Koje je sve Srbe Haški tribunal ranije otpustio iz zatvora

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je nakon posete osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Hagu da je njegovo stanje teško i da je država spremna da ispuni sve uslove Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove kako bi on došao na lečenje u Srbiju.

Vujić je tražio hitno puštanje Mladića na lečenje u Srbiju, zbog njegovog teškog zdravstvenog stanja.

„Spremamo se da se obratimo i Ujedinjenim nacijama i Komitetu za ljudska prava jer prema Mandelinim pravilima za postupanje sa osuđenicima kazna ne sme da preraste u osvetu“, naveo je Vujić.

Prema njegovim rečima, država je spremna da ispuni i dodatne garancije – poštovanje svih naloga, prisustvo njihovih predstavnika u Srbiji i prisustvo medija.

„Do sada smo dali sve što je Mehanizam tražio. Ovde nije pitanje politike, ni sudske presude, ovde je pitanje života“, rekao je Vujić.

I ranije odbijani zahtevi Mladića

Zahtev za ranije puštanje Mladića već je odbijen nekoliko puta. U novembru 2025. godine Mehanizam u Hagu odbio je da Mladića privremeno pusti na slobodu u trajanju od sedam dana kako bi prisustvovao komemoraciji preminulom bliskom članu porodice.

U obrazloženju odluke navedeno je da je Žalbeno veće Mehanizma potvrdilo presudu Mladiću za genocid, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i nehumana dela prisilnog premeštanja kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistvo, teror, zlonamerne napade na civile i uzimanje talaca kao kršenja zakona ili običaja ratovanja, zbog čega mu je izrečena kazna doživotnog zatvora.

Navedeno je i da je Mladić podneo zahtev da bude privremeno pušten na slobodu „iz saosećajnih razloga“, u trajanju od sedam dana, kako bi mogao da poseti grob i prisustvuje komemoraciji članu porodice koji je nedavno preminuo.

„Prag za puštanje na slobodu privremene prirode iz saosećajnih razloga, radi prisustvovanja komemoraciji člana porodice, izuzetno je visok“, navela je tada predsednica Mehanizma Gracijela Gati Santana.

Prethodno je u julu 2025. godine Mehanizam odbio zahtev Mladića za prevremeno ili privremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga.

Mladićeva odbrana tvrdila je da on boluje od terminalne bolesti i da mu je životni vek drastično skraćen, uz napomenu da uslovi pritvora otežavaju odgovarajuću palijativnu negu. Međutim, sud je utvrdio da, iako je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno i zahteva svakodnevnu negu, ne postoji akutna terminalna bolest koja bi opravdala puštanje na slobodu.

Prema tadašnjim lekarskim izveštajima, Mladić se nalazio u stabilnom stanju uz povremena poboljšanja, a u zatvorskoj bolnici u Hagu ima pristup visokospecijalizovanoj nezi, uključujući multidisciplinarni tim i mogućnost redovnog kontakta sa porodicom.
Sud je tada ocenio da njegovo dalje zadržavanje nije nehumano ni degradirajuće, već da zadovoljava visoke standarde humanog tretmana osuđenih lica.

Srbi koje je Hag ranije pustio na slobodu

Među onima koje je Haški tribunal, odnosno njegov naslednik Mehanizam za međunarodne krivične sudove ranije pustio na slobodu ima najmanje 10 etničkih Srba, a najpoznatiji među njima su Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Veselin Šljivančanin.

Momčilo Krajišnik, nekadašnji lider bosanskih Srba i haški osuđenik, pušten je na slobodu 30. avgusta 2013. godine, i to nakon odslužene dve trećine zatvorske kazne od 20 godina u Velikoj Britaniji. Krajišnik je bio osuđen zbog zločina protiv čovečnosti. Preminuo je 15. septembra 2020. godine od posledica korona virusa.

