Nejasno je da li Ministarstvo prosvete predlaže ili već uvodi povećanje broja bodova koje osnovci moraju da skupe kako bi išli u gimnazije i četvorogodišnje stručne škole. Ali, izgleda da se nije mislilo na udar na škole u manjim mestima
Prema dopisu koje je Ministarstvo prosvete poslalo direktorima srednjih škola, novi broj potrebnih bodova za upis u srednje škole uvodi se već od septembra 2027. godine i iznosi 70 bodova za gimnaziju i 60 za srednje stručne škole.
Do sada je minimalni prag za upis u gimnazije, kao i na četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju bio 50 bodova.
Ipak, prema saopštenju koje je objavila agencija Tanjug, isto Ministarstvo kaže da je ovo samo predlog koji tek treba da bude razmatran.
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik udruženja Edu forum, za „Vreme“ kaže da bi Ministarstvo trebalo dobro da razmisli o ovoj odluci.
„U svakom slučaju jeste čudno što je obaveštenje poslato samo direktorima. Ukoliko postoji mogućnost da ova odluka još nije konačna, bilo bi dobro da Ministarstvo još malo razmisli o svemu, svakako nije moralo da se žuri.“
Ovu novinu prosvetna vlast obrazlaže namerom da se poboljša kvalitet obrazovnog procesa i učeničkih postignuća.
Ukazuju da je aktuelno rešenje, koje propisuje da je minimum 50 bodova potrebno za upis, omogućavalo da ih upišu i đaci sa relativno niskim predznanjem, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa kao i povećani rizik od školskog neuspeha.
„Zasigurno je da učenici koji upišu gimnaziju sa po 53-54 poena ne mogu da prate taj nivo nastave, jednostavno nemaju kvalitet i potrebno predznanje, međutim upravo zahvaljujući njima opstajala su odeljenja u manjim mestima, što mora da se uzme u obzir“, kaže Markov.
Podsetimo da se pri upisu u srednje škole računa uspeh od šestog do osmog razreda, koji nosi maksimum 60 poena, dok se na završnom ispitu može osvojiti najviše 40 bodova.
Iako se na učenike osmog razreda koji završni ispit polažu 15, 16. i 17. juna ove godine ova novina se ne odnosi, ona pogađa učenike sedmog razreda kojima je do kraja godine ostalo još samo dva meseca.
Učenici koji ove godine završavaju sedmi razred već imaju određene bodove iz šestog, a praktično i iz sedmog razreda koji vrlo uskoro završavaju, pa će ih novo pravilo dočekati nespremne.
„Ukoliko odluka zaista krene od naredne godine to u neku ruku nije pošteno prema trenutnim učenicima sedmog razreda. Ovi đaci gotovo da već imaju izgrađen čitav broj bodova sa kojim raspolažu“, ističe Markov, pa dodaje:
„Kada se sprovode ovakve velike promene to treba raditi u ciklusima. Ova odluka prvo treba da važi za učenike koji sada završavaju peti razred, dakle da znaju šta ih čeka od naredne godine. Međutim, kod nas je česta situacija da se velike promene dešavaju mimo bilo kakvog plana i programa.“
„Ako posmatramo iz ugla Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova, takva promena gotovo da neće da utiče na upis pošto u takvim gradovima broj neophodnih poena je mnogo veći i od tih 70“, napominje Markov, pa dodaje.
„Ipak, ako pogledamo manje gradove tu već može da nastane problem, na takvim mestima učenici sa po 50 poena upisuju gimnaziju. Ako Ministarstvo ostane pri ovoj odluci, u takvim mestima može doći do gašenja odeljenja i samim tim uticaja na školovanje u manjim mestima“, zaključio je Markov za „Vreme“.
Ukoliko dođe do takve situacije, učenici će morati da školovanje nastavljaju u nekom od većih gradova, što je veliki finansijski udarac. Ili da prekinu školovanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ekipa srednjoškolaca iz Srbije na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike održanoj u Uzbekistanu osvojila tri bronzane medalje u konkurenciji od 97 zemalja
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
