Iskusni novinar Boško Jakšić piše za „Vreme“ o sećanjima na islamsku revoluciju i Iran nekad i sad
„Nas četvorica novinara, kolege iz Vašington posta, Los Anđeles tajmsa, Bi-bi-sija i moja malenkost, čuli smo da su u vazduhoplovnoj bazi Došan Tapeh, na istoku Teherana, kadeti i tehničari postali prva vojna formacija koja se priklonila Homeiniju“, piše Boško Jakšić u svojim sećanjima na doba Iranske revolucije pre skoro pola veka.
Tekst „Persijske minijature“ objavljen je u prazničnom dvobroju „Vremena“ koji je na kioscima. Jakšić je bio među retkim stranim novinarima koji su imali uvid u dešavanja te 1979. u Iranu, kada je izveštavao za Politiku.
„Unutar baze su tog 10. februara počele borbe sa brigadom džavidana, besmrtnika, šahove imperijalne garde. Krenuli smo. Hotelski taksista nas je vozio neko vreme, a onda je, suočen sa ljutitom i uzbunjenom masom koja se slivala ulicama, samo rekao: ‘Ja dovde, nisam ludi novinar.’“
Civili su raznosili oružje, piše Jakšić, a grad je bio preplavljen plakatima kako koristiti automatske puške.
„Odmah smo bili okruženi“, nastavlja. „U jednom trenutku, toliko kratkom da nisam imao vremena ni da se uplašim, pod našim vratovima stajali su ozbiljni handžari. Muškarac koji je držao nož pod mojim grlom bio je namrgođen. U trenutku se okrenuo i uključio u bučnu debatu kojoj smo očito bili povod. Opasnost da zbog nesmotrenog pokreta postanem kolateralna žrtva njegove rasprave bila je sasvim realna.“
Kako su ipak preživeli, šta se još dešavalo u tim danima preloma u Iranu i koliko se zemlja promenila odonda? Ceo članak „Persijske minijature“ čitajte u novom „Vremenu“ ili se odmah pretplatite.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
