Koliko još studenti i građani mogu da podnesu? Koliko još režim može da povećava represiju? To je naslovna tema novog broja „Vremena“
„Sada čovjek stvarno mora imati jak želudac da svari ovu vrstu izrugivanja narodu i državi. Naprosto cijela Srbija zna što je policijsko nasilje. Gledala ga je onoliko u Beogradu, No- vom Sadu, Valjevu, Čačku i drugim mjestima. Zna i da niko zbog njega nije odgovarao. Naprotiv, unapređeni su batinaši-turbolojalisti.“
Ovako glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm piše o dirigovanoj anarhiji i represiji režima u novom broju, koji je na kioscima od četvrtka, 23. aprila.
„Srbija je u anarhiji dirigiranoj sa samog vrha“, dodaje Švarm. Na čelu Vlade je ličnost koja je pristala da izigrava premijera, ministri su obični viši činovnici bez mrvice samostalnosti i dostojanstva, Narodna skupština je skupa sa predsjednicom čista sprdnja, Ustavni sud organ za ispunjavanje želja režima, pravosuđe je izvršna vlast mahom ispraznila od sadržaja, a policija je planski zloupotrijebljena.“
Novo „Vreme“, na koje se možete pretplatiti ovde, se u još tri teksta bavi pitanjima – dokle režim može da ide, ali i koliko još odbrana može da izdrži.
U uvodnom članku, Jovana Gligorijević piše da „represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana“.
„No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo“, piše Gligorijević. „Za neke je kap koja je prelila čašu bio pad nadstrešnice u Novom Sadu, za neke druge napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti… Neko je živeo u poricanju do jula 2025. pa prelomio da izlazi na ulicu tek posle jezivih prebijanja studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.“
Ipak, zaključuje da „represija može da ućutka ljude, ali ne sve“.
„Vreme“ se bavi i konkretnim primerima, među kojima je poslednji dolazak policije na izbore za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i sumnje da je studentska organzacija bliska režimu te izbore pokrala.
Optuženi za krađu izbora: Čime se sve bavi organizacija „Medicinski krug“
Nedim Sejdinović piše o „združenom napadu na zdrav razum“. On opisuje svojevrsni performans u kojem je učestvovao i „Informer“. Naime, režim je u Novom Sadu pozvao građane da iskažu bunt zbog „policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi „blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima.
„Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi“, piše Sejdinović.
Dodaje da je „tačno da je režim izbezumljen, da gubi tlo pod nogama, da ne zna gde udara“, ali podseća da ga ne treba potcenjivati.
„Koliko god bila istrošena i dovedena do paradoksa, u ovom sveopštem haosu i dalje postoji strategija koja kod dela stanovništva i dalje pali. To je onaj deo stanovništva za čiju se dušu režim bori, koji mu eventualno može obezbediti izbornu pobedu, uz one koji se nalaze u piramidi korupcije ili su ucenjeni, sve sa onim što se uspe pokrasti“, upozorava.
Sve tekstove pročitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka (23. april) ili se pretplatite na štampano i digitalno izdanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Beloglavi sup Rajka, kumče zaposlenih Raiffeisen banke, je od Uvca preko deset zemalja i celog Arabijskog poluostrva stigla do Afrike. Njeno putovanje puno obrta zabeleženo je zahvaljujući odašiljaču za satelitsko praćenje instaliranom na njenim leđima
Prošlo je 40 godina od kada je eksplodirala nuklearna elektrana u Černobilju
Zbog čega je Vučića iznervirao susret Vladana Đokića i Marte Kos? Zašto je Srbija postala zemlja represije i dirigovane anarhije? U kakvoj prilici predsednik države može primiti rektora Beogradskog univerziteta
Nova direktorka RTS-a Manja Grčić počela je sa smenama koristeći se oprobanom tehnologijom kojom je svojevremeno udavila B92. Prethodna godina poslužila joj je kao jedini test period za određivanje političke podobnosti i kriterijum za otpuštanja
Jedan američki šekspirolog tvrdio je da je Šekspir izumitelj savremenih ljudi, da nam je on pokazao kako možemo da izrazimo svoja osećanja i oblikujemo svoje identitete. Što se tiče prvog, nama danas deluje neobično da ljudi nekada nisu umeli rečima da ispolje zaljubljenost, ljubomoru, pohlepu, ambicioznost ili tugovanje. Sva je ova osećanja Šekspir, makar do tog istorijskog trenutka, najbolje opisao, a neka je čak opisao prvi u čitavoj istoriji književnosti
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
