Povećanje penzija i Ekspo: Koliko zamrzavanje pomoći EU od 1,5 milijarde evra pogađa Srbiju

Prosečan penzioner je 1. decembra 2025. godine dobio za oko 50 evra uvećanu penziju, kada su penzije povećane za 12,2 odsto. Iz budžeta Republike Srbije na ovo povećanje otišlo je između 280 i 400 miliona evra, a u tu cifru spadaju i naknade za tuđu negu i pomoć.

Kada se na to doda i kompleks Ekspa, koji bi po računici  ministra finansija Siniše Malog, trebalo da košta 1,2 milijarde evra – dobiće se otprilike iznos od 1,5 milijardi evra koji bi Evropska unije mogla da zamrzne Srbiji. Razlog je jasan – zabrinutost zbog stanja u pravosuđu i odnosa Beograda sa Rusijom, objavio je Politico.

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Važan presedan

Ukoliko se zaista dogodi da Evropska unija uskrati Srbiji ovaj iznos zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih odnosa zemlje sa Rusijom, to će biti presedan u odnosu EU i naprednjkačkog režima, ali prevashodno sa Aleksandrom Vučićem. Iako je Evropska komisija 2025. podnela najoštriji izveštaj ikada o Srbiji, u kojem je zabeležila nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, konkretnih posledica do sada nije bilo.

Mere uskraćivanja sredstava iz fondova EU Brisel je godinama primenjivao na Mađarsku koja je pod vlašću Viktora Orbana nazadovala po pitanju demokratije, medijskih i drugih sloboda i donosila zakone koji nisu bili u skladu sa pravosudnim standardima Evropske unije. Na kraju je to bio jedan od ključnih razloga za ubedljivu pobedu Petera Mađara koji je obećao da će zemlju vratiti na evropski put.

Zamrazavanje pomoći od 1,5 milijardi evra za Srbiju ne treba shvatiti kao „kaznenu meru“, rekao je za „Vreme“ jedan visokopozicionirani službenik u Briselu. Jer to je novac poreskih obveznika EU koji se na raspolaganje stavlja državama koje su se svojevoljno opredelile za evropske integracije i dobile status kandidata za članstvo u EU. Vlast u Srbiji, međutim, već dugi niz godina ne ispunjava ono na šta se obavezala, zemlja umesto da napreduje na evropskom putu zapravao nazaduje, a „Mrdićev zakon“ koji predviđa ograničenje samostalnosti tužilaštava je bio „kap u prepunoj čaši“ kritika i nezadovoljstva.

EU je ubedljivo najveći donator Srbije. Pomoć od  1,5 milijardi evra je uslovljena sprovođenjem reformi, što se nije dogodilo.

Uslovljena pomoć

Prema podacima Vlade Srbije, od 2000. godine iz EU fondova i investicija stiglo je više od sedam milijardi evra.

Međutim, Srbija već dugo balansira između EU i Rusije, jača veze sa Moskvom i Pekingom dok prima finansijsku pomoć iz Brisela. Direktorka organizacije za ljudska prava YIHR, Sofija Todorović, ocenila je da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na aparatima“ zbog pritisaka na novinare i pozvala EU da reaguje pre nego što „nastupi potpuni mrak“.

Strpljenje EU prema Beogradu dodatno je oslabljeno poslednjih meseci, naročito nakon kritičkog izveštaja o napretku Srbije iz novembra, u kojem se upozorava na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na najvišim nivoima vlasti.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!