica u njokama, kao i listerija u dimljenom lososu.
Najčešći razlog za izdavanje upozorenja ostaje prisustvo aflatoksina B1 – najtoksičnijeg oblika ove grupe mikotoksina, koji se smatra kancerogenim i može izazvati ozbiljna oštećenja jetre i druge dugoročne posledice po zdravlje ljudi.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Hiljade ljudi ostaje bez posla, a novi poslodavci nude još gore uslove. Kako je danas biti radnik u Srbiji
Banke u Srbiji i zvanično su u SEPA sistemu plaćanja. Šta to zanči u praksi za građane i koji su naredni koraci
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
