Zašto Filmski centar Srbije nije učestvovao na regionalnom forumu u Podgorici

U Podgorici u Crnoj Gori, 30. i 31. marta održan je Regionalni kreativni evropski forum. Učestvovali su predstavnici Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, te predstavnici Sarajevo film festivala i Montenegro film festivala Herceg Novi.

Srbije nije bilo. Niko iz Filmskog centra Srbije nije svratio na forum čak ni privatno.

Šteta, zato što se na panelima u okviru ovog foruma govorilo o filmovima, regionalnoj saradnji, festivalima, ulaganjima države i resornih ministarstava u kinematografije balkanskih država.

Odsustvo Srbije

Kao da je FCS sam sebe isključio iz sveta i kao da ga ništa ne zanima osim sopstvenog mira iz koga može da govori šta hoće pa i da filmski autori ništa ne rade i sve samo očekuju od države, evo na primer, Srbija ima 53 nezavršena filma u koje je uloženo 13 miliona državnih evra a filmadžije su ih potrošile, bez da navede koji su to filmovi.

Zato je FCS doneo odluku da pauzira sa raspisivanjem konkursa. Konkursi FCS-a već nisu raspisivani 14 meseci.

Odsustvo Srbije na forumu gde se razmenjuju iskustva i ideje o budućnosti regionalnog filma tumači se kao potreba da se bude najgori. Jer, sve ono što se na filmskoj sceni Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije ima i može, u Srbiji nema i ne može.

O regionalnoj saradnji

Reditelj i producent Srdan Golubović bio je u Podgorici, i za Novu.rs rekao da se tamo čulo svašta korisnog u vezi regionalne saradnje, proizvodnje filmova, odnosa države prema filmu, a pre svega da je „postojala ozbiljna namera da se sarađuje u regionu i da se, pored saradnje, razmenjuju i iskustva, kako pozitivna tako i negativna u svim segmentima filmske delatnostijni“.

Čak su čuli, rekao je, da „Filmski centar Albanije pokriva školarinu mladima na najboljim fakultetima u svetu kako bi proizveo novi kadar profesionalaca“.

Sav taj optimizam i konstruktivne ideje još oštrije su istakle aktuelnu sliku o srpskom filmu.

Crna Gora

Sve tri zemlje učesnice panela mogle su da se podiče da svaki filmski centar ima sjajnu podršku nadležnog ministarstva kulture i samih vlada. U Srbiji to nije slučaj.

Stevan Koprivica, umetnički direktor Montenegro film festivala Herceg Novi, naveo je da se „kroz koprodukcije dolazi do značajnih stvaralačkih rezultata“, prenela je Nova.rs. FCS-u kao da to nije potrebno.

Pomenuo je i da je Crna Gora najmlađa i najmanja na čitavom prostoru bivše Jugoslavije u kojoj je do pre nekoliko godina kinematografija bila „na nivou incidenta“, a sada ima „permanentnu i kontinuiranu proizvodnju, što bi se moglo okarakterisati kao malo kulturološko čudo“.

Severna Makedonija

U Severnoj Makedoniji doneti su zakonski akti kako bi se budžet ustalio. Od tad se uvećava svake godine. Tri procenta od prihoda Nacionalne lutrije, što je oko 70 miliona godišnje, ide u nacionalni filmski fond. Želeći da zaštiti film kao nacionalni interes Ministarstvo kulture je propisalo da filmovi koji dobijaju novac treba da ispune bar pet od devet kriterijuma – da se naslov snima u Makedoniji, da ima makedonske glumce, više žanrova…

Albanija

Nova. rs je predela da je direktor Filmskog centra Albanije Jonid Jorgji  naveo da se „godišnje finansira pet filmova, a 15 iz nezavinsih izvora.

„Razvoj te nezavisne industrije je sjajan“, rekao je.

Osim što imaju nedovoljno filmskih profesionalaca pa ih zato školuju u inostranstvu, problem, Albanije su i bioskopi. Osim u Tirani, u drugim delovima države gotovo da ih nema. Zato trenutno investiraju u oživljavanje sedam bioskopa, od severa do juga zemlje.

Srbija ima i profesionalce i bioskope. Ali zato nema potrebu da svoju filmsku industriju razvija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!