Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Filmski centar Srbije neće objavljivati javne konkurse zato što 53 projekta za koja su već dali 13 miliona evra nije završeno.
A evo i zašto:
„Zajednički napori FCS-a i Ministarstva kulture trenutno su usmereni na završavanje tih projekata, zaštitu već isplaćenih bespovratnih javnih sredstava i obezbeđivanje njihove odgovorne upotrebe. Cilj je uspostavljanje održivog okvira koji će pomoći očuvanju dugoročne stabilnosti“, piše u odgovoru FCS-a na „otvoreno pismo koje je nekoliko profesionalnih udruženja filmskih radnika uputilo medijima“.
Odluka nije javno dostupna
Ova odluka iako je važna po kinematografiju nije javno dostupna, već je deo odgovora FCS-a na „otvoreno pismo koje je nekoliko profesionalnih udruženja filmskih radnika uputilo medijima“. Nema je na sajtu FCS-a, ni u odeljku Aktuelni konkursi, ni u Kalendaru konkursa, a ni u Odlukama i samopšenjima.
Nekoliko udruženja kojima FCS piše pismo je zapravo – osam, što su gotova sva registrovana filmska udruženja. Otvoreno pismo nisu uputili medijima već Međunarodnoj filmskoj zajednici kao „Hitan apel“. Pismo je poslato 15. februara, odmah je objavljeno u „The Hollywood reporter“, a FCS je odgovorio 26. februara.
FCS krši zakon
FCS nije naveo na osnovu kog zakona, propisa ili odluke će pauzirati sa raspisivanjem konkursa.
U članu 18 Zakona o kinematografiji (objavljen na sajtu FCS-a) piše da „dva puta godišnje Centar raspisuje i sprovodi javni konkurs radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata proizvodnje domaćih filmova“.
Navedenom odlukom o pauzi, Filmski centar Srbije znači krši zakon.
U članu 19 pomenutog Zakona piše da se sredstva za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju iz budžeta.
Na sajtu FCS-a nema plana i programa za ovu godinu.
Koliko traje pauza
Zatim: u pismu nije naznačeno koliko će biti na pauzi. Dok se ne završe svi filmovi za koje kažu da su dobili novac a nisu završeni?
Filmadžije komentarišu ovaj odgovor kao ispriku FCS-a zašto 14 meseci nije raspisan ni jedan konkurs. Smatraju da je novac namenjen kinematografiji usmeren za Ekspo, što ne može javno da se kaže, pa zato FCS napada filmske stvaraoce optužujući ih da ne rade iako im je dat državni novac.
Spisak filmova koji su, kako kažu u pismu, dobili novac poreskih obveznika u Srbiji, nije poznat, kao ni sume koje su im date.
Filmski stvaraoci tvrde da je broj nezavršenih filmova koje navodi FCS netačan, da ih je najviše tridesetak, ali da ni oni nisu prekoračili rok u ugovoru.
Rok je pet godina. Tri godine se dobija po ugovoru sa FCS, a od 2008. godine dozvoljeno je produženje dva puta po godinu dana, na osnovu preporuke evropske prakse po kojoj je za državu naše veličine potrebno pet godina za realizaciju filma. Moguća je i šesta godina, koju su započeti filmovi dobili zbog pandemije korone.
Ako se podeli 13 miliona evra na 53 projekta, svakom dođe po vrlo malo para – nedovoljno da se bilo šta uradi.
Najava ukidanja Filmskog centra?
Podsticanje domaće kinematografije je osnovni zadatak Filmskog centra i razlog zašto postoji. Ako se, sudeći po odluci o pauzi u konkursima, FCS sam odrekao svoje svrhe, da li to znači da će Ministarstvo kulture uvideti da mu FCS više nije potreban?
Filmski stvaraoci naslućuju da je odluka o pauziranju konkursa zapravo priprema za ukidanje Filmskog centra Srbije.
Naime, i ranije, u vreme pre Nikole Selakovića, u Ministarstvu kulture su postojale ideje i predlozi da FCS prenese deo svojih nadležnosti na Ministarstvo. Konkretno, podsticaj kinematografije. To znači da bi budžet za film ostajao u Ministarstvu koje bi ga delilo po svom nahođenju i ukusu.
To se nije desilo, ali, ko zna – možda će novoj upravi Filmskog centra Srbije odgovarati upravo ovakva podela posla sa Ministarstvom kulture.
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