Biljana Plavšić, nekadašnja predsednica Republike Srpske i haška osuđenica, puštena je na slobodu 27. oktobra 2009. godine iz zatvora u Švedskoj nakon što je odslužila dve trećine jedanaestogodišnje kazne. Pomilovana je zbog dobrog vladanja i starosti. Plavšić se 2002. godine pred Haškim tribunalom izjasnila krivom za zločin protiv čovečnosti, odnosno progon nesrpskog stanovništva i prihvatila odgovornost, dok su ostale tačke optužnice povučene.

Veselin Šljivančanin, nekadašnjii oficir JNA, pušten je na slobodu 7. jula 2011. godine iz pritvorske jedinice Haškog tribunala u Ševeningenu. Odluka o puštanju na prevremenu slobodu doneta je jer je Šljivančanin odslužio dve trećine kazne od 10 godina zatvora, na koliko je pravosnažno osuđen zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima na farmi Ovčara kod Vukovara 1991. godine. Haški tribunal ga je prvo osudio na pet godina zatvora, zatim je kazna 2009. preinačena na 17 godina, da bi mu u postupku revizije 2010. godine kazna bila smanjena na konačnih 10 godina.

Foto: A Anđić

Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, pušten je na prevremenu slobodu 28. septembra 2025. godine iz humanitarnih razloga, odnosno zbog njegovog  izuzetno lošeg zdravstvenog stanja. Prebačen je iz zatvora u Finskoj direktno na Vojnomedicinsku akademiju (VMA) u Beogradu avionom Vlade Srbije, a preminuo je manje od mesec nakon povratka, 20. oktobra 2025. godine i sahranjne je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Pavković je bio osuđen na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih na Kosovu 1999. godine. Predao se Tribunalu 2005. godine, a pravosnažna presuda mu je izrečena 2014. godine.

Među Srbima osuđenima pred Haškim tribunalom koji su ranije pušteni su i Vidoje Blagojević, nekadašnji komandant Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske i Momir Nikolić, nekadašnji načelnik bezbednosti Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske.

Blagojević je pušten na prevremenu slobodu 22. decembra 2012. godine nakon što je odslužio dve trećine kazne. Prethodno je 2007. godine pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina u Srebrenici. Nikolić je pušten na slobodu 1. jula 2014. godine. Odluka o njegovom prevremenom oslobađanju, koju je doneo tadašnji predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, držana je u strogoj tajnosti više od godinu dana i zvanično je objavljena tek u oktobru 2015. godine. Nikolić je bio prvi srpski oficir koji je pred Tribunalom priznao krivicu za učešće u zločinima u Srebrenici. Prvobitno je osuđen na 27 godina zatvora, ali mu je nakon žalbe kazna smanjena na 20 godina. Iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne (odležao je oko 12 godina), pušten je zbog značajne saradnje sa Tužilaštvom i pozitivnih izveštaja o rehabilitaciji iz zatvora u Finskoj.

Među Srbima koji su ranije pušteni je i Dragan Obrenović, nekadašnji načelnik štaba Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske, koji je pušten na slobodu početkom 2012. godine. Odluka o njegovom prevremenom oslobađanju doneta je u septembru 2011. godine, ali je ona postala javna tek krajem februara 2012. godine. Obrenović je 2003. godine priznao krivicu za progon muslimanskog stanovništva u Srebrenici, nakon čega su ostale tačke optužnice, uključujući i genocid – povučene. Bio je osuđen na 17 godina zatvora u decembru 2003. godine, a pušten je nakon odslužene nešto više od polovine kazne zbog „izuzetne saradnje“ sa Tužilaštvom i dobrog vladanja.

Ranije su iz zatvora pušteni i Radoslav Brđanin, nekadašnji šef Kriznog štaba Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajina, Simo Zarić, nekadašnjii načelnik Službe nacionalne bezbednosti u Bosanskom Šamcu i Blagoje Simić, ratni predsednik Kriznog štaba opštine Bosanski Šamac.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!