Foto: Ivica Petrovic/DW
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Dok su mnoge evropske vlade oprezno čekale prve poteze nove administracije Donalda Trampa, u Srbiji se njegov povratak u Belu kuću naširoko slavio. Jedni su bili oduševljeni zbog ideološke bliskosti sa globalnim talasom desnog populizma, a drugi se nadali da će Trampova administracija imati više razumevanja za Beograd u međunarodnim sporovima, posebno oko Kosova. Bilo je i onih koji su se nadali da će u Vašingtonu biti manje interesa za pitanja vladavine prava i korupcije u Srbiji.
Anketa koju je sproveo Galup uoči predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, pokazala je da za Trampa u Srbiji „navija” 59 odsto građana. Što nas stavlja na prvo mesto u Evropi, koja se uglavnom nadala pobedi Kamale Haris.
Čim je Tramp proglasio izbornu pobedu na osnovu projekcija Foks njuza, Aleksandar Vučić se oglasio na društvenim mrežama. Drugi u čitavoj Evropi, odmah posle Orbana, uputio je čestitke – preneli su mediji.
Ana Brnabić, Miloš Vučević i Aleksandar Vulin su takođe bili puni entuzijazma. Vulin je u čestitki naglasio da je Tramp već dobio „simpatije Srba”, te da mu želi da zasluži i naše poverenje.
Milica Đurđević Stamenkovski predviđala je Trampovu pobedu, još od pokušaja atentata na njega u Pensilvaniji. Rekla je tom prilikom da se svet deli na globaliste i suvereniste, te da su globalisti pucali na Trampa. Srbi su odabrali pravu stranu, rekla je tada, i nisu podlegli globalističkim tendencijama.
Radovali su se i srpski funkcioneri preko Drine. Tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik maho je crvenom MAGA kapicom ispred Palate Republike u Banja Luci, gde je organizovao koktel u čast Trampove pobede – „pošto američka ambasada u Sarajevu nije organizovala slavlje, onda sam ja”.
Побједа @realDonaldTrump важна је за Републику Српску. Ово је и наша побједа. pic.twitter.com/ra6wx8su0P
— Милорад Додик (@MiloradDodik) November 6, 2024
Naročito zanimljive reakcije imali su tabloidi i provladini mediji. Povratak Donalda Trampa dočekan je kao neverovatan trijumf, uz natpise i kolumne koje su ga hvalile, prikazujući ga kao lidera koji razume interese Srbije i regiona.
„Čestitamo! Trampe, Srbine!“ pisalo je na bilbordima širom Beograda, uz njegovu fotografiju nakon pokušaja atentata u Pensilvaniji. Redakcija Informera pohvalila se kako mu je na taj način čestitala pobedu.
Voditeljka TV Pink Jovana Jeremić otputovala je tada u SAD, gde je izveštavala o izborima. Redovno se uključivala u Pinkov program i pozirala sa MAGA promotivnim materijalom. Ponosno je isticala sličnosti između nje i Trampa – i jedno i drugo potekli su iz rijalitija.
Istaknuta novinarka Ljilja Smajlović takođe je bila jedna od vernih Trampovih navijačica. Kamalu Haris je nakon pobede republikanaca, u Emisiji „Jutro na Blic” nazvala „neiskrenom lažljivicom”.
View this post on Instagram
Nasleđe američke Demokratske stranke u Srbiji nije sjajno. Ljudi se i dalje sećaju bede i straha koji su doživeli za vreme bombardovanja 1999. A Tramp je bio glavni protivnik Demokratske stranke, protivnik establišmenta i svojevrsni autsajder. Nekako, uspeli smo da poverujemo da se čovek bori protiv sistema koji ga je načinio milijarderom.
I obećavao je, a mnogi Srbi i Amerilkanci su mu poverovali, da će se manuti američkih vojnih intervencija u inostranstvu poznatih i kao „širenje demokratije bombama“. Obmanuo ih je.
Srbima se naročito svideo i Trampov odnos prema Vladimiru Putinu koji provejava divljenje i razumevanje, samo što, ispostaviće se najkasnije nakon američkih sankcija NIS-u, Aleksandru Vučiću i njegovom režimu to nimalo nije olkašalo život.
Za desničarske i populističke pokrete širom sveta, Tramp predstavlja političkog buntovnika koji se ne uklapa u pravila „liberalne elite”, nego otvoreno kritikuje birokratiju, medije i međunarodne institucije. Srbima su svakako desne ideologije bliže, nego ideje na kojima je Kamala Haris postavila svoju kampanju – socijalna politika, radnička prava, jednakost, pravo na abortus, globalno povezivanje, itd.
Vučić je svojevremeno izjavio da „promena u Americi donosi nadu za Srbe“, on je Trampovu pobedu video kao priliku za Srbiju da ostvari bolje odnose sa SAD, bez ugrožavanja istorijskih veza sa Rusijom. Pitanje ostaje da li ovi optimistični stavovi potiču iz pukih želja ili iz realnog poznavanja međunarodne politike.
Nakon što je američka vojska kidnapovala predsednika Venecuele Nikolasa Madura srpski trampoljupci su utihnuli. Muk je postao još dublji kada su 28. februara Amerikanci zajedno sa Izraelom započeli združeno bombardovanje Irana. Niko od ljubitelja Trampove antievropske i antiliberalne politike nije komentarisao njegove izjave da će „ludim“ iranskim „zlotvorima“ razoriti energetsku infrastrukturu i mostove, ili da će izbrisati čitavu njihovu civilizaciju. Ovo poslednje bila je pretnja genocidom.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
